Таш (), један од седам вођа мађарског освајања који су погрешно канонизовани. У ствари, био је унук великог везира Арпада и отац Лела, који је погинуо у бици код Аугзбурга (955).

Порекло Анонимусов списак везира помиње Лела, сина Таша, међу освајачким вођама, поред Арпада, сина Алмоша, што значи да би, према овоме, Таш био савременик Алмоша, а Лел савременик Арпада. Међутим, знамо, а и легенда о Лелу (Лехелу) тврди да је Лел умро 60 година након освајања као резултат |битке код Аугзбурга. Међутим, неки извори и неки историчари такође сматрају Таша Леловим оцем, тако да је Ташово (пре освајања) вођство грешка.Györffy György: István király és műve. 2. kiadás. Budapest: Gondolat. 1983. 500px|thumb|лево|Потомци Арпада према Константину Око 948. године, Константин VII наводи имена четири сина и четири унука великог везира Арпада: Тевелија, сина Таркачуа, Езелега, сина Јелега, Фаличија, сина Јуточе („садашњег кнеза“), Такшоња, сина Золте. Затим каже да су Таркачу и Тевели већ мртви, али да је Тевелијев син Термачу присутан у посланству. Такође наводи да су и остала три Арпадова сина умрла, али да су његови унуци, Фали, Таши и Такшоњ, још увек живи. Дакле, Езелег је нестао са списка, али се појавио раније непоменути Тасши. Овде цар не помиње име петог, заправо најстаријег сина, Линтике, кога помиње на другом месту, током похода на Бугаре. Стога Константин зна његово име, али овде наводи само синове који су важни за наслеђе.Csorba Csaba. Árpád népe, Tudomány – Egyetem, Kulturtrade Kiadó. Budapest, 1997.

Историчари још увек нису постигли консензус о решењу овог проблема. Већина се слаже да је Таш био Арпадов унук, али према Балинту Хоману и Дежеу Димерту, Таш је био Фаличијев млађи брат, тј. син Јуточе, док је према Ђерђу Ђерфију био син Јелега (Иле) уместо Езелега. Прву верзију може поткрепити чињеница да Константин VII (рођен љубичаст), када набраја живе унуке Арпада, у случају Такшоња наглашава да је он рођак Фаличија и Тађа. Ђерђ Ђерфи свој став заснива на испитивању мађарских имена насеља, током којег је утврдио пребивалишта Арпада и његових потомака и утврдио да су она близу једно другом у случају Илеа и Таша. Поред тога, одређени записи у мађарским изворима такође могу указивати на ово: Анонимус назива Таша оцем Лела. Према другим хроникама, Лел је био предак клана Совард. Анониманус, међутим, наводи Соварда и Кадочу као синове Хулека, који је поменут као Арпадов ујак. Ако се имена Хулека и Јелега (Üllő) могу идентификовати, онда ови фрагменти информација могу бити трагови лозе Јелег–Таш–Лел–Совард (Jeleg–Tas–Lél–Szovárd).

Географске локације Ђерђ Ђерфи је за Мађаре претпоставио такозвани полуномадски, зимско-летњи испашни начин живота, током којег су Арпад и његови наследници мигрирали између својих зимских и летњих резиденција дуж реке због потребе животиња за водом. На основу испитивања имена мађарских насеља, открио је да се Ташова зимска резиденција налазила у близини данашњег насеља Таша. Локација његове летње резиденције може бити назначена Ташом, који је сада део Аткара. Ташово подручје пребивалишта је стога поред Илеа, који је номадски живео на линији Калоча-Иле, али далеко од Јуточе, који је поседовао подручје пребивалишта дуж Шарвиза у Трансданубији.

Име Таш је такође сачувано у Њирташу, који је спадао отприлике у данашњу територију Хајду-бихарске жупаније а тада Њирско-бихарског војводства. Војводство је обично било у јурисдикцији престолонаследника, што дефинитивно указује да је Таш припадао династији Арпада. Године 948, када је византијски цар сматрао Фаличија великим војводом, једним од чланова династије млађим братом или рођаком, Таш је ипак био наследник престола. На крају, међутим није он, већ Такшоњ наследио Фаличија као великог војводу (наследника престола), било као резултат Ташове смрти у бици код Аугзбурга 955. године, након чега су гране Јуточе и Илеа пале у други план међу Арпадовим наследницима.

Анонимнус о везиру Ташу Анонимус пише следеће у свом делу Gesta Hungarorum: „Таш, Лелов отац... Саболч и Таш, потоњи Лелов отац, кренули су са половином војске на обале Тисе и, пошто су освојили тамошњи народ, кренули су ка реци Самош до места које се сада зове Шарвар. Тамо, испод мочвара, Тас, Лелов отац, окупио је много људи; са њима је затим ископао велики јарак и саградио веома јаку земљану тврђаву, која се прво звала Ташки замак, а сада се зове Шарвар. ... Затим је Таш, на захтев људи који су се предали његовом господару, поглавици Арпаду, наредио сајам између Њира и Тисе. Овом сајму је дао своје име, тако да се и данас зове Ташки сајам. ... Одатле су отишли ​​у делове Бодрога и улогорили се поред воде Вајаса. У тим крајевима, поглавица је дао велику земљу са њеним становницима Тасу, Леловом оцу, и његовом ујаку, Келпењи, Ботондов отац.”

Споменици Трећа и последња статуа десно од спомен-стуба миленијумског споменика, коју је створио Ђерђ Зала и подигао 1928. године, је бронзана коњичка статуа везира Таша висока 4,7 метара. Удружење мађарских студената, које обухвата факултете историјске Мађарске, подигло је Споменик седам поглавица 1900. године јавним донацијама на Арпадовој хумци у Опустасеру. На четири стране споменика постављени су бронзани рељефи Арпада и његових везира. Неколико мађарских насеља такође тврди да их је основало племе везира Таша или да су названа по њему, као што су... Таш Шарвар – Таш је саградио замак Њирташ – Таш је одржао вашар и где сада стоји његова статуа са коњем. Геза Гардоњи пише о Тасу у својој песми „Седам поглавица“: „…Поглавица Таш је такође оставио за собом бисер славе: Учинио је краља Мара паганином, Он је био отац славног великог Лехела, чији рог треба да уздигнеш у Јасберењу!…“ У филми Габора Колтаија „Хонфоглаш” Ђерђ Демер је играо улогу Таша, који је, према филму, био вођа племена Јене и предводио је трансдунавски поход против Бугара заједно са Арпадовим сином, Левентеом.

Референце

Литература

Категорија:Умрли у 10. веку Категорија:Мађарски племенски поглавари Категорија:Вође мађарске племенске федерације