thumb|upright=1.0|Тројезични натписи на новчићу Тегин Шаха пред крај његове владавине. Ирански бог Атар/Адур на полеђини. Легенда на аверсу: „Његова Екселенција, Илтабар Халаџа, Обожавалац највишег Бога, Његова Екселенција, Краљ, божански Тегин […]“. Датум на пахлави језику: 728. година нове ере".
Елтебер (тур. 𐰃𐰠𐱅𐰋𐰼Ethno Cultural Dictionary, TÜRIK BITIG, , EMCh: *γεt-liH-puat) био је клијентски краљ аутономног, али притокачког племена или политије у хијерархији туркијских каганата, укључујући Хазарски каганат.
У случају Хазарског каганата, владари вазалних народа као што су поволшки Бугари (само до 969. године, након тога су постали независни и створили моћну државу), Буртаси и севернокавкаски Хуни називани су елтеберима или неком варијантом као што су Илутвер, Илутвер (севернокавкаски Хуни), Јилтавар или Илтабар (Поволшка Бугарска) (до 969. године). Познато је да се Елтебер (Алмиш) састао са познатим арапским путником ибн Фадланом и затражио помоћ од Абасида из Багдада.
Најранији постојећи помен овог термина је за владара севернокавкаских Хуна у 680-им годинама, који се у хришћанским изворима из кавкаске Албаније помиње као Алп Илутуер. Титула се помиње и у Писму Кјултегину 732. године. Користили су је владари преисламске Волшке Бугарске током периода њихове вазалности према Хазарима.
Рашоњи (1942:92), апуд Голден (1980:149), објаснио је „ил тебер“ као „онај који гази на ил на челу освојених племена“; при чему ил потиче од прототурског *ēl „царство“ (Clauson, 1972:121; Sevortijan, 1974:339), док täbär потиче од туркијског корена *täp- „шутирати ногом“ (или *tep- / *dēp- „газити, газити“). Међутим, Ердал (2007:81-82) се противи Рашоњијевом предлогу: Ердал истиче да би „орхонскотуркијски аорист од täp- био täpär“ и уместо тога предлаже нетуркијско порекло титуле. Рона-Таш (2016:72–73) предлаже иранску етимологију; Он упоређује туркијски назив (H)elteber са манихејско-бактријским l’dβr, писаним согдијским δātβar, согдијским ryttpyr / dyttpyr (*litbir) итд. од средњоиранског *lātbär < староиранског *dāta-bara „који доноси закон“, у крајњој линији од протоиндоевропских корена *dʰēH „ставити, поставити“ и bʰer- „донети“, респективно.
Референце
Литература
Kevin Alan Brook. The Jews of Khazaria. 3rd ed. Rowman & Littlefield Publishers, 2018. Gerard Clauson. “él:”, in An Etymological Dictionary of Pre-Thirteenth-Century Turkish, Oxford: Clarendon Press, 1972. Douglas M. Dunlop. Princeton, N.J.: Princeton University Press, . Brill, 2007. . Peter B. Golden. Budapest: Akadémiai Kiadó, Norman Golb and Omeljan Pritsak, Khazarian Hebrew Documents of the Tenth Century. Ithaca: Cornell University Press, 1982. Ervand Sevortjan. Etymological Dictionary of Turkic Languages (in Russian), volume 1, Moscow: Nauka, 1974. Etymological Dictionary of the Altaic Languages, Leiden: Brill Academic Publishers.
Спољашње везе András Róna-Tas, "Bayan and Asparuχ. Nine Notes on Turks and Iranians in East Europe", in Éva Á. Csató et al.(eds) The Gunnar Jarring Memorial Program at the Swedish Collegium for Advanced Study. (Turcologica, Vol. 105), Harrassowitz, Wiesbaden 2016, , pp. 65–78. "*tep- / *dēp-" in Sergei Starostin, Vladimir Dybo, Oleg Mudrak (2003),
Категорија:Шеф државе Категорија:Хазарске титуле Категорија:Племићке титуле