Узалуд је будим је прва књига песама српског песника Бранка Миљковића, објављена 1957. године.

О књизи Дело је значајно као уметнички и тематски пробој у његовом опусу, као и у српској поезији 20. века – у њему су сажети мотиви губитка, егзистенцијалне патње и трагања за светлошћу.

Историјски и биографски контекст Бранко Миљковић је рођен 1934. године и кроз кратак, али интензиван песнички рад показује рану зрелост и високу свест о поетском позиву. Прве песме објављује у часопису Дело, а управо се из тог језгра развија и ова збирка. У његовом дебитантском делу приметни су елементи неосимболизма, надреализма, филозофије и митологије, као и мотиви личног губитка и духовног трагања.

Структура књиге Књига је подељена у више циклуса који се међусобно допуњују: За оне које волимо — садржи песме као што су Узалуд је будим и Прво певање; теме љубави, одсуства и чежње. Седам мртвих песника — песникова сагласност са традицијом и духовно сродство са Бранком Радичевићем, Његошем, Лазом Костићем, Дисом, Тином Ујевићем, Момчилом Настасијевићем и Иваном Гораном Ковачићем. Ноћ с оне стране месеца – циклус у знаку орфејевског мита; песме Триптихон за Еуридику и Орфеј у подземљу директно се надовезују на мит о Орфеју. Трагиčni сонети — циклус сонета у којима се афирмише љубав и идеја да је љубав виша од појединца.

Анализа појединих мотива и песме Узалуд је будим Песма Узалуд је будим, као уводна и централна песма збирке, садржи многе од кључних мотива:

Парадокс будности – песниково будјење је „узалудно“, јер љубав и присуство вољене више не постоје. Свест о губитку прати свест о немоћи. Природа као огледало унутрашњег стања – сунце, роса, биљке и тишина постају метафоре унутрашње празнине и бола. Мит о Орфеју – архетипска прича о љубави и немогућности повратка из смрти у живот прожима целу збирку. Нада и могућност трансформације – иако је будност узалудна, у стиховима се наслућује могућност препорода, новог вида постојања кроз поезију.

Пријем и критичка оцена Књига је дочекана са изузетним одјеком у књижевној јавности, а критика је препознала Миљковића као једну од најдаровитијих и најзначајнијих поетских личности своје генерације. Песма Узалуд је будим стекла је култни статус и често се убраја међу најлепше песме српске модерне лирике.Како је заправо настала песма „Узалуд је будим” – Недељник Биографски елемент и песникова трагична судбина додатно су учврстили емоционални одјек ове песме и збирке у културном памћењу.

Уметничко значење Узалуд је будим осветљава како лична траума и губитак могу бити преображени у уметничку реч. Миљковићева поезија премошћује границу између присуства и одсуства, између речи која говори и речи која више не може да се изговори. У том напону између тишине и гласа лежи њена снага и трајност унутар српске модерне поезије.

Издања и преводи Прво издање: Београд, 1957. Каснија издања у оквиру сабраних дела. Песма Узалуд је будим преведена је на више европских језика.

Референце

Литература

Категорија:Српска књижевност Категорија:Књиге 1957.