Капска росуља (Drosera capensis, ), је вишегодишња месождерка која формира розету, из породице цветница Droseraceae. Аутохтона је у региону Капа у Јужној Африци, где расте у стално влажним, хранљивим материјама сиромашним стаништима. Њени издужени, грубо дугуљасти листови су полу-усправни и имају изражену петељку. Ово је прилично варијабилна биљка са неколико препознатих облика раста, од којих неки формирају кратку стабљику. Као и код свих росуља, листови су прекривени жлездама на дршкама које луче лепљиву слуз. Оне привлаче, хватају и варе зглавкарски плен, добијајући хранљиве материје које допуњују унос из супстрата у којем биљка расте. D. capensis има драматично покретне листове који се увијају око ухваћеног плена, спречавајући његов бег и олакшавајући варење.
Први пут забележена крајем 17. века, D. capensis је била једна од пет врста Drosera укључених у прво издање Species Plantarum Карла Линеа. Релативно велика, „упадљива” врста која лако цвета и сматра се веома лаком за узгој, гајена је у Европи као куриозитет од средине 18. века и данас је једна од најраспрострањенијих росуља. Такође је опсежно проучавана, укључујући и као потенцијални извор биоактивних једињења од фармаколошког интереса, и била је прва росуља која је подвргнута секвенцирању целог генома. Иако је често ретка и локализована у свом родном подручју, постала је натурализована у неколико земаља након намерних увођења, а наведена је и као инвазивна врста на Новом Зеланду.
Карактеристике Хабитус D. capensis је вишегодишња зељаста биљка која формира розету обично пречника , иако повремено и до . Њени уски, дугуљасти листови су полу-усправни. Као и код свих врста росуља, лиске су прекривене жлездама на дршкама ('пипцима') које луче лепљиву слуз. Оне привлаче, хватају и варе инсекте и друге зглавкаре као 'плен'. Нови листови расту из центра розете, а остаци старих листова постепено формирају кратку стабљику, обично дужине око , али понекад и до . Корени су ретки, задебљали и достижу дужину од око , ретко се гранају. Током лета, биљка производи једну или две релативно високе цвасти, свака са између 15 и 30 цветова. Латице су обично бледољубичасте.
Облици раста D. capensis је прилично варијабилна широм свог ареала и неколико различитих облика је неформално идентификовано. У својој књизи из 1986. године Insect-eating Plants and How to Grow Them, Адријан Слак је поменуо два облика: 'типични облик' са лиском ширине до и дужине до , цветовима ширине до , који формира стабљику и развија 'полу-пузећи' хабитус 'усколисни облик', мањи у целини, са ужим листовима, минималним формирањем стабљике и мањим цветовима који се производе раније.
Питер Д'Амато је описао четири облика у својој књизи из 1998. године The Savage Garden: Cultivating Carnivorous Plants: D. capensis „типични” са црвеним пипцима на листовима дугим , и формира пузећу стабљику D. capensis „уски” са уским листовима и мањом тенденцијом формирања стабљике D. capensis „алба” сличан „уском” облику, али са белим цветовима и бледим пипцима D. capensis „црвени” сличан „уском” облику, али потпуно црвенкасто-бордо боје када расте на јаком светлу, са тамнорозе цветовима
Роберт Гибсон је приметио потешкоће у додељивању неозначених биљака било којем од неформално описаних облика, због кратких описа и варијација биљака у одговору на услове раста. Он је детаљно описао девет различитих облика: + неформално описани од стране Гибсона (2020)ОбликХабитусЛистовиПетељкаЛискаЦветовиЖиговиСтабљикаЛокалитетиШироколисниСнажанЗелени, доња страна ретко прекривена нежлезданим длакама>3 mm ширине, око 60% ширине лиске>3 mm, до 8mm ширинеВелики, ~3 cm, обично тамнољубичастиНеправилно јајасти до елиптични, значајно се шире од ваљкастих сегмената стубићаУпадљива, до 15 cmЗападни део Западног Кејпа: Резерват природе Силвермајн; Приватни резерват природе Вогељгат; бивша фарма БергвлиетУсколисниТипичанМаслинастозелени до црвенкасти, до око 12 cm дужине, доња страна ретко прекривена нежлезданим длакама<=3 mm<=3 mm, сличне дужине као петељка и до