Жупанија Хевеш (, , ) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Њена територија, која се сада налази у северној Мађарској, била је нешто већа од територије садашње Хевешке жупаније. Главни град жупаније је био Егер.

Географија Жупанија Хевеш се граничила са мађарским жупанијама Пешта-Пилиш-Солт-Кишкун, Ноград, Гемер-Кишхонт, Боршод, Хајду Јас-Нађкун-Солнок. Протезала се од планина Матра и Бик до и преко реке Тисе. Око 1910. године његова површина је износила .

Историја Жупанија Хевеш је формирана у 13. веку. Територију Хевеша су освојили Османлије 1596. године (видети Османска Мађарска) и била је део Османског ејалета Егри док је није повратила Хабзбуршка краљевина Угарска 1687. године.

Године 1765. спојена је са жупанијом Спољни Солнок, због окупације ова друга није могла да одржи своју администрацију (правосудни систем је већ био спојен 1569. године).

Након неуспеле Мађарске револуције 1848. године у Мађарској је почео период војне диктатуре и централизације. Хевеш и спољно Солнок је поново подељен 13. септембра 1850. на округе Хевеш и Солнок. Граница између Хевеша и Солнока углавном је пратила реку Тису. Од 1853. године Хевеш је обухватао Земљописно и Градско подручје Ерлау (Егер) и Штулбезирку Петервашара, Хевеш и Ђенђеш.  Оба округа су током овог периода била део војног округа Пешта-Офен. Традиционалне жупаније Мађарске, укључујући Хевеш и спољни Солнок, обновљене су у октобру 1860. године.

Жупанија Хевеш је поново створена у новоуређеном мађарском систему жупанија из 1876. године. Њена територија после 1876. године била је углавном слична оној из 1850-их, али уз додатак Тисафиреда јужно од Тисе.

После Другог светског рата, територија жупаније је измењена, регион око Паста постао је део жупаније Ноград, подручје на левој обали Тисе (Тисафиред) постало је део жупаније Јас-Нађкун-Солнок, а подручје северно од Егера је пренето из жупаније Боршод-Абауј-Земплен.

Демографија

thumb|лево|200 px|Етничка карта округа са подацима пописа из 1910. године (видети легенду у опису).

+ Становништво по матерњем језику Попис Укупно Мађарски Друго или непознато 1880. 208.420 196.724 (98.40%) 3,193 (1.60%) 1890. 233.785 230.450 (98,57%) 3.335 (1,43%) 1900. 255.345 252.840 (99,02%) 2.505 (0,98%) 1910. 279.700 277.378 (99,17%) 2.322 (0,83%)

+ Становништво по религији Попис Укупно Римокатоличка Калвинистичка Јеврејска Друго или непознато 1880. 208.420 179.690 (86,22%) 16.654 (7,99%) 10.916 (5,24%) 1.160 (0,56%) 1890. 233.785 203.963 (87,24%) 17.798 (7,61%) 10.873 (4,65%) 1.151 (0,49%) 1900. 255.345 225.113 (88,16%) 18.628 (7,30%) 10.320 (4,04%) 1.284 (0,50%) 1910. 279.700 248.778 (88,94%) 18.929 (6,77%) 10.244 (3.,66%) 1.749 (0,63%)

Пододељења right|350px Почетком 20. века, подјединични градови округа Хевеш биле су:

Окрузи (járás) Округ ГрадЕгерЕгерЂенђешЂенђешХатванХатванХевешХевешПетервашараПетервашараТисафиредТисафиредУрбани окрузи (уређени град са већем)ЕгерЂенђеш

Белешке

Референце

Литература

Borovszky Samu: Magyarország vármegyéi és városai. Heves vármegye, 1911 MEK online

Данные переписи 1910 г. по комитату Хевеш Карта комитата Хевеш на начало XX века Территориальный раздел Венгрии по Трианонскому договору

Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку