Владимир М. Николић (Чајетина, 21. фебруар 1872 — Ниш, 31. децембар 1944) био је српски учитељ, школски надзорник и етнолошки истраживач народног живота и историје југоисточне Србије, претежно у лужничком, пиротском и нишком крају. Приликом свог истраживања користио је аутентична сећања на прошлост старијих људи рођених почетком 19. века.

Биографија

Рођен је 21. фебруара 1872. године у чиновничкој породици у златиборском месту Чајетини. Основну школу похађао је у Мачкату, а гимназију у Ужицу и Београду, где је завршио учитељску школу. Након школовања, већину свог живота провео је на подручју данашње југоисточне Србије.

Прво учитељско место добио је 11. августа 1893. године у лужничком селу Стрелац. Иако почетник у свом раду, Владимир је био одличан учитељ, педагог и постао врстан познавалац сеоског живота. За три године учитељског рада у Стрелцу оставио је најлепши утисак у селу.

Премештен је 12. септембра 1896. године у село Сопот код Пирота. Ту остаје до школске 1903/1904. када је премештен у пиротско село Гњилан у коме остаје све до 1914. године. мини|350x350п|В.Николић (други са леве стране), као учитељ школе домаћинског течаја у селу Гњилан Као сеоски учитељ био је покретач просветних делатности, како у школи, тако и ван ње. Крајем 1904. године, користећи књиге из своје и школске библиотеке, основао је као самосталну установу Народну књижницу са читаоницом у Гњилану, у оквиру које је током те зиме одржао једанаест јавних предавања.

За време Првог светског рата, Владимир Николић је у саставу српске војске прешао преко Албаније, а по завршетку рата одликован је Албанском споменицом. По ослобођењу био је надзорник основних школа за бањски, сврљишки и делом нишки срез. Одликован је Орденом Светог Саве.

Као ученик учитељске школе, уређивао је литографисани лист Цвеће, а касније је објављивао текстове у Просветном гласнику, Учитељу, Учитељском веснику, Нишким новинама, Караџићу, Гласнику Етнографског музеја у Београду и другде.

Још пре 1899. године сакупљао је народне речи нишавског среза и ту збирку речи послао Етнографском одбору Српске академије наука у Београду. Затим је у два маха, 1900. и 1901. године, у часопису Караџић објавио попис празника и народних обичаја.

Познавао је Тихомира Р. Ђорђевића, који му је помагао саветима у раду, а и Владимир је њему био од помоћи при писању дела Зле очи у веровању Јужних Словена.

Владимир М. Николић дао је изузетан допринос проучавању народног живота и историје пиротског краја, те се сматра знаменитом личношћу Пирота. Током година рада, написао је своје животно дело Из Лужнице и Нишаве, које је по препоруци др Јована Ердељановића штампала Српска краљевска академија 1910. године. У овом делу Николић детаљно описује народни живот и обичаје лужничког и нишавског среза у пиротском округу. Из више углова описао је народну привреду: ратарство, пчеларство, бачијање, печалбу, сеоске занате и женске делатности. Пише о изгледу кућа и помоћних објеката, као и о уређењу породичног и задружног живота. Даје описе старинских јела и пића, ношње, народних обичаја и веровања, особина, знања, сеоске забаве, песме и игре.

Написао је у рукопису сачувано дело Пирот — Етнолошке белешке из прошлости града Пирота, којим је проширио своја истраживања и на сам град. У њему је на основу сећања старијих људи описао разноврсни и до тада мало познати друштвени живот града и околине за време турске владавине.

Још једно драгоцено дело Народне школе у Пироту и округу пиротском до ослобођења 1877. године, у коме је систематично представљена историја школских и просветних прилика пре ослобођења од османске власти, штампано је 1924. године. У истој књизи штампани су и старински записи и натписи из цркава као и белешке о пиротској епархији.

Николић је имао обимну сарадњу са Гласником Етнографског музеја у коме је објавио девет радова, од којих су два већа чланка. Један, о печалбарима који су крајем 19. и почетком 20. века одлазили из источне Србије у Влашку и Шумадију, и други о народној медицини у Нишу под Турцима. Осталих седам чланака су краћи прилози и белешке: о утицајима пиротског ћилимарства на ћилимарство у Књажевцу, о животињама у народним причама, о народним веровањима, траговима појединих изумрлих обичаја, народним називима за биљке, животиње и предмете, здравицама из Заплања и текстовима народних песама.

О прошлости Пирота и околине на основу предања писао је још и дело Из живота наше цркве под Турцима, о страдањима пиротског свештенства под Турцима и чланак на основу казивања старих људи, о животу легендарног хајдук Стојана из Ореовице.

