алт=A map showing the location of the U.S. State of Colorado.|мини|250x250п|Локација Колорада у Сједињеним Америчким Државама. Подручје које данас чини савезну државу Колорадо било је насељено домородачким народима и њиховим палеоамеричким прецима најмање 13.500 година, а могуће и више од 37.000 година. Источна ивица Стеновитих планина представљала је значајну миграциону руту, важну за ширење раних заједница широм Америке. Локација Линденмајер у округу Лаример садржи артефакте који датирају приближно из 8720. године п. н. е.
Када су истраживачи, рани трговци крзном, ловци и трагачи за златом посетили и почели да се насељавају у Колораду, то подручје било је насељено америчким домородачким племенима. Западна експанзија довела је европске досељенике у регион, а записана историја Колорада започела је уговорима и ратовима са Мексиком и домородачким народима ради стицања територија које су подржавале трансконтиненталну миграцију.
У раним данима златне грознице у Колораду, та територија је припадала Територији Канзас и Територији Џеферсон. Дана 1. августа 1876. године Колорадо је примљен у Унију као држава, задржавши своје територијалне границе.
Историјски староседеоци мини|268x268п|Поглавица Уреј и Чипета Предачки Пуеблани (Ancestral Puebloans) — разнолика група народа која је живела у долинама и на мезама Колорадске висоравни. Нација Апача (Apache Nation) — народ који говори атабаскански језик. У 18. веку настањивао је Велике равнице, а затим мигрирао на југ у Тексас, Њу Мексико и Аризону, оставивши празнину на равницама коју су попунили Арапахо и Чејени са истока. Нација Арапахо (Arapaho Nation) — народ који говори алгонквински језик. У касном 19. веку мигрирали су на запад до подножја Стеновитих планина и населили се на приобалним равницама и источним висоравнима. У потпуности су расељени из Колорада 1865. године након Колорадског рата. Нација Чејена (Cheyenne Nation) — народ који говори алгонкијански језик, врло блиско повезан са Арапахо. Попут Арапахо народа, у 18. веку су мигрирали на запад ка подножју Стеновитих планина. Често су живели у групама помешаним са Арапахо и такође су били расељени из Колорада током 1860-их. Нација Команча (Comanche Nation) — народ који говори нумички језик. Настањивали су висоравни југоисточног Колорада. У блиском сродству са Шошонима, након што су од Шпанаца добили коња, кретали су се јужним Великим равницама. Команчи су касније премештени у „Индијанску територију”. Нација Шошона (Shoshone Nation) — нумичко говорно племе које је живело у међупланинским долинама дуж северне ивице данашњег Колорада, посебно у долини реке Јампа, све до касног 19. века. Подручја обухваћена њиховим насеобинама укључивала су Норт Парк и Браунс Парк. Нација Јута (Ute Nation) — нумичко говорно племе које је вековима живело у јужним и западним деловима Стеновитих планина. Сматра се да су преци Јута у Колорадо стигли између пре 2000 и 1000 година. Њихови познати вођи били су поглавица Уреј и његова супруга Чипета. Често су били у сукобу са Арапахо и Чејенима, супротстављајући се њиховом продору у планинске области. До 1880-их Јути су контролисали готово целокупан Колорадо западно од континенталне вододелнице. Та ситуација је почела да се урушава након сребрне грознице 1879. године. После сукоба са белим досељеницима у 1880-им, укључујући Масакр у Микеру, Јути су готово у потпуности били пресељени у Јуту, осим два мала резерватa у југозападном Колораду.
Европско насеље лево|мини|249x249п|Хуан де Онјате, први гувернер Нове Шпаније Први Европљани који су посетили ово подручје били су шпански конквистадори. Хуан де Оњате, који је живео до 1626. године, 11. јула 1598. основао је оно што ће постати шпанска провинција Санта Фе де Нуево Мексико међу пуеблосима у долини Рио Гранде. Године 1787. Хуан Баутиста де Анса основао је насеобину Сан Карлос у близини данашњег Публа у Колораду, али је она убрзо пропала. То је био једини шпански покушај стварања насеља северно од реке Арканзас. Колорадо је постао део шпанске провинције Санта Фе де Нуево Мексико у оквиру Вицекраљевства Нова Шпанија. Шпанци су трговали са домородачким народима који су тамо живели и успоставили систем Комерсио Команчеро (Comanche Trade) између шпанских насеобина и домородачких племена.
