Оријентација ка социјалној доминацији (ОСД) је црта личности која мери подршку појединца друштвеној хијерархији и степен до којег жели да његова унутаргрупа буде супериорна у односу на спољашње групе. ОСД се у оквиру теорије социјалне доминације концептуализује као мера индивидуалних разлика у нивоима групне дискриминације; то јест, то је мера преференције појединца за хијерархију унутар било ког друштвеног система и доминацију над групама нижег статуса. То је предиспозиција ка анти-егалитаризму унутар и између група.
Појединци који имају висок скор на скали ОСД желе да одрже и, у многим случајевима, повећају разлике у друштвеним статусима различитих група, као и појединачних чланова групе. Типично, они су похлепни и теже ка моћи. Особе са високим скором на ОСД скали такође преферирају хијерархијске групне оријентације. Често се људи који имају висок скор на ОСД скали чврсто држе уверења о свету у коме је „човек човеку вук”. Такође је утврђено да мушкарци генерално имају виши скор на мерама ОСД од жена. Студија на студентима основних студија показала је да ОСД нема јаку позитивну везу са ауторитарношћу.
Теорија социјалне доминације
ОСД су први предложили Џим Сиданијус и Фелисија Прато као део њихове теорије социјалне доминације (ТСД). ОСД је кључна мерљива компонента ТСД-а која је специфична за ову теорију.
ТСД почиње емпиријским запажањем да друштвени системи који производе вишак имају троструку хијерархијску структуру засновану на групама: старосну, полну и „арбитрарну”, која може укључивати расу, класу, сексуалну оријентацију, касту, етничку припадност, верску припадност итд. Старосне хијерархије увек дају више моћи одраслима и средовечним људима него деци и млађим одраслима, а полне хијерархије увек дају више моћи једном полу у односу на друге, али арбитрарне хијерархије — иако прилично отпорне — заиста су арбитрарне.
ТСД се заснива на три примарне претпоставке: Док ће старосне и полне хијерархије постојати у свим друштвеним системима, арбитрарни системи друштвене хијерархије ће се неминовно појавити у друштвеним системима који производе одрживе економске вишкове. Већина облика групног сукоба и угњетавања (нпр. расизам, хомофобија, етноцентризам, сексизам, класизам, регионализам) може се сматрати различитим манифестацијама исте основне људске предиспозиције за формирање групних хијерархија. Људски друштвени системи су подложни уравнотежујућим утицајима снага које побољшавају хијерархију (ПХ), производећи и одржавајући све више нивое групне друштвене неједнакости, и снага које умањују хијерархију (УХ), производећи веће нивое групне друштвене једнакости.
ОСД је индивидуални аспект ставова у ТСД. На њега утичу групни статус, социјализација и темперамент. Заузврат, он утиче на подршку ПХ и УХ „легитимизујућим митовима”, дефинисаним као „вредности, ставови, уверења, каузалне атрибуције и идеологије” које заузврат оправдавају друштвене институције и праксе које или побољшавају или умањују групну хијерархију. Легитимизујући митови се у ТСД користе за означавање широко прихваћених идеологија које се прихватају као објашњење начина на који свет функционише — ТСД нема став о истинитости, моралности или рационалности ових уверења, пошто је теорија замишљена као дескриптивни приказ групне неједнакости, а не као нормативна теорија.
Рани развој Док је корелација пола са скором на ОСД скали емпиријски измерена и потврђена, утицај темперамента и социјализације је мање јасан. Дакит је предложио модел развоја ставова за ОСД, сугеришући да безосећајна социјализација у детињству узрокује формирање бескомпромисног става. Према Дакитовом моделу, људи са израженом бескомпромисном личношћу склони су да виде свет као такмичарско место у којем је такмичење за ресурсе игра са нултим збиром. Жеља за такмичењем, која се уклапа у оријентацију ка социјалној доминацији, утиче на ставове према унутаргрупи и спољашњим групама. Људи са високим скором на ОСД скали такође верују да су хијерархије присутне у свим аспектима друштва и вероватније ће се сложити са изјавама попут „Вероватно је добро што су одређене групе на врху, а друге на дну”.
