мини|299x299п|Кепенова класификација климе Аргентине Клима Аргентине значајно варира по регионима услед велике територијалне површине и разлика у надморској висини, што условљава присуство широког спектра климатских типова. Лета су најтоплије и највлажније доба године у већем делу земље, изузев већег дела Патагоније где је лето уједно и најсувље. На северу влада топла и тропска клима, у централним областима умерена, док јужни делови имају хладну климу са честим мразевима и снегом. Због утицаја околних океана, хладноћа на југу је мање интензивна и краће траје него у областима истих географских ширина на северној хемисфери. Пролеће и јесен су прелазна годишња доба са углавном благим временским условима.
Многе области имају различите, често контрастне микроклиме. Север земље одликују врела, влажна и кишовита лета и благе зиме са повременим сушама. Месопотамија на североистоку има високе температуре и обилне падавине током целе године, при чему су суше ретке. Западно од ње налази се регион Гран Чако, најтоплији у Аргентини, где падавине опадају према западу, што узрокује прелаз вегетације од шума на истоку до жбунастих заједница на западу. Северозапад је претежно сув и топао, али разуђени рељеф ствара климатску разноврсност, од хладне и суве Пуне до густих џунгли. Централни делови, укључујући источне Пампасе и сушнију регију Кујо на западу, имају врела лета са честим торнадима и грмљавинским олујама и хладне, суве зиме. Патагонија, на југу земље, има суву климу са топлим летима и хладним зимама које карактеришу јаки ветрови током целе године и један од најизраженијих падавинских градијената у свету. Више надморске висине на свим географским ширинама доносе свежије услове, а планинска подручја могу имати обилне снежне падавине. алт=Map showing the different climate zones found within Argentina|мини|378x378п|Климатске зоне у Аргентини Географске и геоморфолошке одлике Аргентине доприносе појави екстремних временских прилика које често изазивају природне непогоде са негативним економским и друштвеним последицама. Пампас, где се налази велики број великих градова, има равничарски рељеф и слабу дренажу, што га чини подложним поплавама. Јаке олује могу изазвати торнада, град, олујне ударе и снажне ветрове који наносе велику штету кућама и инфраструктури, доводе до расељавања становништва и губитака људских живота. Екстремни температурни догађаји, као што су топлотни и хладни таласи, негативно утичу на пољопривреду, једну од главних привредних грана, и повећавају потрошњу енергије, што може довести до енергетских несташица.
Аргентина је осетљива на климатске промене и очекује се да ће оне значајно утицати на земљу. Температуре су у порасту током последњег века, док су промене у падавинама варијабилне, поједина подручја добијају више, а друга мање падавина. Ове промене утичу на проток река, повећавају учесталост екстремних временских догађаја и условљавају повлачење глечера. Према пројекцијама, очекује се да ће се ови климатски догађаји појачавати и стварати нове проблеме повезане са климатским променама у земљи.
Годишња доба У Аргентини клима се дели на четири јасно изражена годишња доба: зиму, пролеће, лето и јесен.
Зима алт=Winter scenery in Tierra del Fuego National Park|мини|250x250п|Национални парк Огњена Земља током зиме. Током зиме (јун–август) климатске прилике у Аргентини знатно варирају по регионима. Северни делови земље су углавном топли, централни умерени, док су јужни хладни са честим мразевима и снегом. Клима јужних области ублажена је утицајем околних океана, због чега је хладноћа мање интензивна и краће траје него на подручјима истих географских ширина у северној хемисфери. На северу се бележе највише температуре, са просеком од око 14 °C. Централни делови су свежији, са просечних 10 °C, док у екстремном југу средње зимске температуре падају испод 4 °C. На већим надморским висинама у Андама просечне температуре зими су испод 0 °C. Јун и јул обично имају сличне температуре, али у августу долази до пораста од око 2 °C.
Падавине током зимских месеци знатно се разликују по регионима. Највеће количине бележе се у крајњем северу Литорал региона и на северозападу Патагоније, где просечне зимске падавине премашују 250 мм. У већем делу влажних Пампасa просек износи између 75 и 200 мм, док се на северу, у областима уз Андe, бележи мање од 10 мм падавина.
Пролеће мини|249x249п|Јакаранде у цвету на Плаза Мисерере, Буенос Ајрес. Током пролећа (септембар–новембар) климатске прилике у Аргентини сличне су онима у јесен, са благим дневним температурама и свежим ноћима. Средином октобра почиње цветање бројних врста дивље и градске флоре. Температуре се крећу од око 20 °C на северу, око 14 °C у централним областима и између 8 и 14 °C у већем делу Патагоније. Провинција Огњена Земља и више надморске висине Анда имају најхладније пролеће, са средњим температурама испод 8 °C. Како сезона одмиче, температуре постепено расту.
Падавине у пролећним месецима знатно варирају. Највеће количине бележе се у северном делу провинције Буенос Ајрес и у Литорал региону, где просечне вредности премашују 250 мм. Најсувље су аридне области „суве дијагонале“, где просечне пролећне падавине износе мање од 50 мм.
Лето алт=Thunderstorm in Córdoba Province, Argentina during summer|мини|250x250п|Грмљавина у провинцији Кордоба током лета. Током лета (децембар–фебруар) температуре у Аргентини варирају од просечних 26 °C на северу до око 20 °C у централним деловима земље, изузев југоисточних делова провинције Буенос Ајрес где су температуре свежије због утицаја мора. У крајњем југу земље просечна температура износи око 12 °C, док се на веома великим надморским висинама бележе просечне летње температуре испод 10 °C.
