250п|мини|Каролиншки минискулни примерак Фулданских анала из 11. века који се чува у Хуманистичкој библиотеци Селестата. Запис за годину 855: Земљотрес у Мајнцу

Фулдански анали или Фулдски анали (; ) су источнофраначки летописи (анали) из раног средњовековног периода, који су назив добили по бенедиктинском самостану у немачком граду Фулди. Састављени су из две специфичне целине: прва је настала прерадом Анала франачког крљевства и обухвата старија збивања, док друга целина има самосталну ауторску вредност и обухвата раздобље од последњих година владавине цара Лудвига Побожног (умро 840. године) до краја каролиншке владавине у Источној Франачкој, која је окончана са краљем Лудвигом III (умро 911. године). Друга целина је настала као савремено сведочанство о догађајима из тог периода и примарни је извор за каролиншку историју тога доба. Пошто одражавају источнофраначке погледе на тадашња политичка збивања и династичке спорове и сукобе, по правилу се анализирају путем упоређивања са наративима који су заблежени у западнофраначким изворима као што су Бертински анали и њима сродна дела.

Преглед Фулденски анали су написани у Мајнцу. Научници се и даље не слажу око аутора анала. Фридрих Курце је разликовао три дела комплетног дела и претпоставио је да су Ајнхард, Рудолф из Фулде и Мегинхард (монах из Фулде) аутори.. In: Neues Archiv 17, 1892, S. 83–158 (online). Курцеови закључци (као и његово издање) су, међутим, убрзо критиковани. Зигфрид Хелман, након што је проценио рукописну традицију, дошао је до супротних закључака о пореклу дела.. In: Neues Archiv 33, 1908, S. 695–742 (online) und 34, 1909, S. 17–66 (online). Према Хелману, ни Ајнхард, ни Рудолф, ни Мегинхард нису били укључени у стварање анала. Уместо тога, према Хелману, они су дело непознатог аутора из Мајнца. До данас, ни Курцеови ни Хелманови ставови нису добили потпуно прихватање. Ајнхард и Мегинхард се сада генерално искључују као аутори. Рудолфово учешће остаје контроверзно.Nachtrag von Sören Kaschke zu . In: Quellen zur karolingischen Reichsgeschichte, Teil 3. Hrsg. von Reinhold Rau. 4., gegenüber der 3. um einen Nachtrag erweiterte Auflage. Darmstadt 2002, S. 449–461, hier S. 450. Тимоти Ројтер је нагласио да је Курцеово издање незадовољавајуће и да само темељно ново издање, које укључује све рукописе, може пружити прецизније информације о пореклу и саставу. Међутим, може се претпоставити блиска веза са Мајнцком надбискупијом, посебно са дугогодишњим и утицајним надбискупом Лутбертом и краљевском дворском капелом.

Фулденски анали су сачувани у преко десет средњовековних рукописа, од којих најстарији датира из 10. века.. In: Elke Br üggen (Hrsg.): Macht und Herrschaft als transkulturelle Phänomene. Texte – Bilder – Artefakte. Göttingen 2021, S. 15–31, hier: S. 15. Постоје у различитим верзијама и обухватају период од 714. до 901. године. Први део, до 829. године, је компилација старијих анала, првенствено царских анала и Мале Лоршове хронике Франконије. Следећи део анала, до 863. године, је независан и вероватно је настао отприлике у исто време. Извештај је највероватније састављен у Мајнцу, а не у Фулди.Nachtrag von Sören Kaschke zu . In: Quellen zur karolingischen Reichsgeschichte Teil 3. Hrsg. von Reinhold Rau. 4., gegenüber der 3. um einen Nachtrag erweiterte Auflage. Darmstadt 2002, S. 449–461, hier S. 449. Рад је настављен након прекида око 870. године, а додате су године од 864. до 869. године.Nachtrag von Sören Kaschke zu . In: Quellen zur karolingischen Reichsgeschichte Teil 3. Hrsg. von Reinhold Rau. 4., gegenüber der 3. um einen Nachtrag erweiterte Auflage. Darmstadt 2002, S. 449–461, hier S. 450. Постоје и две друге, делимично различите верзије, у којима је извештај настављен. Прави се разлика између Мајнцског наставка (до 887. године), који је настао у кругу Лиутберта, и баварске верзије (882. до 901. године), често називане Регенсбуршким или Баварским наставком, који се може налазити на регенсбуршком двору Арнулфа од Коришке и у Пасауској дијецези.