Скала
ОСД се мери низом скала које су временом усавршаване, а све садрже равнотежу про- и контра-траитних изјава или фраза. За сваку ставку користи се Ликертова скала од 7 тачака; учесници оцењују своје слагање или неслагање са изјавама од 1 (уопште се не слажем) до 7 (у потпуности се слажем). Већина истраживања спроведена је са скалама SDO-5 (скала са 14 тачака) и SDO-6. Скала SDO-7 је најновија скала за мерење оријентације ка социјалној доминацији, која укључује две поддимензије: доминацију (ОСД-Д) и антиегалитаризам (ОСД-А).
Ставке SDO-7 скале
Подскала доминације Неке групе људи морају се држати на свом месту. Вероватно је добро што су одређене групе на врху, а друге на дну. Идеално друштво захтева да неке групе буду на врху, а друге на дну. Неке групе људи су једноставно инфериорне у односу на друге групе. Групе на дну су једнако заслужне као и групе на врху. (обрнуто бодовање) Ниједна група не би требало да доминира у друштву. (обрнуто бодовање) Групе на дну не би требало да остану на свом месту. (обрнуто бодовање) Групна доминација је лош принцип. (обрнуто бодовање)
Подскала антиегалитаризма Не би требало да се залажемо за групну једнакост. Не би требало да покушавамо да гарантујемо да свака група има исти квалитет живота. Неправедно је покушавати учинити групе једнаким. Групна једнакост не би требало да буде наш примарни циљ. Требало би да радимо на томе да свим групама пружимо једнаку шансу за успех. (обрнуто бодовање) Требало би да учинимо све што можемо да изједначимо услове за различите групе. (обрнуто бодовање) Без обзира колико труда је потребно, требало би да тежимо томе да све групе имају исту шансу у животу. (обрнуто бодовање) Групна једнакост би требало да буде наш идеал. (обрнуто бодовање)
Ставке SDO-6 скале
Неке групе људи су једноставно вредније од других. Да бисте добили оно што желите, понекад је неопходно употребити силу против других група. У реду је ако неке групе имају већу шансу у животу од других. Да би се напредовало у животу, понекад је неопходно „газити” преко других група. Када би одређене групе остале на свом месту, имали бисмо мање проблема. Вероватно је добро што су одређене групе на врху, а друге на дну. Инфериорне групе би требало да остану на свом месту. Понекад друге групе морају бити држане на свом месту. Било би добро када би групе могле бити једнаке. (обрнуто бодовање) Групна једнакост би требало да буде наш идеал. (обрнуто бодовање) Свим групама би требало дати једнаку шансу у животу. (обрнуто бодовање) Требало би да учинимо све што можемо да изједначимо услове за различите групе. (обрнуто бодовање) Повећана друштвена једнакост је корисна за друштво. (обрнуто бодовање) Имали бисмо мање проблема када бисмо се према људима односили равноправније. (обрнуто бодовање) Требало би да тежимо томе да приходи буду што једнакији. (обрнуто бодовање) Ниједна група не би требало да доминира у друштву. (обрнуто бодовање)
Бодовање је обрнуто за питања од 9 до 16, како би се контролисала пристрасност прихватања.
Критике конструкта Рубин и Хјустон (2004) тврде да се истраживање социјалне доминације током година драматично мењало, а те промене су се одразиле у различитим верзијама конструкта оријентације ка социјалној доминацији. Оријентација ка социјалној доминацији је првобитно дефинисана као „степен до којег појединци желе друштвену доминацију и супериорност за себе и своје примордијалне групе у односу на друге групе” (стр. 209). Затим се брзо променила у не само „(а) ... жељу за и вредност која се придаје доминацији унутаргрупе над спољашњим групама”, већ и „(б) жељу за неегалитарним, хијерархијским односима између група унутар друштвеног система” (стр. 1007). Најновија мера оријентације ка социјалној доминацији (погледајте SDO-6 горе) фокусира се на „општу жељу за неједнаким односима међу друштвеним групама, без обзира на то да ли то значи доминацију или субординацију унутаргрупе” (стр. 312). С обзиром на ове промене, Рубин и Хјустон верују да доказе за теорију социјалне доминације треба сматрати „као подршку трима одвојеним хипотезама о ОСД, а не једној јединственој теорији” (стр. 22).
