Византије Гвирделик (или Византије Гвиндерлик) је био византијски патриције који се истакао приликом норманске опсаде Барија (1068-1071). Предводио је фракцију која се противила предаји града Роберту Гвискарду. Убијен је 1070. године у завери коју је сковао његов политички ривал, протопроедар Архириз.Armando Petrucci, "Bisanzio", Dizionario Biografico degli Italiani, Volume 10 (Rome: Istituto dell'Enciclopedia Italiana, 1968). Византијев надимак познат је из анонимних "Хроника Барија" (Annales Barenses) и хронике Лупа Протоспатра. William J. Churchill, , Ph.D. diss. (Centre for Medieval Studies, University of Toronto, 1979), : "Hoc etiam anno , dolo cujusdam Argirizi, filii Joannaci, occisus est Bisantius cognomento Guirdeliku in Baro".Lupus Protospatarius Barensis, Rerum in Regno Neapolitano Gestarum Breve Chronicon ab Anno Sal. 860 usque ad 1102, The Latin Library: "Hoc etiam anno dolo cuiusdam Argirichi filii Ioannazzi occisus est Bysantius cognomento Guinderlichus in Baro".
Биографија Све што је познато о животу Византија Гвирделика везано је за трогодишњу норманску опсаду Барија. Овај град био је престоница византијској Катепаната Италије. Опсада Барија представља кулминацију деценијских Византијско-норманских ратова. Септембра 1068. године војвода Гвискард опсео је Бари. Убрзо потом или, према Вилијаму од Апулије, мало пре тога, Византије се упутио у Цариград како би тражио војну помоћ од цара Романа IV Диогена. Нормански војвода Гвискард обавештен је о Византијевој мисији од стране Архириза, вође пронорманске фракције, те је упутио флотилу од четири галије за њим. У поморској бици која је уследила две галије су потонуле, док су две успеле да побегну, те је Византије стигао до Цариграда.
Роман IV Диоген је послао помоћне трупе предвођене Стефаном Патераном. Оне су услеле да пробију норманску поморску блокаду и уђу у баријску луку тек након што су претрпеле тешке губитке. Византије је био међу војницима који су се вратили у Бари. Охрабрен војним присуством византијске флоте Гвирделик се супротставио Архиризу. Две фракције често су се сукобљавале на улицама града. Сукоб је кулминирао у недељу 18. јула 1070. године, када је Архириз ангажовао атентаторе који су убили Византија. Упркос томе, отпор непријатељу није престао. Опсада је потрајала све до 15. априла 1071. године. Тачан датум убиства Византија наведен је у „Anonymi Barensis Chronicon“ који га приписује "злим људима", не помињући директно улогу Архириза. Истог дана као одмазду због Византијеве погибије његове присталице спалиле су кућу Малапеција, гувернера Барија. , Volume 5 (Milan, 1724), : "Mill. LXX. Ind. VIII. Octabodecimo die mensis julius, die Dominica interfectus est Bisantius Patritius, ab iniquis homines, et zalate sunt case Meli Pezzi, et obrute".
Референце
Литература
Спољашње везе Bisantius Guirdeliku (?), opponent of Guiscard at Bari at Prosopography of the Byzantine World
Категорија:Умрли 1070. Категорија:Патрицији Категорија:Византијско-нормански ратови Категорија:Бари