Све три верзије (прва верзија до 882. године и два наставка) показују извесна неслагања. Наставци из Мајнца и Регензбурга се такође разликују по садржају за период после 882. године, што показују њихови тенденциозни, али различити прикази догађаја из 887. године.. In: Deutsches Archiv für Erforschung des Mittelalters 22, 1966, S. 333–384, hier S. 334f. Наставак из Мајнца открива непријатељски став према краљу Карлу III, то произилази из чињенице да је Лутберт изгубио положај надканцелара у корист Карловог надканцелара Лутворда од Верчелија 882. године.. In: Deutsches Archiv für Erforschung des Mittelalters 22, 1966, hier S. 336ff.

Анали представљају веома важан наративни извор за источнофраначку историју у 9. веку. Различити извештаји се првенствено фокусирају на поступке дотичног краља, а мање на црквена питања (упркос неким извештајима о чудима). Међутим, није увек јасно колико су аутори били добро информисани, јер неки извештаји остају релативно нејасни. Извештаји о бројним причама о чудима, неуспелим усевима и гладима пружају увид у менталитет људи. У случају повећања цена изазваног неуспехом усева, хроника даје прву прецизну цену житарица у средњем веку (Annales Fuldenses sub anno 850).Vgl. Franz Staab: . In: Gli umanesimi medievali : atti del II congresso dell'Internationales Mittellateinerkomitee, Florenz 1998, 637–668, hier: S. 639. Велики део извештаја потиче из подручја под јурисдикцијом цркве у Мајнцу.Nachtrag von Sören Kaschke zu . In: Quellen zur karolingischen Reichsgeschichte Teil 3. Hrsg. von Reinhold Rau. 4., gegenüber der 3. um einen Nachtrag erweiterte Auflage. Darmstadt 2002, S. 449–461, hier S. 451. Географски, другачији фокус је очигледан у наставку из Регенсбурга, где је јасно интересовање за источни гранични регион Баварске. Анали су били широко распрострањени и потом су их консултовали разни аутори, као што су Адам из Бремена (11. век), непознати аутор Швапске хронике, Зигберт из Жамблуа, Аналиста Сакс и Маријан Скот.

Подаци о Србима и осталим Словенима Фулдански анали садрже значајне податке о Србима и осталим Словенима. Путем преузимања из Анала франачког краљевства, састављач је у први део Фулданских анала под 823. годином уврстио податке о догађајима из претходне године, када је Људевит Посавски пред Францима напустио Сисак и пребегао Србима, који су на том месту у Фулданским аналима поменути као народ који држи велики део Далмације (), што је на готово дослован начин преузето управо из Анала франачког краљевства. Знатно више податка, како у првом тако и у другом делу Фулданских анала, забележено је о полапским Србима, као и другим Словенима (полапским и осталим западним), са тежиштем на историји франачко-словенских односа.

Издања и преводи

Види још Историографија Историјски извори

Референце

Литература

Quellen zur karolingischen Reichsgeschichte. Teil 3: Jahrbücher von Fulda, Regino: Chronik, Notker: Taten Karls. Bearbeitet von Reinhold Rau (Historiker). 4., gegenüber der 3. um einen Nachtrag erweiterte Auflage. Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt 2002, S. 19–177 (lateinischer Text und deutsche Übersetzung). . In: Elke Br üggen (Hrsg.): V&R unipress, , Göttingen 2021, , S. 15–31. . In: Franz Fuchs (Historiker), Peter Schmid (Hrsg.): Kaiser Arnolf. Das ostfränkische Reich am Ende des 9. Jahrhunderts. Beck, München 2002, S. 53–67.

. In: Gli umanesimi medievali: atti del II congresso dell’Internationales Mittellateinerkomitee. Florenz 1998, S. 637–668.

Спољашње везе Catholic Encyclopedia: "Rudolf of Fulda." Veröffentlichungen zu den Annales Fuldenses im Opac der Regesta Imperii

Категорија:Књиге на латинском језику Категорија:Источна Франачка Категорија:Франачка Категорија:Средњовековна историографија Категорија:Великоморавска кнежевина