Милош Видовић (Борча, 13. јануар 1947) бивши је српски и југословенски фудбалер. Био је резерва и повремени стартер у првом тиму Партизана у години у којој је клуб стигао до финала Купа европских шампиона 1966. У Пролетеру из Зрењанина је други играч по броју наступа.Гостовање Милоша Видовића у емисји Спортски споменар Радија Београд 1, 2014. године. Доступно на: https://www.rts.rs/lat/radio/radio-beograd-1/1509232/sportski-spomenar.html

Биографија Милош Видовић је рођен у ГАК Народни фронт у Београду. Живео је и растао у радничкој породици у Борчи, као усвојено дете.

Као мали је играо фудбал са другом децом, са чувеном лоптом крпењачом.

Играчка каријера

БСК Борча Први клуб у коме је играо био је БСК из Борче, где је наступао за омладински састав, али ,,на шверц'', како је говорио, јер није имао довољно година за тај узраст.

После годину дана - 1964, БСК је играо утакмицу у Купу, са Палилулцем из Крњаче. БСК је добио меч са 2:0, а Видовић је постигао оба гола.

ФК Палилулац Нешто касније, отишао је на тренинг Палилуца, пошто се дружио са бившим играчем БСК, а сада напачем Палилуца, Радем Вигњевићем, оцем Небојше Вигњевића. Фудбал је тада био аматерски спорт и играчи су имали посао, па је тако Раде морао да оде. Радио је у Служби безбедности.

Тренер Палилулца био је Ранко Борозан, бивши играч Вележа, Партизана и Црвене звезде. Како је остао без нападача за тај дан, позвао је Видовића да заигра на тренингу. Видовић је пристао, био одличан, па је уследио прелазак у Палилулац, те је таман могао да наступи за омладинце, овога пута без ,,шверца''.

Веома брзо показао је квалитет који је и одскакао у том нивоу такмичења. Палилулац је добио омладинце Мостоградње са 24:0, а Видовић је дао 15 голова. У победи на Београдом са Карабурме од 12:5, убележио је 10 погодака. У тријумфу над Балканом од 5:1, дао је све голове.

Прелазак у Црвену звезду - замало Након добрих игара у омладинцима Палилулца, до Видовићеве куће је дошао Божо Мамула, скаут Црвене звезде. Послао га је генерални секретар Ћосић. Заједно су отишли до Звездиних просторија у Коларчевој улици у центру Београда, да Видовић упозна Ћосића. На питање Ћосића јесу ли доручковали, Мамула је одговорио да нису јер је ,,малог готово из кревета извукао''. Ћосић је на то казао да оду да доручкују па да потом дођу горе.

Мамула је повео Видовића у ресторан, на почетку Македонске улице. Међутим, Видовић се постидео, није хтео да их баца на трошак, па је рекао да ће купити нешто у пекари и доћи назад горе да доручкује.

Партизан Само што се растао од Мамуле, на улици је наишао на Буцу Митровића. Митровић је радио у ,,Прогресу'', чији је директор био Бранислав Голубовић, први човек у Палилуцу, али и члан управе Партизана. Кад је Митровић сазнао да је Звезда готова да га доведе, рекао је Видовићу ,,каква Звезда, је ли Брана зна'' и одвео га у зграду ,,Прогреса'', код Голубовића. Након двочасовног чекања, дошао је генерални секретар Партизана Славко Ивановић са исписницом из Палилулца коју је средио Голубовић. Одмах потом Видовић је отишао у просторије Фудбалског савеза Београда и потписао за Партизан. Божо Мамула му је касније рекао: ,,Једини си играч који ми је измакао''.

мини|лево|усправно|Милош Видовић, у трку, на утакмици Партизана

Прве три недеље је тренирао само омладинцима. Због болести неколико играча сениора, позван је да буде са првим тимом за меч са Загребом. Тада је и дебитовао, 20. марта 1966. Пошто је у то време била дозвољена само једна измена, и то у првом полувремену (док је у Купу европских шампиона је било могуће мењати само голмана), тако је у игру ушао пред сам крај првог дела игре, уместо Микана Петровића. Меч је завршен победом домаћих 3:0. Видовић је остао при првом тиму, као резерва. До краја сезоне укупно је одиграо шест мечева, без постигнутог гола.