два пута шире~2 cm, бледољубичастиВаљкасти до уско јајастиНема, или до 5 cm код старијих биљакаТипичан облик у дивљиниЦрвенолисниТипичанЖиво црвени под јаким осветљењем, доња страна са мало нежлезданих длакаКао усколисниКао усколисниДо 2 cm, сегменти стубића тамнољубичастиНеправилно јајастиКао усколисниПрвенствено Гифберг, али и Травелерс Рест, плато Коуе Бокевелд и Столна планинаБелоцветниТипичанЗлатнозелени; пипци са безбојним дршкама и зеленим до бледоцрвеним жлездамаКао усколисниКао усколисни10–14 mm, беле латицеУмерено проширени(није описано)Изгледа да се појавио спонтано у узгојуМиниКомпактанМаслинастозелени, збијени1.5–2 mm3–4 mmДо 2 cm, тамнољубичасти, на несразмерно високој дршци(није описано)Највише неколико cm дужинеВисока планинска подручја близу Сереса, Бејнсклуф (Матросберг), горње падине Бавијансклуф између 1000 и 1800 mТравелерс РестЏиновскиЗелени или потпуно црвени, веома велики (розете до ~30 cm)Дужа од лиске, око 2 mm ширинеОко 3 mm ширинеОко 1.5 cm, бледољубичасти, сегменти стубића ваљкасти(није описано)Обале реке Доринг код Травелерс Реста, источно од КланвилијамаЛопатасти листови (1)Редак, подсећа на D. anglicaЗелени~2 mm~6 mm(није описано)(није описано)(није описано)Веома влажно место на превој Гидо близу Сереса, ~1000mЛопатасти листови (2)Отворен са израженим интернодијумимаЗелени(као претходни?)(као претходни?)(није описано)(није описано)УпадљиваПревој Бејнсклуф, такође могуће Вајхуксклуф близу Сереса, и превој Монтагу.Лопатасти листови (3)КомпактанДо 6 cm дужине, спирално распоређени, доња страна са обилним нежлезданим длакамаДо 1 mm ширинеДо 3 mm ширинеДо 1.6 cm ширине, латице тамнољубичастеТамнољубичасти, неправилно јајастиФормира се веома спороУ узгоју, порекло непознато
Гибсон је такође приметио повремене биљке 'усколисног' облика са увећаним брактеолама са длакама за хватање инсеката; и неке црвенолисне биљке које развијају ред длака за хватање инсеката на латицама.
Листови и карниворија Морфологија D. capensis има издужене, грубо правоугаоне листове са израженом петељком која је обично сличне дужине као лиска, иако код неких облика раста може бити значајно дужа. Вернација је коленасто-увојита, лиска се прво одвија од петељке, а ивица лиске и пипци се одмотавају према споља од осовине листа.
У пресеку, петељка је уски трапез са задебљаним средњим ребром на доњој (абаксијалној) страни. Има прекривач од финих, провидних белих длака; ретке су на горњој (адаксијалној) површини, а ретке до умерене на доњој површини.
Лиска је обично нешто шира од петељке. Има дуге, жлездане длаке (или 'пипке') око ивица горње површине, које окружују краће жлездане длаке у средини лиске. Доња површина лиске нема пипке, али има редак до умерен прекривач од краћих белих, провидних, раширених длака.
мини|алт=Погледајте опис|Смеђи, троугласти залисци у основи листа код Drosera capensis D. capensis има упадљиве залиске у основи листова; они су смеђи и грубо троугласти, мембранозни, са врхом нетакнутим или благо подељеним на сете, дужине и ширине .
Врсте рода Drosera показују бројне различите типове жлезданих трихома (длака). Поред великих 'пипака' укључених у хватање плена, листови D. capensis имају два типа микроскопских жлезданих трихома: трихоме 'Типа 3' (кратки, неразгранати, дворедни, дршка дво- или троћелијска, жлезда вертикално подељена) и трихоме 'Типа 10' (неразгранате кратке жлездане длаке, дршка дворедна, жлезда вишећелијска).
Кретање и хватање плена мини|алт=Мува је ухваћена листом Drosera capensis; прво се пипци близу муве савијају ка њој, а затим цео лист обавија муву|Снимак убрзаног кретања листа Drosera capensis након хватања плена Као и све росуље, D. capensis привлачи, хвата и вари плен помоћу жлезданих трихома на дршкама ('длака' или 'пипака') које луче капљице лепљиве слузи која садржи дигестивне ензиме. Када потенцијални плен додирне ивичне пипке, они се савијају ка центру листа, доводећи плен у контакт са више пипака. Суседни ивични пипци се такође крећу ка плену, што отежава бег плена и олакшава варење.
