мини|усправно|Две варијанте модерних лакова за косу.
Лак за косу или спреј за косу је уобичајени козметички производ за обликовање косе који се прска по коси ради заштите од влаге и ветра и одржавања жељеног облика. Лакови за косу се обично састоје од неколико компоненти за косу, као и потисног горива.
Састојци и рад лево|мини|166x166п|Поливинилпиролидон је уобичајена компонента лака за косу која даје коси чврстину. Лак за косу се састоји од следећих смеша: концентрата, пластификатора, средстава за сјај и мириса, као и погонских горива.
Концентрат Лак за косу је мешавина полимера који пружају структурну подршку коси. Често укључује кополимере поливинилпиролидона и поливинил ацетата. Кополимери винил ацетата и кротонске киселине дају тврђе филмове. На овај начин, лакови за косу могу бити формулисани као флексибилни, средњег и максималног држања. Смеша кополимера се обично подешава да би се постигла жељена физичка својства (чврстоћа лепљења, пењење итд.), коришћењем пластификатора као што је аминометил пропанол, сурфактаната као што је бензалконијум хлорид и других агенаса попут диметикона.
Гасови Од постепеног укидања CFC-а 80-их, угљоводоници су популарна погонска горива. То укључује пропан, бутан, изобутан и сродне испарљиве угљоводонике, као и друге смеше. Такви угљоводоници су лоши растварачи за активне састојке као што су полимери. Из тог разлога се често додаје и диметил етар. Он функционише и као погонски гас и као растварач. Поред угљоводоничних погонских горива, флуорисани гасови се широко користе као погонска горива за замену CFC-а, а најчешћи гас је 1,1-дифлуороетан. Често се наводи као хидрофлуороугљеник-152a. Innovative Product Exemption Provision
Остале компоненте Пластификатори који се користе у лаковима за косу укључују естре лимунске киселине и адипинске киселине. Такође се користе силикони и полигликоли.
Концентрат садржи само малу запремину бочице лака за косу. Већи део бочице је напуњен растварачима као што су изопропанол и етанол.
Историја Први лакови за косу развијени су у Европи током 20-их. У САД, лакови за косу су развијени отприлике у време аеросолних бочица 40-их, а први патенти који описују кополимере за обликовање косе објављени су 40-их.
У САД, први који га је паковао био је Chase products (произвођач аеросола) 1948., када је индустрија лепоте видела да су се аеросоли у Другом светском рату за инсектициде могли користити као дозатор за лак за косу. Напредовао је и постајао све популарнији и масовније произведен, како су се стварале подигнуте фризуре и друге сличне фризуре. До 1964. постао је најпродаванији козметички производ на тржишту.
1968. на протесту за Мис Америке, демонстранткиње су симболично бациле неколико женских производа у „канту за смеће Слободе“. Међу њима је био лак за косу, који је био међу предметима које су демонстранткиње назвале „инструментима женског мучења“ и додатке онога што су сматрале наметнутом женственошћу.
Продаја лакова за косу је опала 70-их, јер су фризуре претежно постале равне и опуштене. До 80-их популарност лака за косу се вратила, јер су велике фризуре поново процветале са глам метал сценом.
Пре 1979. најпопуларнији пропеленти у лаковима за косу били су CFC-ови. Због еколошких проблема, они су замењени.
Лак за косу може се користити и за друге ствари. На пример, у свету лепоте, неко би могао да попрска лак за косу по нози и по унутрашњој страни хаљине како би хаљина остала на месту и не би се дизала.
Види још Аеросол-боца
Референце
Литература
Категорија:Козметика Категорија:Фризирање