мини|Милош Видовић, стоји, четврти слева, у стартних једанаест Партизана. Десно од њих тренер Стјепан Бобек

У наредне три првенствене године Видовић је одиграо 2, 7 и 10 утакмица, за укупан збир од 25 утакмица у четири године. Једини гол постигао је у победи над ОФК Београдом од 5:0, у 53. минуту. Био је то четврти гол црно-белих у мечу на Стадиону ЈНА, 29. марта 1969. године, коме је ОФК био домаћин. У ,,романтичарима'' су те сезоне играли повратници у домаћи фудбал Милош Милутиновић и Драгослав Шекуларац, као и Слободан Сантрач.

У Купу Југославије одиграо је три утакмице, све три у такмичењу 1968/1969. Прву је одиграо 2. марта 1969, у осмини финала у Титограду, у победи после продужетака над Будућности од 2:3 (2:2). Затим је наступио 13. марта у четвртфиналу, на Стадиону ЈНА у победи над Ријеком од 2:1. Трећи меч је забележио 16. априла, када је у полуфиналу Динамо добио Партизана у Београду на пенале 4:2 (0:0).

У евро-куповима, Видовић је за Партизан наступио само једном. Било је то у реванш мечу 1. кола Купа сајамских градова, 25. октобра 1967. против Локомотиве из Пловдива, у гостима. Ушао је у игру у 60. минуту, уместо Милана Вукелића. Резултат је био 1:1 (0:1), што је уз претходну победу 5:1 у Београду донело пласман у наредни круг такмичењаhttps://crnobelanostalgija.com/.

Пролетер Зрењанин Након четири године у Партизану, Видовић прелази у Пролетер, који је испао из Савезне лиге. Партизан је желео да доведе Ненада Бјековића из редова Зрењанинаца, који су трансфер условили тиме да у супротном смеру на позајмицу дође неколико играча те је договор пао да то буду Жарко Оларевић, голман Војислав Марковић, Милорад Тошић и Видовић. Међутим, Видовић није желео на позајмицу. Захтевао је да, ако већ треба да оде, раскине уговор са Партизаном и потпише за Пролетер. Тако је на крају и било. Бјековић је од Партизана добио 10 милиона старих динара и стан, а Пролетер 30 милиона старих динара. Видовић је добио 4 милиона старих динара и стан.Дневни лист Борба, 15. јул 1969, страна 8

Спартак Суботица Године 1977. Видовић прелази у Спартак из Суботице. Отишао је наговор голмана Слободана Шујице, са којим је од 1974. до 1976. заједно играо у Пролетеру. У Суботици је провео пола године, односно пролећни део сезоне. Играма је задовољио, па му је понуђено да остане и даље.

Повратак у Пролетер Размишљајући о понуди Спартака, добио је позив тренера Томислава Тоше Манојловића да се врати у бившу екипу. Пошто му је породица живела у Зрењанину, а и родни Београд му је био ближи, пристао је. У клубу је остао до 1982. године, када је завршио каријеру.

За готово 14 година у клубу одиграо је највише утакмица у историји Пролетера. Касније, 90-их година престигао га је Предраг Лубурић.

Тренерска каријера Видовић се у тренерској каријеру окушао баш у Пролетеру. Почео је са пионирима, потом је водио и кадете. Више пута је био у стручном штабу првог тима, а двапут је био и главни тренер. Рад са млађим категоријама је желео највише, па је постао директор тог сектора у Пролетеру.

Референце

Категорија:Рођени 1947. Категорија:Југословенски фудбалери Категорија:Српски фудбалери Категорија:Спортисти из Београда Категорија:Фудбалери Партизана Категорија:Фудбалери Пролетера Зрењанин Категорија:Фудбалери Спартака (Суботица)