D. capensis је међу врстама росуља код којих и сама лиска показује значајно кретање. Када се детектује плен, лиска листа ће се полако савијати ка унутра око локације плена, обавијајући га. Код D. capensis лист се може савити за више од 180 степени, 'увијајући' се око плена. Степен савијања листа зависи од локације плена; што је плен ближи врху листа, то је израженији одговор савијања.
Експерименти који су укључивали третман листова D. capensis са ауксином (индол-3-сирћетна киселина, IAA) и инхибитором транспорта ауксина (2,3,5-тријодобензојева киселина, TIBA) показали су да је савијање листа изазвано хормоналним стимулусом раста који се преноси од врха листа до тачке савијања, а индуковано је сигналом који потиче са локације плена.
Слуз Слуз коју производе жлездани пипци D. capensis је ~4% водени раствор киселог полисахарида који садржи ксилозу, манозу, галактозу, глукуронску киселину и естар сулфат у односу 1:6:6:6:1, са pH вредношћу од 5. Вискозна је — отприлике шест пута вискознија од воде на — и толико лепљива да када је свежа може формирати нити дуге до .
Цветови и семе алт=Цваст на танкој стабљици са два увела цвета, једним отвореним ружичастим цветом и увијеним низом неотворених цветних пупољака|мини|Цваст Drosera capensis Биљка производи једну, две или повремено три цвасти, обично високе , али понекад само или до . Дршка цвасти, педицели и абаксијална површина чашичних листића имају умерен прекривач од грубих, провидних белих, раширених длака.
Свака цваст носи бројне цветове, обично 15–30+, али повремено само 6. Цветови са пет латица су распоређени дуж једне стране педункула и отварају се узастопно, почевши од основе. Педицели су полу-усправни и дуги . Чашични листићи су јајасти, дуги и широки , и обично зелени. Латице су такође јајасте, дуге и широке и обично бледољубичасте, понекад са тамнијом љубичастом основом. Постоје и облици са тамнољубичастим или белим латицама.
мини|алт=Погледајте опис|Потпуно отворен цвет Drosera capensis Има пет прашника, дужине са ружичастим филаментом и жутим антерама и поленом. Врх филамента је проширен између антера. Плодник је зелен, јајаст, дуг и пречника . Три љубичаста стубића су дуга , рачвају се у основи и леже суб-хоризонтално, ширећи се у жигове који су цилиндрични до неправилно јајасти.
Цветови су самооплодни и аутогамни (самоопрашујући). Обилно семе се производи у дехисцентним капсулама, које сазревају 4–5 недеља након опрашивања. Семе је тамносмеђе, сјајно, цилиндрично са суженим крајевима, дужине отприлике и пречника . Теста је дубоко уздужно избраздана, са нешто плићим попречним браздама које формирају мрежасту (ретикуларну) површину.
Биохемија Росуље производе низ биоактивних једињења, укључујући нафтохиноне, флавоноиде и њихове гликозиде, као и друге секундарне метаболите. D. capensis садржи нафтохинон раментацеон (7-метилјуглон) и трагове плумбагина (његовог изомера).[ Ова једињења имају антифидантна, алелопатска и антимикробна својства и верује се да играју одбрамбену улогу у биљкама. Такође су од интереса због своје потенцијалне медицинске употребе, укључујући антибактеријске и анти-канцерогене примене.
D. capensis садржи флавоноиде мирицетин и кверцетин, који су такође од фармаколошког интереса. Врста је била предмет студија које су имале за циљ повећање биосинтезе њених нафтохинона и флавоноида применом елицитора, укључујући јасмонате и Agrobacterium rhizogenes, и у ћелијској култури индуковањем формирања калуса.
Генетика D. capensis је тетраплоидна врста са бројем хромозома 2n=40.
Црвенолисни облик врсте био је прва росуља — и прва карниворна биљка из реда Caryophyllales, који такође укључује Nepenthes, Aldrovanda, Drosophyllum и Dionaea — која је подвргнута секвенцирању целог генома. Геном обухвата укупно 264 Mbp.
Распрострањеност и станиште мини|алт=Погледајте опис|Група Drosera capensis која расте поред реке Кром, Седерберг, Јужна Африка