Монотеизам — веровање да постоји само једно божанство — темељно је начело аврамских религија, које подједнако схватају Бога као свемоћно и свезнајуће божанство од кога је Аврам примио божанско откровење, према њиховим наративима. Најистакнутије аврамске религије су јудаизам, хришћанство и ислам. Оне — заједно са самарићанством, друзизмом, бахаи вером и растафаријанством — деле заједнички темељ у обожавању Аврамовог Бога, који се назива Јахве на хебрејском и Алах на арапском. Исто тако, аврамске религије деле сличне карактеристике које их разликују од других категорија религија: све њихове теолошке традиције су, у одређеној мери, под утицајем приказа Бога Израела у хебрејској Библији; све оне воде порекло од Аврама као заједничког генеалошког и духовног патријарха.

У аврамској традицији, Бог је један, вечан, свемоћан, свезнајући и створитељ универзума. Бог се обично ословљава само мушким граматичким члановима и заменицама, и даље се сматра да поседује својства светости, правде, сведоброте и свеприсутности. Присталице аврамских религија верују да је Бог такође трансцендентан, што значи да је изван простора и времена и стога није подложан ничему унутар своје креације, али је истовремено и персонални Бог: блиско укључен, слуша индивидуалне молитве и реагује на поступке својих створења.

У погледу хришћанства, научници се разилазе око тога да ли мормонизам припада главној хришћанској традицији (тј. никољском хришћанству), при чему неки тврде да он представља засебну аврамску религију због значајних теолошких разлика. Растафари, хетерогени покрет који је настао на Јамајци 1930-их, различито се класификује од стране научника као међународни друштвено-религијски покрет, засебна аврамска религија или нови религиозни покрет.

Јудаизам

мини|240п|десно|Стела Меше носи најранији познати запис (840. п. н. е.) о израелском богу Јахве. Јудаизам, најстарија аврамска религија, заснива се на строгом, ексклузивном монотеизму, проналазећи своје порекло у јединственом поштовању Јахвеа, претече аврамског концепта Бога. Имена Бога која се најчешће користе у хебрејској Библији су Тетраграматон () и Елохим. Јевреји га традиционално не изговарају, већ се позивају на Бога као Хашем, дословно „Име”. У молитви, Тетраграматон се замењује изговором Адонаи, што значи „Мој Господ”. Ово се првенствено наводи у Тори: „Чуј, Израеле: ГОСПОД је наш Бог, ГОСПОД је један” ().

Бог се схвата као јединствен и савршен, слободан од свих мана, недостатака и дефеката, и даље се сматра да је свемоћан, свеприсутан, свезнајући и потпуно бесконачан у свим својим атрибутима, који нема партнера или равног, будући да је једини творац свега што постоји. У јудаизму, Бог се никада не приказује ни у каквој слици. Идеја о Богу као дуалности или тројству је јеретичка у јудаизму: сматра се сличном политеизму. Тора је изричито забрањивала приписивање партнера који би делили његов јединствени суверенитет, јер се сматра да је он апсолутно један без другог, недељив и неупоредив, који није сличан ничему и ништа се с њим не може поредити. Тако је Бог, за разлику од било чега у свету или из света, изван свих облика људске мисли и изражавања.

Бог се у јудаизму схвата као антропоморфан, јединствен, доброхотан, вечан, творац универзума и крајњи извор морала. Тако, термин Бог одговара стварној онтолошкој реалности, а не само пројекцији људске психе. Традиционална тумачења јудаизма генерално наглашавају да је Бог персоналан, али и трансцендентан и способан да интервенише у свету, док нека модерна тумачења јудаизма наглашавају да је Бог безлична сила или идеал, а не натприродно биће које се бави универзумом.

Хришћанство

Хришћанство је настало у 1. веку у Јудеји из секте апокалиптичних јеврејских хришћана унутар јудаизма Другог храма, и стога дели већину својих веровања о Богу, укључујући његову свемоћ, свезнање, улогу творца свих ствари, његову личност, иманентност, трансценденцију и коначно јединство, са иновацијом да се Исус из Назарета сматра, на овај или онај начин, испуњењем древних библијских пророчанстава о јеврејском Месији, завршетком Закона пророка Израела, Сином Божјим, и/или оваплоћењем самог Бога као људског бића.

Већина хришћанских деноминација верује да је Исус оваплоћени Син Божји, што је главна теолошка разлика у односу на ексклузивни монотеизам других аврамских религија: јудаизма, самарићанства, бахаи вере и ислама. Иако се лично спасење имплицитно наводи у јудаизму, лично спасење по благодати и понављајући нагласак у правоверним теолошким веровањима посебно је наглашен у хришћанству, често се то супротставља перципираном пренаглашавању поштовања закона како је наведено у јеврејском закону, где се тврди да је веровање у посредника између човека и Бога или у више личности у Божанству противно Нојевим законима, и стога није монотеистичко.

У већинском хришћанству, теологија и веровања о Богу садржана су у доктрини монотеистичког тринитаризма, који држи да су три личности тројства различите, али све од исте недељиве суштине, што значи да је Отац Бог, Свети Дух је Бог, и Син је Бог, а ипак постоји један Бог јер постоји једна недељива суштина. Ове већинске хришћанске доктрине су углавном формулисане на Сабору у Никеји и садржане су у Никејском симболу вере. Тринитарни поглед наглашава да Бог има вољу, и да Бог Син има две природе, божанску и људску, иако оне никада нису у сукобу, већ су сједињене у ипостасној унији.

