Радојко Тричковић (Преконога, Сврљиг, око 1780, — 1846) био је српски устаник, хајдук и гранични старешина, познат под надимком Сајтар. Истакао се у Првом српском устанку и каснијим борбама против Османског царства, а у народу је остао упамћен по храбрости, плаховитој нарави и строгом одржавању реда на граници.
Биографија
Рани живот и хајдучки дани Рођен је у селу Преконога, у Сврљишком крају. Због бурне и нагле нарави добио је надимак Сајтар. Пре устанка бавио се хајдуковањем.
Први српски устанак Када је чуо за устанак, напустио је хајдучки живот и придружио се устаницима. У почетку је био под командом Крсте Поповића, а потом код Хајдук Вељка Петровића. Учествовао је у готово свим значајнијим бојевима од ушћа Тимока до Мораве.
До 1813. године није имао стално место службе, већ је прелазио из једне чете у другу. Након слома устанка, пребегао је у Влашку, носећи више од десет рана од сабље и пушчаних зрна.
Изгнанство и учешће у грчком устанку мини|Споменик Сајтара подигнут у Сврљигу|центар
Током лечења у Влашкој потрошио је своју имовину. У једном сукобу убио је грчког хетеристу, због чега је затворен. Побегао је из затвора изазвавши пожар, а потом отишао у Грчку, где се као добровољац борио у устанку против Османлија.
Повратак у Србију По завршетку грчког устанка вратио се у Србију и јавио кнезу Милошу Обреновићу. Године 1833. послат је у Сврљиг да подигне народ на устанак, након чега је за кратко време ослободио крај од Турака. Одбио је понуђено капетанство, наводећи неписменост, бујну нарав и говорну ману (муцање) као разлоге.
Служба на Грамади Кнез Милош га је поставио за буљукбашу на Грамади, где је годинама одржавао ред и безбедност на граници. Имао је овлашћења да хвата лопове и убице и да суди у мањим споровима. Његова строгост брзо је смањила број злочина, а због угледа и страха који је уливао, Турци су га звали „сердаром“.
Последње године и смрт У позним годинама био је тешко болестан, али је одбијао да лежи у постељи. Преминуо је око 1846. године у родном крају.
Личност и особине Радојко Тричковић био је висок, снажан, смеђ и ћосав. Познат је као духовит и склон шали, али и као строг и непоколебљив у одржавању реда. Волео је добре коње, оружје и лепо одело. Говорио је више језика: турски, арнаутски, грчки и влашки.
Референце
Категорија:Рођени 1780. Категорија:Умрли 1846. Категорија:Српске војсковође Категорија:Учесници Првог српског устанка Категорија:Хајдуци Категорија:Сврљижани