Након што је 1932. године пензионисан, остатак живота провео је у Нишу до смрти 31. децембра 1944. године. То време искористио је радно. Написао је већи број важних дела из историје Ниша и околине. Поред већ поменутих чланака објављивао је и текстове у Нишким новинама у којима је најчешће писао о просветним проблемима и историји просвете у Нишу. Описао је и две значајне народне буне против Турака у нишком срезу: прву, буну Милоја Јовановића из Каменице 1835. и другу, Милојеву и буну Николе Срндака из Горњег Душника 1841. године. О овим народним бунама штампана је 1932. године и посебно књижица Народни покрети противу Турака у срезу нишком: Милојева и Срндакова буна. Као веома значајно дело за просвету града треба истаћи и његову Библиографију Ниша.

Илија Николић је 1974. године приредио књигу Стари Пирот: етнолошке белешке из прошлости града, која садржи дотад необјављено дело Пирот - Етнолошке белешке из прошлости града, као и неколико мањих прилога, објављених у појединим листовима и часописима, који се тичу народног живота Пирота и околине. У тој књизи, као закључак биографског текста о Владимиру Николићу, Илија Николић пише:

Дела

Библиографију радова саставио је др Илија П. Николић у књизи Стари Пирот: етнолошке белешке из прошлости града, одакле је преузет списак:

