169. мотизована бригада ЈНА била је јединица Југословенске народне армије (ЈНА), формирана током 1991. године на подручју западне Србије. Бригада је учествовала у војним операцијама у рату у Хрватској, посебно у борбама на Банији и у околини Карловца, с циљем успостављања војне контроле над стратешким правцима према Загребу.

Формирање Бригада је формирана у саставу Новосадског корпуса ЈНА, а мобилизација је спроведена средином септембра 1991. године. Људство бригаде чинили су резервисти из општина Лозница, Крупањ, Мали Зворник и Љубовија. Од око 6.000 позваних, мобилисано је укупно 4.326 војних обвезника.

Командни кадар бригаде чинили су:

пуковник Никола Младеновић, командант бригаде потпуковник Милан Јовић, начелник штаба потпуковник Стојан Стефановић, помоћник начелника штаба мајор Драган Јовановић, начелник оперативног одељења

Бригада је имала четири пешадијска батаљона, артиљеријску подршку, извиђачку чету, јединице противваздушнне и противоклопне одбране, чету АБХО, као и логистичке и приштапске јединице.

Након окупљања између 16. и 18. септембра 1991. године, команда бригаде је била смештена у касарни Клупци код Лознице, па је бригада колоквијално позната и као Лозничка бригада.

Ратни пут Марш преко Босне и улазак у Хрватску Дана 19. септембра, бригада је пребачена у област Мачве, где је размештена у селима око Богатића. Два дана касније, 20. септембра, стигла је наредба из Новосадског корпуса да се бригада стави под команду Бањалучког корпуса ЈНА и да до 21. септембра у 12 часова заузме Хрватску Костајницу.

Током ноћи 20/21. септембра, бригада је извршила маршуру кроз северну Босну: Богатић – Тузла – Добој – Дервента – Бањалука – Босански Нови – Босанска Костајница – Хрватска Костајница. У планирано време, бригада је без отпора ушла у град, који је био напуштен и без присуства хрватских или српских власти. Војници су преко моста на реци Уни прелазили у Босанску Костајницу ради набавке хране и потрепштина.

Према сазнањима добијеним од локалног становништва, борбе у Хрватској Костајници одвијале су се још у јуну 1991. године, након чега су хрватске снаге напустиле град, а српско становништво се делимично евакуисало ка Банији и Босни.

Повратак у Бањалуку и припреме за офанзиву Већ увече 21. септембра, бригада добија наређење да се повуче из Хрватске Костајнице и премести на војни полигон Залужани код Бањалуке. У Залужанима се у то време налазило више бригада ЈНА које су се припремале за операције у западној Славонији и Банији.

Полигон је служио као привремена база за припрему јединица за предстојеће напредовање према Окучанима, Дарувару и даље према Загребу. Бригада је остала у Залужанима до краја септембра, припремајући се за даља дејства.

Борбе на Банији и у Карловцу Од 1. октобра 1991. године, бригада је пребачена на правце Баније и Карловца, где су се одиграле неке од најтежих борби рата у Хрватској. ЈНА је имала задатак да ослободи стратегијске тачке и де-експресно осигура Карловац, који су одмах блокирале хрватске снаге.

Током ових борби, бригада је морала да се суочи с жестоким отпором и уредно водећи напад, изводећи офанзиве и коришћење артиљерије. Међутим, од 7. октобра бригада је успела да заузме велике делове Карловца, али је изгубила велике жртве на обе стране. У наредним данима, уз велике жртве са обе стране, 169. мотизована бригада била је повучена и пребачена у Србију.

Последице и губици У овим ратним операцијама, 169. мотизована бригада је претрпела губитке од 4 погинула војника, једног несталог и 36 повређених војника. Њен учинак остаје један од значајних тренутака у борбама за Карловац и Банију.

Борбе у источној Славонији У новембру 1991. године, бригада је послата у Шодоловце у источној Славонији, где је остала до маја 1992. године.

Види још Опсада Карловца Новосадски корпус ЈНА Бањалучки корпус ЈНА

Референце

Литература

Категорија:Бригаде ЈНА