Жорж Франжу (; 12. април 1912 — 5. новембар 1987) је био француски филмски редитељ. Рођен је у Фужеру, Ил и Вилен.

Биографија

Младост Пре него што је радио у француској кинематографији, Франжу је обављао неколико различитих послова; био је радник у фабрици резанаца и у компанији за осигурање. Кратко је служио војску у Алжиру и отпуштен је из службе 1932. године. По повратку, студирао је за сценографа, а касније је креирао кулисе за музичке дворане, укључујући Казино де Париз и Фоли Бержер.

Средином тридесетих година, Франжу и Анри Ланглуа су се упознали преко Франжуовог брата близанца Жака.Ince, Поред стварања кратког филма од 16 mm „Le Métro“, Ланглуа и Франжу су такође покренули краткотрајни филмски часопис и основали филмски клуб под називом „Le Circle du Cinema“ са 500 франака које су позајмили од Ланглоових родитеља. Клуб је приказивао неме филмове из својих колекција, након чега је уследила неформална дебата о њима међу члановима. Из „Le Circle du Cinema“, Франжу и Ланглуа су 1936. године основали Француску кинотеку ().Ince, Франжу је престао да буде блиско повезан са кинотеком већ 1938. године, и поново се снажно повезао са њом тек 1980-их када је именован за почасног уметничког директора. Године 1937, Франжу и Ланглуа су основали још један мање успешан филмски часопис под називом „Cinematographe“ који је имао само два броја.Ince, Почетком 1940. године, Франжу и Доминик Јохансен су заједно основали још једну организацију за промоцију филма под називом Circuit Cinématographique des Arts et des Sciences, која је затворена 31. маја 1940. године.Ince,

Филмска каријера Године 1949, Франжу је почео да ради на серији од девет документарних филмова. Нацистичка окупација Париза и индустријализам након Другог светског рата утицали су на његове ране радове. Његов први документарац, „Крв звери“ (), био је графички филм о једном дану у париској кланици. Други документарац, који је влада наручила 1950. године, био је „Пролазак поред Лорене“ (). Филм је наручен као прослава модернизације француске индустрије, али је Франжуов филм показао његов поглед на ружноћу која извире из монструозних фабрика. Његов трећи филм који је наручила француска влада, "Хотел инвалида" () (1951), био је поглед на живот у болници за ратне ветеране. Филм је наручен као почаст болници и Ратном музеју, али га је Франжу претворио у филм против глорификације милитаризма. Франжу је касније рекао да му овај филм био омиљени од његова три „slaughter“ филма.

Са филмом "Глава уз зид" () из 1958. године, Франжу се окренуо играним филмовима. Његов други играни филм био је хорор филм "Очи без лица" () о хирургу који покушава да поправи уништено лице своје ћерке калемећи на њега лица лепих жена. Његов филм "Жудекс" () из 1963. године био је омаж серијама немих филмова "Жидекс" и "Фантомас". У каснијим годинама свог живота, стварао је мање филмова, повремено је режирао за телевизију. Крајем седамдесетих се повукао из филмског стваралаштва и председавао Француском кинотеком. Преминуо је 5. новембра 1987. године.Ince, Le Ciné-club de Caen: "Georges Franju"Tribune de Genève: "Il fut l'un des plus grands cinéastes français"

Референце

Категорија:Рођени 1912. Категорија:Умрли 1987. Категорија:Француски редитељи