Мормонизам

мини|лево|200п|У својој личној историји из 1838. године, Џозеф Смит је написао да је видео две личности у пролеће 1820. Године 1843, Смит је изјавио да су те личности, Бог Отац и Исус Христос, имале одвојена, опипљива тела. У систему веровања који заступају хришћанске цркве које припадају Покрету светаца последњих дана и већина мормонских деноминација, укључујући Црква Исуса Христа светаца последњих дана (Црква ЛДС), термин Бог се односи на Елохим (Бог Отац), док Божанство означава савет три различита бога: Елохима (Вечног Оца), Јехова (Бог Син, Исус Христос) и Светог Духа, у нетринитарној концепцији Божанства. Отац и Син имају усавршена, материјална тела, док је Свети Дух дух и нема тело. Ово се значајно разликује од већинског хришћанског тринитаризма; у мормонизму, три личности се сматрају физички одвојеним бићима, или персонама, али уједињеним у вољи и сврси.Термин са својом карактеристичном мормонском употребом први пут се појавио у Lectures on Faith (објављено 1834), Предавање 5 („У овом предавању говорићемо о Божанству; мислимо на Оца, Сина и Светог Духа.”). Термин Божанство се такође појављује неколико пута у Предавању 2 у свом смислу како се користи у Верзији краља Џејмса, што значи божанственост. Као такав, термин Божанство се разликује од начина на који се користи у већинском хришћанству. Овај опис Бога представља правоверје Цркве ЛДС, установљено почетком 19. века.

Унитаријанизам Мала мањина хришћана, углавном под заједничким називом унитаријанизам, има нетринитарне концепције Бога.

Ислам

У исламу, Бог (Алах) (, ), дословно „Бог”) је врховно биће, свемоћни и свезнајући творац, одржавалац, уредитељ и судија универзума. Ислам ставља велики нагласак на концептуализацију Бога као строго јединственог (тавхид). Он се сматра јединственим (wahid) и суштински једним (ahad), свемилостивим и свемоћним.„Allah.” Encyclopædia Britannica. 2007. Encyclopædia Britannica Према Курану, постоји 99 Алахових имена (al-asma al-husna, дословно значење: „Најлепша имена”), од којих свако евоцира посебну карактеристику Бога.Encyclopedia of the Modern Middle East and North Africa, Allah Сва ова имена односе се на Алаха, који се сматра врховним и свеобухватним божанским арапским именом.Annemarie Schimmel,The Tao of Islam: A Sourcebook on Gender Relationships in Islamic, SUNY Press, p.206 Међу 99 имена Божијих, најпознатија и најчешћа су „Свемилостиви” (al-Rahman) и „Посебно милостиви” (al-Rahim).

Ислам одбацује доктрину оваплоћење и појам личног Бога као антропоморфног, јер се то сматра понижавајућим за трансценденцију Бога. Куран прописује темељни трансцендентални критеријум у следећим стиховима: „Господар небеса и земље и онога што је између њих, зато Му служи и буди стрпљив у Његовој служби. Да ли знаш икога равног Њему?” (); „(Он је) Творац небеса и земље: нема ничега што би Му било слично, и Он је тај који све чује и види” (); „И нико Му раван није” (). Стога, ислам строго одбацује све облике антропоморфизма и антропопатизма концепта Бога, и тиме категорички одбацује хришћански концепт Тројства или поделе личности у Божанству.

Муслимани верују да је Алах исти Бог кога су обожавали припадници аврамских религија које су претходиле исламу, тј. јудаизам и хришћанство ().F.E. Peters, Islam, p.4, Princeton University Press, 2003 Стварање и уређење универзума види се као чин првобитне милости за који сва створења певају његове славе и сведоче о његовом јединству и господству. Према Курану: „Погледи Га не могу докучити, али Он докучује све погледе. Он је изнад сваког разумевања, а ипак је упознат са свим стварима” (). Слично Јеврејима, муслимани изричито одбацују божанство Исуса и не верују у њега као оваплоћеног Бога или Сина Божјег, већ га сматрају људским пророком и обећаним Месијом кога је Бог послао, иако сама исламска традиција није једногласна по питању Исусове смрти и загробног живота.

Бахаи вера

Списи бахаи вере описују монотеистичког, персоналног, неприступачног, свезнајућег, свеприсутног, непропадљивог и свемогућег Бога који је творац свих ствари у универзуму. Сматра се да су постојање Бога и универзум вечни, без почетка и краја.

Иако трансцендентан и директно неприступачан, Бог се ипак види као свестан стварања, са вољом и сврхом која се изражава кроз гласнике, у бахаи вери препознате као Манифестације Бога (сви јеврејски пророци, Заратустра, Кришна, Гаутама Буда, Исус, Мухамед, Баб, и коначно Бахаулах ). Сврха стварања је да створено има способност да спозна и воли свог творца, кроз методе као што су молитва, размишљање и служење човечанству. Бог саопштава своју вољу и сврху човечанству преко својих посредника, пророка и гласника који су основали различите светске религије од почетка човечанства до данас, и наставиће то да чини и у будућности.

Манифестације Бога одражавају божанске атрибуте, који су креације Бога створене ради духовног просветљења, на физичком плану постојања. У бахаи гледишту, сва физичка бића одражавају барем један од ових атрибута, а људска душа потенцијално може да их одражава све. Бахаи концепција Бога одбацује сва пантеистичка, антропоморфна и инкарнационистичка веровања о Богу.

Растафари