Збирка речи из Среза Нишавског (1899). - СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА. Институт за српскохрватски језик. РЕЧНИК српско-хрватског књижевног и народног језика. Књига -{I}-. Београд. - Податак узет са стр. 531. Један поглед на вођење личних ученичких особина. УЧИТЕЉСКИ ВЕСНИК, 1900. бр. 7. и 8. Нешто из народног празновања (у округу пиротском), прибележио Влад. М. Николић, учитељ (сопотски). КАРАЏИЋ. Алексинац, -{II}-/1900, бр. 5. стр. 88-91. Неколико народних веровања из окр. пиротског. Некрштенци. Забележио Вл. М. Николић. Сопот. КАРАЏИЋ -{III}-/1901, бр. 12, стр. 247-248. Извештај о годишњем раду у Народној књижници са читаоницом у Гњилану - Господину Министру просвете и црквених послова, бр. 46. од 2. јануара 1906. Гњилане. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК, Београд, -{XXVII}-/1906. бр. 1. стр. 6-11. Рубрика: Школски Летопис. (Народне песме). Околина Ниша (Србија). Рукопис. Етнографски музеј у Београду. 1906. - Према белешци пок. Бранислава Крстића. Из Лужнице и Нишаве. Написао Владимир М. Николић. Уредио Д-р Јован Ердељановић. У Београду, 1910. Стр. -{X}- + 436 -563 + /1/. С предговором уређивача. Кол.: Српска краљевска академија. Српски етнографски зборник, књ. XVI. Етнолошка грађа и расправе. - У књизи су на стр. 437-480 Академијина УПУТСТВА за испитивање народа и народног живота с претходним „Напомене за испитиваче" од д-р Јована Ердељановића. ПИРОТ. Етнолошке белешке из прошлости града Пирота (1912). - АРХИВ Српске академије наука и уметности. Етнографски одбор, бр. 207. - Рукопис, стр. 127. 8° - Делимично објављен најпре под тим, а у наставцима увек под другим насловима у пиротској Слободи -{VII}-/1955. бр. 6, стр. 308-314. Народне школе у Пироту и округу пиротском до ослобођења 1877. године. Са старинским записима и белешкама о пиротској епархији. Написао Владимир М. Николић учитељ, школски надзорник. Издање Окружног одбора Округа пиротског. У Ср. Карловцима, 1924. Стр. 2 + 135. 8°. Цена 20 динара. Ћилимарство у Књажевцу. ГЛАСНИК Етнографског музеја у Београду 1927. књ. -{II}-, стр. 55-58. - Са три шаре ћилимова. - -{Résumé}-. Животиње у народним причама. - Из Пиротског округа. ГЛАСНИК Етнографског музеја у Београду, 1928. књ. -{III}-, стр. 106-107. Записи. Из црквених књига у срезу нишком. - Рукопис. С писмом Вл. М. Николића - Тихомиру Р. Ђорђевићу од 4. -{XII}- 1930. - Рукописно одељење Народне библиотеке, Београд, кутија: необрађено. Из старе архиве среза бањског. - Прилог за историју нашег православља. НИШКЕ НОВИНЕ -{II}-/1931, 22. фебруар, бр. 7, стр. 4. Из старе Соко-Бањске архиве (Пирот, из прошлости наших манастира) ПРЕГЛЕД Цркве епархије нишке. Ниш, 1931, бр. 1. стр. 26. О печалбарима из Источне Србије. ГЛАСНИК Етнографског музеја у Београду, 1931, књига -{VI}-, стр. 73-76. - -{Résumé}-. Прилози и фолклорне белешке. - Лексикографска грађа из Сврљига. ГЛАСНИК Етнографског музеја у Београду, 1931, књ. -{VI}-, стр. 114-115. Проблем народног просвећивања. НИШКЕ НОВИНЕ -{II}-/1931, 25. јануар, бр. 3, стр. 1; 1. фебруар, бр. 4, стр. 1; 8. фебруар, бр. 5, стр. 1; 15. фебруар, бр. 6, стр. 1; 22. фебруар, бр. 7, стр. 3. - Студија. Проблеми народног просвећивања. За народно просвећивање. НИШКЕ НОВИНЕ -{II}-/1931, 12. април, бр. 14, стр. 2. Школе и школске прилике у Нишу до 1877. године. НИШКЕ НОВИНЕ II/1931, 22. март, бр. 11, стр. 2; 29. март, бр. 12, стр. 2 и 4. Народни покрети противу Турака у срезу нишком. 1. Милојева и Срндакова буна. ПРЕГЛЕД цркве Епархије нишке -{XIII}-/1932, бр. 3, стр. 43-52. 2. Друга буна Милојева са Николом Срндаком 1841. г. ПРЕГЛЕД цркве Епархије нишке 1932. бр. 4, стр. 74-82 и бр. 5, 6, 7, стр. 117-124. - И посебно. Народни устанак против Бугара у срезу бањском 1917. год. Соко Бања, 1932, стр. 42. (Штампарија „Анђелко" Алексинац).  - Прештампано из нишке Обласне самоуправе. Прилози и фолклорне белешке. Здравице из Заплања. ГЛАСНИК Етнографског музеја у Београду, 1932, књ. -{VII}-, стр. 121. Заштита сеоског подмлатка. - Поводом анкете Уредништва. НИШКЕ НОВИНЕ -{IV}-/1933, 4. децембар, бр. 49, стр. 4.  - Са сликом аутора. Наши портрети. Једна стара просветна радница. Биографија слепе супруге првог српског учитеља у Пироту. НИШКЕ НОВИНЕ -{IV}-/1933, 6. август, бр. 32, стр. 4. О жени покојног учитеља Милоша Лекића (+1880), бившој учитељици Милки Лекић, која живи у дубокој старости и беди у Пироту. Опасивање цркава у околини Пирота, Ниша и Прокупља. ГЛАСНИК Етнографског музеја у Београду, 1933. књ. -{VIII}-, стр. 91-92. Поводом једне песме („Ој ти ђаче учени, по школама избрани"). ГЛАСНИК Етнографског музеја у Београду, 1933. књ. -{VIII}-, стр. 112-113. Спиридон Јовановић - Први српски учитељ и најзаслужнији просветно-национални радник у Нишу. НИШКЕ НОВИНЕ -{IV}-/1933, 26. новембар, бр. 47, стр. 2. - Са сликом Вл. М. Николића. Из времена хајдука у пиротском округу. ХАЈДУК СТОЈАН ОРЕОВИЧКИ. - НИШКЕ НОВИНЕ -{V}-/1934, стр. 4. - Са сликом аутора чланка. Из живота наше цркве под Турцима. - Предања из Пиротског округа. ПРЕГЛЕД цркве Епархије нишке, 1934, бр. 6-7, стр. 210-218.  - И посебно. Прилози и фолклорне белешке („Девети торник" и „Веровање за плодност године"). ГЛАСНИК Етнографског музеја у Београду, 1934, књ. -{IX}-, стр. 106-107. Библиографија Ниша или Развитак књижевног живота у Нишу од Ослобођења до сада. Ниш, 1935. Штампарија „Св. Цар Константин". Стр. 21. 8°.  - Прештампано из Нишких новина. Разне етнолошке белешке из околине Пирота и Ниша. ГЛАСНИК Етнографског музеја у Београду, књ. -{XI}-, 1936. стр. 163-165. Из народне медицине у Нишу за време турске владавине. ГЛАСНИК Етнографског музеја у Београду, 1940., књ. -{XV}-, стр. 41-48. - -{Résumé}-. - И посебно. Стари Пирот: етнолошке белешке из прошлости града, књига објављена постхумно. Приређивач издања: др Илија П. Николић. Музеј Понишавља Пирот, 1974, стр. 1–119, са фотографијама и цртежима у тексту. Биографију и библиографију дела Владимира М. Николића написао др Илија П. Николић.

Напомене

Референце

Литература

Спољашње везе Књиге Владимира М. Николића — Завичајна дигитална колекција Народне библиотеке Пирот Цветови пиротске баште 3 — Знамените личности Пирота — Мила Панајотовић о Владимиру М. Николићу