Шур (, ) био је мађарски племенски вођа у 10. веку. Био је један од генерала, заједно са Булчуом и Лехелом, који су погубљени након битке на Лехфелду.

Име и племенска територија Историчар Ђерђ Ђерфи сматрао је да Шурово име потиче од старотуркијског израза за достојанство чор у 7. веку, које су потом преузели Печенези (чур). Насупрот томе, Ђула Кришто је тврдио да његово име потиче од словенског еквивалента шуръ (шура) што значи девер.

На основу његовог имена, Ђерфи је сматрао да је Шур печенешког порекла, који је потицао из покореног племена, коме је наређено да се насели дуж западне границе током мађарског освајања Карпатског басена, штитећи и чувајући тамошње ђепове (gyepűelve). Ђерфи је тврдио да је Шур био предак рода Ошл, који је поседовао земљишне поседе у Шопронској жупанији у 13. веку, јер се његово име често појављује међу члановима сродства.

Према Ђерфију, Шурова племенска територија налазила се у најзападнијем делу Горње Угарске, у будућој Пожоњској жупанији (данас углавном Словачка). Његова летња резиденција налазила се око данашњег Светог Јура (Сентђерђ − Szentgyörgy) где су оближња мочварна шуме и ливаде Шур (Šúr) сачувале његово име. Дуж локалног потока до реке Вах (Vág), налази се група села – Хеђшур (Hrubý Šúr), Пентекшур (Malý Šúr, данашња општина Kostolná pri Dunaji) заједно са оближњим речним острвом, и данашње Шуровце (Шур, које је настало спајањем четири села: Нађсура, Немешура, Валташура и Варашура) која су сачувала име везира и место његове зимске резиденције. На основу имена насеља у жупанијама Веспрем и Шомођ, Ђерфи је сматрао да је Шур можда био члан владајуће династије Арпадова и да је припадао блиским рођацима великог везира Фајса. Ђула Кришто и Ференц Мак су тврдили да су и Лехел и Шур припадали ужем кругу Булчуове федерације племена у западној Мађарској.

Пораз и погубљење Шур је био један од вођа мађарске кампање у Источну Франачку 955. године, која је претрпела катастрофалан пораз у бици код Лехфелда 10. августа 955. године, окончавши даље мађарске инвазије на западну Европу. Хуманистички историчар из 16. века, Јоханес Авентинус, пише да је мађарску војску предводио Булчу и његова четири подвезира, Чаба, Лехел, Шур и Такшоњ. Ђерфи је, на основу горе поменутих топонима, тврдио да су Лехел и Шур заједно предводили јединице војводства Њитра (Nitra) током кампање.

Након пораза, Ото Велики је наредио да се прогоне Мађари у бекству. Боемска помоћна војска под командом Болеслава I, војводе Бохемије, сукобила се са великом групом Мађара у бекству у источном делу Лехфелда 11. августа, где су Лехел и Шур заробљени близу тврђаве Еберсберг у Баварској. Локални господар Еберхард I, гроф од Еберсберга, испоручио је затворенике двору Хајнриха I, војводе Баварске у Регенсбургу, где су они, заједно са Булчуом, обешени 15. августа 955. године. Еберсбершка хроника помиње Лехела као „dux“, а Шура као „rex“. Ђерфи је тврдио да ова разлика може да покрива разлику у годинама, па је Шур био много старији од Лехела (Арпадовог праунука). У „Vita s. Heinrici II imperatoris“ из 12. века, Шур се помиње као „Assur“.

Референце

Литература

Категорија:Рођени у 10. веку Категорија:Умрли 955. Категорија:Мађарски племенски поглавари Категорија:Вође мађарске племенске федерације Категорија:Погубљени