Године 1803. Сједињене Државе су куповином Луизијане од Француске стекле територијални захтев на источни обод Стеновитих планина. Међутим, овај захтев је био у сукобу са шпанским правом на суверенитет над територијом. Зебулон Пајк је 1806. предводио извиђачку експедицију америчке војске у спорну област. Пајка и његове људе заробила је шпанска коњица у долини Сан Луис, одвела у Чиваву, а затим протерала из Мексика.
Мигел Идалго и Костиља прогласио је независност Мексика од Шпаније 16. септембра 1810. године. Године 1819. Сједињене Државе су уступиле свој захтев на земљу јужно и западно од реке Арканзас Шпанији Адамс-Онисовим уговором, истовремено купивши Флориду. Мексико је коначно извојевао независност Уговором из Кордобе, потписаним 24. августа 1821, и преузео територијалне претензије Шпаније. Иако су се мексички трговци кретали ка северу, досељеници су остајали јужно од 37. паралеле све до потписивања мировног уговора између Сједињених Држава и нације Јута 1850. године. мини|249x249п|Трговачке станице попут Бентове старе тврђаве служиле су трговцима крзном почетком 19. века. У периоду од 1832. до 1856. трговци, ловци и досељеници основали су трговачке постаје и мале насеобине дуж реке Арканзас и на Јужном Плату, у близини Фронт рејнџа. Међу најзначајнијима су били Бентова тврђава (Bent’s Fort) и Форт Пуебло на Арканзасу, као и Тврђава Сент Врејн на Јужном Плату. Главна роба којом су домороци трговали били су бизонски огртачи.
Године 1846. Сједињене Државе су ушле у рат са Мексиком. Пораз Мексика приморао је земљу да уступи своје северне територије Уговором из Гвадалупе Идалга 1848. године. То је отворило Јужне Стеновите планине америчком насељавању, укључујући и данашњи јужни Колорадо. Нова територија је подељена на Територију Нови Мексико и Територију Јута (1850), као и на Територију Канзас и Територију Небраска (1854). Већина досељеника избегавала је неприступачне Стеновите планине и упућивала се ка Орегону, Десерету или Калифорнији, најчешће пратећи реке Норт Плат и Свитуотер до Саут Пасa у данашњем Вајомингу.
Дана 9. априла 1851. године, хиспански досељеници из Таоса, Њу Мексико, основали су село Сан Луис де ла Кулебра, тада унутар територије Новог Мексика, а данас познато као прво трајно европско насеље у Колораду.
Златна грозница на Пајкс Пику лево|мини|249x249п|Пајкс Пик, Алберт Бирштат Дана 22. јуна 1850. године караван кола упућен ка Калифорнији прешао је Јужни Плат, северно од ушћа са Клир Криком (Clear Creek), и пратио ток Кријер Крика западно шест миља. Луис Ралстон је захватио својом посудом поток који се уливао у Кријер Крик и у првом покушају пронашао скоро пет долара у злату (око четвртину унце). Џон Лоури Браун, који је водио дневник путовања групе од Џорџије до Калифорније, тог дана је записао: „Одмор. Пронађено злато.” У белешци изнад уноса додао је: „Назвали смо ово Ралстонов поток јер је човек тог имена овде нашао злато.”
Ралстон је наставио ка Калифорнији, али се осам година касније вратио на „Ралстонов поток” са групом Грина Расела. Чланови ове групе основали су 1858. године насеље Аурарија (касније припојена Денвер Ситију), чиме је покренута златна грозница у Стеновитим планинама. Ушће Кријер Крика и Ралстоновог потока, место првог открића злата у Колораду, данас се налази у Арвади.