Групна и индивидуална доминација
Роберт Алтемајер је рекао да људи са високим ОСД желе више моћи (слажући се са ставкама као што је „Победа није прва ствар; она је једина ствар”). Ова запажања су у супротности са концептуализацијом ОСД-а као групног феномена, сугеришући да ОСД одражава међуљудску доминацију, а не само групну доминацију. Ово је подржано сопственим доказима Сиданијуса и Прато да појединци са високим ОСД-ом теже да се крећу ка пословима и институцијама које побољшавају хијерархију, као што су органи за спровођење закона, који су и сами хијерархијски структурирани у односу на појединце унутар њих.
Однос са другим цртама личности
Веза са десничарским ауторитаризмом
ОСД слабо корелира са десничарским ауторитаризмом (ДДА) (r ≈ .18). Оба предвиђају ставове, као што су сексистички, расистички и хетеросексистички ставови. Ова два конструкта доприносе различитим облицима предрасуда: ОСД корелира са већим предрасудама према подређеним и угроженим групама, ДДА корелира са већим предрасудама према групама које се сматрају претњом традиционалним нормама, док су оба повезана са повећањем предрасуда према „дисидентским” групама. ОСД и ДДА доприносе предрасудама на адитиван, а не интерактиван начин (интеракција ОСД и ДДА је у једној студији објаснила у просеку мање од 0,001% варијансе поред њихове линеарне комбинације), то јест, повезаност између ОСД и предрасуда је слична без обзира на ниво ДДА особе, и обрнуто. Крофорд и сарадници (2013) су открили да су ДДА и ОСД различито предвиђали тумачења медијских извештаја о друштвено претећим (на пример, гејеви и лезбијке) и угроженим групама (на пример, Афроамериканци). Субјекти са високим скором на ОСД, али не и ДДА, позитивно су реаговали на чланке и ауторе који су се противили афирмативној акцији, а негативно на садржај чланака који су подржавали афирмативну акцију. Штавише, ДДА, али не и ОСД, предвиђао је оцене истополних веза од стране субјеката, тако да су појединци са високим ДДА фаворизовали садржај чланака против истополних веза, а појединци са ниским ДДА су позитивно оцењивали садржај који подржава истополне везе.
Корелација са Великих пет црта личности
Студије о односу ОСД-а са вишим редом Великих пет црта личности повезале су висок ОСД са нижом отвореношћу за искуство и нижом сарадљивошћу. Мета-аналитичка агрегација ових студија указује да је повезаност са ниском сарадљивошћу робуснија од везе са отвореношћу за искуство. Појединци са ниском сарадљивошћу су склонији да изјаве да су мотивисани сопственим интересом и самозадовољством. Такође су склонији да буду егоцентричнији и „бескомпромиснији” у поређењу са онима који су високи на сарадљивости, што их наводи да перципирају свет као високо такмичарско место, где је пут до успеха кроз моћ и доминацију — све што предвиђа ОСД.
Ниска отвореност, с друге стране, јаче се поклапа са ДДА; размишљање у јасним и једноставним моралним кодексима који диктирају како би друштво као систем требало да функционише. Ниска отвореност подстиче појединца да цени сигурност, стабилност и контролу: фундаменталне елементе ДДА.
Повезаност на нивоу фасета
У случају ОСД-а, свих пет фасета сарадљивости значајно корелирају (негативно), чак и након контроле ДДА. „Бескомпромисност” (супротност фасету „нежности”) је најјачи предиктор ОСД-а. Након што се контролише ефекат ОСД-а, само један фасет сарадљивости је предиктор ДДА. Фасети такође разликују ОСД од ДДА, при чему је утврђено да су „доминатори” (појединци са високим ОСД), али не и „ауторитарци” (појединци са високим ДДА), нижи у савесности, моралности, саосећању и сарадњи. ДДА је такође повезан са религиозношћу, конзервативизмом, праведношћу и, донекле, савесним моралним кодексом, што разликује ДДА од ОСД-а.
Емпатија