Падавине током лета знатно се разликују између региона. Највлажније су источни делови провинција Салта и Хухуј, северни део провинције Тукуман и цела провинција Мисионес, где у сезони пада више од 400 мм кише. Већи део Литорал региона и провинције Буенос Ајрес бележе између 200 и 300 мм падавина. Насупрот томе, Патагонија је сува област са просечним летњим падавинама мањим од 50 мм, а понекад и испод 25 мм. Месечни просек у Патагонији износи 10–25 мм. У централним и северним деловима земље јануар је обично најкишовитији месец, са просеком од око 100 мм, а у појединим областима и преко 200 мм месечно.
Јесен алт=Autumn foliage with red and orange leaves in Bariloche|мини|250x250п|Јесен у Барилочеу. Током јесени (март–мај) климатски услови у Аргентини су углавном благи. У појединим јужним шумама и виноградима, посебно средином априла, лишће поприма црвене и наранџасте нијансе. Мраз се јавља знатно раније на југу, а касније на северу. Просечне температуре могу премашити 22 °C у северним деловима земље, достићи око 16 °C у већем делу централних области и пасти испод 6 °C на већим надморским висинама. Како јесен одмиче, температуре у свим регионима опадају, при чему је март топлији од маја. На северу просечне температуре се крећу од 24 °C у марту до 18 °C у мају. У централним деловима земље, мартовски просек износи 18–22 °C, док у мају пада на 10–14 °C. У провинцији Огњена Земља на крајњем југу просечна температура износи око 10 °C, а понекад и ниже.
Падавине су највеће у североисточној Аргентини, а најмање у регијама Патагоније и Куја. У североисточном делу земље просечне јесење падавине могу премашити 400 мм, док у већем делу провинције Буенос Ајрес и северозападне Аргентине износе између 200 и 500 мм. У већем делу западних области северозапада, у Патагонији (осим западне Патагоније где падавине просечно достижу 100–200 мм и у региону Кујо, просечне јесење падавине могу бити мање од 50 мм. У северозападу количина падавина опада како јесен напредује, најављујући почетак сушне сезоне. На пример, у провинцији Тукуман у марту просек премашује 200 мм, док у мају пада испод 50 мм. Насупрот томе, у Патагонији падавине расту, нарочито у западним деловима где у мају могу премашити 100 мм.
Фактори који утичу на климу Климу Аргентине обликују различити метеоролошки фактори. Неки од њих делују на локалном нивоу, док други потичу из суседних и удаљенијих земаља, утичући на временске прилике у различитим деловима територије.
Географски фактори алт=The Quebrada de Humahuaca valleys in Jujuy Province, Argentina|мини|249x249п|Анди су важан топографски фактор који утиче на климу Аргентине. Најважнији географски фактори који утичу на климу Аргентине су географска ширина, надморска висина и удаљеност од мора. Пошто се територија земље простире од 22° до 55° јужне географске ширине, разликује се количина сунчевог зрачења и дужина дана у току сваког годишњег доба, што утиче на температуру. Због тога температуре опадају од севера ка југу у складу са променама географске ширине.
Иако су централни и источни делови земље претежно равничарски, западни део је планински. И Анди и Сијерас Пампеанас утичу на климу Аргентине, условљавајући разлике у температурама, притиску и расподели падавина у зависности од рељефа и надморске висине. Анди имају посебно значајан утицај на климу. Због велике надморске висине Анда северно од 40° ј.г.ш., планински венци потпуно блокирају нормално западно струјање, спречавајући продор влажних циклона са Пацифика. Тако је клима већег дела Аргентине северно од 40° ј.г.ш. под утицајем циркулационих образаца које ствара Јужноатлантски антициклон. Јужно од 40° ј.г.ш. Анди су ниже, што омогућава да велики део Патагоније буде под утицајем западних ветрова и ваздушних маса које долазе са Пацифика. Међутим, правцем север–југ, Анди представљају баријеру за влажне ваздушне масе из Пацифика, приморавајући их да се подижу и адијабатски хладе. Већина влаге се испушта на чилеанској страни, изазивајући обилне падавине и облачност, док се на аргентинској страни ваздух адијабатски загрева и постаје сувљи при спуштању. Тако настаје изражена сенка падавина у већем делу Патагоније, што условљава врло малу количину падавина. Планински венци Сијерас Пампеанас утичу на климу у знатно мањој мери од Анда.
Удаљеност од мора представља још један важан географски фактор. Захваљујући издуженом облику земље и близини океана, већина територије, изузев крајњег севера, подложна је умерујућем утицају околних мора, што доводи до мањих температурних осцилација него на упоредним ширинама северне хемисфере. На климу Аргентине нарочито утичу две морске струје: Бразилска струја са севера и Малвинска струја са југа (огранак Антарктичке кружне струје). Бразилска струја преноси топле суптропске воде ка југу, док Малвинска струја носи хладне субантарктичке воде ка северу. Малвинска струја хлади приобалне области, посебно зими када је њен утицај најјачи. Због тога приобалне зоне Пампе имају свежија лета и дужи период мразева, а ова хладна струја је и главни разлог што је Огњена Земља хладнија од подручја истих географских ширина у Европи, јер се налази под утицајем Малвинске струје, а не топле Северноатлантске струје.
Атмосферска циркулација алт=Weather maps showing the usual position of weather systems around the southern part of South America.|мини|263x263п|Метеоролошка мапа која приказује уобичајени положај метеоролошких система око јужног дела Јужне Америке. На климу Аргентине значајно утичу Јужноатлантски и Јужнопацифички антициклон, који одређују обрасце ветрова и падавина. Због велике висине Анда северно од 40° ј.г.ш., већим делом територије доминира циркулација коју ствара Јужноатлантски антициклон, који током целе године преноси влагу из Атлантског океана ка унутрашњости земље. Његов утицај је најизраженији у северним и централним деловима Аргентине, нарочито у источним областима, што доводи до смањења количине падавина према западу.