Лел или Лехел ( или ) био је потомак Великог везира Арпада, једног од вођа авантуристичких мађарских војски, који је поражен заједно са везиром Булчуом у бици код Аугзбурга (Лешко поље).

Порекло мини|десно|262п|Арпадови потомци према Порфирогениту Анонимус помиње Ташовог сина под именом Лехела међу освајачким вођама, као припадника Арпадове династије. Ово је очигледно грешка, ако је податак да је учествовао у бици код Аугзбурга две генерације касније тачан.Györffy György: István király és műve. 2. kiadás. Budapest: Gondolat. 1983. Већина историчара се слаже са хроникама да је Лехел био Ташов син, али га сматрају праунуком мађарског Великог везира Арпада. Међутим, не постоји сагласност о томе чијем је Арпадовом сину он био унук. Према Балинту Хоману и Дежеу Димерту, то је био Јуточин, док је према Ђерђу Ђерфију, то био Илов.Erdélyi István: A magyar honfoglalás előzményei. Budapest: Kossuth Könyvkiadó. 1986. = Népszerű történelem,

Према другим историчарима, Таш и Лехел нису били отац и син, већ су припадали истој генерацији, тако да по томе Лел није био потомак Арпада.Mitták Ferenc: Hadvezérek, hősök, katonák a magyar történelemben, Tóth Könyvkereskedés és Kiadó Kft., 7. oldal: „Anonymusnál Lél Tas fiaként szerepel, de valószínűleg ez téves és Lél nem volt az Árpád-ház tagja (ugyanis Tas Árpád unokája volt és egy időben élt Léllel).”

Територије Војводства или кнежевине Њитра, Алшолелоц и Фелшелелоц, која су део територије Кабара, сачувала су локацију Лехеловог смештаја овде. Смештај војводства може се односити и на положај престолонаследника.Györffy György: István király és műve. 2. kiadás. Budapest: Gondolat. 1983. Vö. Györffy György 1970: A honfoglaló magyarok települési rendjéről. Archaeologiai Értesítő 97, 221.

Битка код Аугзбурга

мини|десно|200п|Поглавица Лехел убија цара Конрада својим рогом. Минијатура из илустроване хронике Лехел је учествовао у бици код Аугзбурга на челу Нитранских кабара. Врховни командант био је Булчу Харка, који није био међу Арпадовима. Други заменик команданта војске био је Шур, који је вероватно био повезан са Фаличијем. Битка се завршила мађарским поразом, који није био разарајући, и Немци нису покренули напад на Мађарску у наредним деценијама. Међутим, тројица вођа војске су заробљени и обешени у Регензбургу од стране Хенрија I, баварског војводе. Csorba Csaba. Árpád népe, Tudomány – Egyetem, Kulturtrade Kiadó. Budapest, 1997.

Легенда о Лехелу (Лелу) Једна од популарних легенди земље повезана је са поглавицом Лехела и његовим Лехеловим рогом, која гласи овако, на основу латинског текста каноника, писара и хроничара Марка из Калтија: Године 955, (...) Мађари су стигли до града Аугзбурга. Близу града, на пољу Лех, Немци су разбили Мађаре, део њих је брутално убијен, а неки су затворени. На том месту су и Лехел и Булчу такође затворени и одведени пред цара. Када их је цар питао зашто су Мађари тако окрутни према хришћанима, они су одговорили: „Ми смо освета највишег Бога, послата вама као бич. Затворићете нас и убити нас када престанемо да вас прогонимо.“ Тада их је цар позвао: „Изаберите врсту смрти коју желите“. Тада је Лехел одговорио: „Донесите ми мој рог, у који ћу затрубити, па ћу одговорити“. Рог му је предат, и током припрема да затруби, он је иступио напред и ударио цара тако снажно да је цар одмах умро. Онда је рекао: „Ходаћеш преда мном и служићеш ми на оном свету“, јер је уобичајено веровање међу Скитима да ће ко год да убију за свог живота служити њима на оном свету. Одведени су у притвор и брзо обешени у Регенсбургу.

Ова легенда је вешто реинтерпретирала чињеницу да је војвода Хенри од Баварске умро убрзо након битке, (али од болести), у Лехелову корист. Можда се односи и на Лехеловог бившег савезника Конрада Црвеног, који је, према Видукинду од Корвеја, убијен у бици када му је стрела пробила грло.

Легенда, која се првобитно проширила усменом традицијом од стране реговских приповедача, већ је била пренета у хроникама из 13. века од стране магистра Акоша, а затим приказана у делу „Chronicon Pictum“, састављеном око 1360. године под владавином краља Лајоша I. Данас је рог описан као „Лехелов рог“ изложен у Јасберењу, у Музеју Јаса.Horn of Lehel Ово је византијски рог од слоноваче из периода 10. до 11. века.

Већ је хроничар Шимон из Кезе из 13. века (скоро Акошов савременик) остао скептичан у погледу поузданости легенде; „Наравно, ово је сасвим невероватно, и свако ко би поверовао у такву причу би показивао своју лаковерност. На крају крајева, злочинци се обично изводе пред принчеве везаних руку.“Simon of Kéza: The Deeds of the Hungarians (ch. 40), pp. 92–95.

Референце

Литература

Kristó Gyula: Kik és hányan voltak a honfoglaló magyar vezérek? Bóna István: A kalandozó magyarság veresége. A Lech-mezei csata valós szerepe

Спољашње везе A kürt hangja (letölthető) Lehel halála Анонимус Gestájában Molnár Ferenc: Jász-Berény várassában lévő Leel kürthének, vagy Jász-kürtnek esmérete (MEK) László Gyula (историчар): Lehel kürtje – Diafilm (Magyar Diafilmgyártó Vállalat, 1959)

Категорија:Рођени у 10. веку Категорија:Умрли 955. Категорија:Мађарски племенски поглавари