мини|268x268п|Изложба конфекцијске моде Конфекција је термин за одећу која се продаје у готовом стању у стандардизованим величинама, за разлику од одеће рађене по мери или по наруџбини, прилагођене одређеној особи. Другим речима, то је комад одеће који је масовно произведен у различитим величинама и продат на тај начин, уместо да је дизајниран и сашивен за једну особу. Термин се понекад користи за предмете који нису одећа, као што су торбе.

Конфекција заузима сасвим другачије место у сферама моде. У модној индустрији дизајнери производе конфекцију, намењену за ношење без значајних преправки, јер одећа направљена по стандардним величинама одговара већини људи. Они користе стандардне кројеве, фабричку опрему и брже технике израде како би одржали ниске трошкове, у поређењу са верзијом истог предмета сашивеном по мери. Неки дизајнери праве масовно произведене и индустријски произведене линије конфекције, док други нуде одевне предмете који нису јединствени, већ се производе у ограниченим количинама.

Историја

Мушка и дечија одећа мини|Огласна разгледница са списком осам градова и места где је Dewachter Frères нудио „конфекцију и по мери за мушкарце и децу“, око 1885. Мушка конфекција била је одређена следећим факторима: тканина, украси, рад, порези, амортизација, трошкови транспорта и режијски трошкови и профит, што је довело до масовне производње војних униформи у Сједињеним Државама током рата 1812. Висококвалитетна одећа за мушкарце постала је опште доступна убрзо након тога, јер су релативно једноставни, ласкави кројеви и пригушени тонови савремене моде омогућили пропорционално одређивање величине у масовној производњи. Прва фабрика конфекције основана је у Њујорку 1831. Током Америчког грађанског рата потреба за униформама помогла је сектору конфекције да расте у Сједињеним Државама.

Крајем 19. века конфекција више није била виђена само као одећа намењена нижим класама, већ и средњим класама због друштвеног аспекта и промене вредности. Овај тренд је започео у Сједињеним Државама. У почетку је била популарнија код мушкараца него код жена. Крајем 1860-их, двадесет пет процената одеће произведене у САД било је конфекцијско, али до 1890. тај удео је порастао на шездесет процената. До 1951. деведесет процената одеће продате у Сједињеним Државама било је конфекцијско. У исто време, две трећине одеће продате у Француској биле су конфекцијско.

Женска одећа лево|мини|333x333п|Женски вечерњи комплет из 2004. Почетком 19. века женска мода је била веома украшена и зависила је од прецизног кроја, тако да одећа спремна за ношење за жене није постала широко доступна све до почетка 20. века. Раније су жене мењале своју претходно стилизовану одећу како би пратиле модне трендове. Жене са већим приходима куповале су нову, потпуно кројену одећу, док су жене средње и ниже класе прилагођавале своју одећу променама у моди додавањем нових крагни, скраћивањем сукњи или стезањем струка на кошуљама.

Још један значајан фактор који је створила индустрија конфекције био је развој стила у САД. Америчко тржиште окренуло се од париског стила у корист индивидуализоване индустрије одеће промовисане кроз рекламе и чланке у часописима попут Women's Wear Daily, Harper's Bazaar и Ladies Home Journal.

Генерално, конфекција је упознала жене са најновијим стиловима и модним трендовима, што је довело до значајног повећања профита америчких фабрика са 12.900.583 долара 1876. на 1.604.500.957 долара 1929. Револуција у конфекцији довела је до ширења америчке модне индустрије која је учинила модну одећу приступачном, исплативом и прилагодљивом.

Интересовање за конфекцију покренуо је Ив Сен Лоран, који је био први дизајнер који је лансирао колекцију конфекције, а 1966. отворио је свој први бутик конфекције. Да ли је успео да демократизује моду је отворено питање, јер је мало ко могао да приушти његове дизајне, али јесте отворио пут конфекцији и унакрсној оплодњи између високе моде и уличне моде која опстаје до 21. века.

Висока мода и одећа по мери Модне куће које имају линију високе моде, као што су Chanel, Dior и Saint Laurent, такође производе линију конфекције, која остварује већи профит због веће количине произведене одеће и веће доступности одеће. Израда конфекције се такође држи другачијег стандарда од високе моде због њене индустријске природе. Луксузне линије конфекције понекад се заснивају на познатој хаљини или другом кроју који се затим дуплира и рекламира како би се повећала видљивост дизајнера.

Колекције У високој моди, колекције спремне за ношење обично представљају модне куће сваке сезоне током периода познатог као Недеља моде. Ово се одржава град по град, а најистакнутије од њих укључују Лондон, Њујорк, Милано и Париз, и одржавају се два пута годишње - ревије јесен/зима одржавају се у фебруару, а колекције пролеће/лето приказују се у септембру. Мање линије укључују Cruise и Pre-Fall колекције, које доприносе малопродајној вредности бренда и представљају се одвојено по нахођењу модног дизајнера. Недеље конфекције се одржавају одвојено и раније од недеља високе моде. За разлику од производа спремних за ношење, колекције су ексклузивне за изабране госте и идоле дизајнера, стварајући поделу између два производна стила. Потребан је рад једне особе за тим вештих уметника, уместо машински израђених одевних предмета.

Референце

Категорија:Мода