Године 1858. неколико група трагача за златом, упућених према калифорнијској златној грозници, испирало је мале количине злата из потока у долини Јужног Плата, у подножју Стеновитих планина, на тадашњој територији западног Канзаса, данашњем североисточном Колораду. Златни груменчићи у почетку нису оставили снажан утисак, али су гласине о злату у Стеновитим планинама опстајале, па су мање експедиције наставиле да истражују регион. Лета 1857. група трагача за златом, шпанског говорног подручја, са територије Новог Мексика, обрађивала је наслаге злата на Јужном Плату, око осам километара узводно од Черри Крика (на простору данашњег насеља Оверленд Парк у Денверу).
Наредне године, Вилијам Гринбери „Грин” Расел предводио је групу Чироки трагача за златом из Џорџије у потрази за златом на Јужном Плату. У првој седмици јула 1857. Грин Расел и Сем Бејтс пронашли су мању наслагу злата на ушћу Литл Драј Крика (данашњи Инглвуд), која је дала око 622 грама (20 тр. унци) злата — прво значајно откриће злата у региону Стеновитих планина.
Вест о овом открићу убрзо се проширила и покренула златну грозницу Пајкс Пика (Pike’s Peak Gold Rush). Процењује се да је у наредне три године око 100.000 трагача за златом дошло у овај регион. Наслаге исплативог злата у речним коритима брзо су се исцрпеле, али су рудари убрзо открили далеко вредније жице тврде стене, злата, сребра и других минерала у оближњим планинама. Ова златна грозница допринела је насељавању Колорада и изазвала демографски бум.
Територија Џеферсона Привремена влада територије Џеферсон организована је 24. октобра 1859. године, али нова територија није успела да обезбеди федерално признање. Ипак, привремена влада је слободно управљала регионом упркос недостатку званичног статуса све до 1861. године, када је основана територија Колорадо.
Територија Колорада мини|292x292п|Вилијам Гилпин, први гувернер територије Колорадо Територија Колорадо била је историјска, организована територија Сједињених Америчких Држава која је постојала између 1861. и 1876. године. Њене границе биле су идентичне данашњој савезној држави Колорадо. Територија је престала да постоји 1. августа 1876. године, када је Колорадо примљен у Унију као држава. Организација територије уследила је након златне грознице код Пајкс Пика 1859. године, која је донела прву велику концентрацију белих насељеника у регион. Органски акт (Organic Act) којим је створена територија усвојио је Конгрес, а потписао председник Џејмс Бјукенан 28. фебруара 1861, у време сецесије јужних држава које су претходиле Америчком грађанском рату. Организација територије помогла је учвршћивање контроле Уније над минералима богатим подручјем Стеновитих планина.
Сматрало се да је државност врло извесна, јер је уочи председничких избора 1864. године Конгрес, под контролом републиканаца, настојао да обезбеди још два сенатора и три изборна гласа за реизбор председника Линколна. Територијални гувернер Џон Еванс убедио је Конгрес да усвоји омогућавајући акт, али је већина од 6.192 гласача у Колораду (од око 35.000 становника) одбила први покушај доношења државног устава, као и други покушај увођења државности. Крајем 1865. територијалне тежње за државношћу поново су осујећене, овога пута ветом председника Ендруа Џонсона. Државност за територију поново је била актуелна током администрације Јулизиса С. Гранта, који се залагао за њу, иако је Конгрес био мање вољан да је подржи у време Реконструкције.
Рат у Колораду Колорадски рат (1863–1865) био је оружани сукоб између Сједињених Америчких Држава и лабавог савеза народа Кајова, Команчи, Арапахо и Чејена (при чему су последња два племена била у посебно блиском савезништву, што је било необично јер су различита племена често подстицала насиље једна против других). Рат је био концентрисан на источним равницама територије Колорадо и завршио је протеривањем ова четири домородачка народа са подручја данашњег Колорада у данашњу Оклахому.
Рат је укључио и посебно озлоглашен догађај у новембру 1864. познат као масакр на Сенд Крику. Битка, која је у почетку у америчкој штампи слављена као велика победа, касније је схваћена као чин геноцидне бруталности. Суочавање са овим злочином и саслушања у Конгресу САД поводом злоупотреба команданта америчке војске Џона Чивингтона представљали су прекретницу у схватању Индијанских ратова у америчком друштву на крају Грађанског рата.