thumb|250px|right|Цртеж атентата на Јулија Цезара, нацртао је Вилијам Холмс Суливан 1888. thumb|250px|right|Цртеж пада Бастиље од стране револуционарних устаника током Француске револуције 1789. Нацртао је Жан-Пјер Уел. thumb|250px|right|Фотографије жртва Прљавог рата под војне диктатуре Аргентине (1976–1983), део Операције Кондор у Латинској Америци.
Политичко насиље је насиље које је коришћено за постизање политичких циљева. Може садржити насиље које се користи од стране државе против осталих држава (рат), насиље које држава користи против грађана и недржавних актера (присилни нестанак, психолошко ратовање, полицијска бруталност, циљано убијање, тортура, етничко чишћење или геноцид) и насиље које користе насилни недржавни актери против државе и грађане (киднаповање, атентат, терористички напади, тортура и психолошко или герилско ратовање). Може такође описивати политички мотивисано насиље које користе насилни недржавни актери против државе (устанак, неред, издаја или државни удар) или може описивати насиље које се користи против осталих недржавних актера или грађана. Неакција од стране владе може такође бити окарактеризована као врста политичког насиља, као што је одбијање ублажавања глада или одбијање давање ресурси политички препознатљивим групама унутар њиховој територији.
Због неравномерне моћи које постоје између државних и недржавних актера, политичко насиље углавном узима врсту асиметричног ратовања где ниједна страна није у могућности да директно нападне другу, и зато мора се ослободи на тактике као што су герилски ратови и тероризам. Може често укључити нападе на цивилне или на други начин неборбене мете. Људи могу бити колективно циљани засновано на перцепцију да су део социјалне, етничке, верске или политичке групе; или селективно, циљати специфичне особе због акције које су посматране као изазивати некога или помозити противнику.
Многе политички мотивисане екстремистичке или фундаменталистичке групе и особе су убеђене да државе и политички системи у којем живе никад неће одговарати њиховим захтевима, и тако верују да је једини начин да се сруши или преобликује влада или држава према њиховим политичким или верским погледом на свету је кроз насилним путем, који они сматрају не само оправданим већ и потребним за постизање њихових политичких или верских објектива. Слично, многе владе широм света верују да морају да користе насиље како би застрашиле своје становништво и натерале становништво да пристаје. У другим временима, владе користе силу за заштиту своје земље од спољашњих инвазија или остале претње силе.
Врсте Политичко насиље се варира у облику, јачини и практици. У политичкој науци, уобичајени организациони оквир је разматрање врста насиља која користе релевантни актери: насиље између недржавних актера, једнострано насиље од стране државног актера против грађана и насиље између држава.
Статис Каливас идентификује једанаест врста политичког насиља: међудржавни рат, грађански рат, тероризам, политички атентат, војни пуч, масовни протест/устанак, међукомунално насиље, организовани криминал/картели, етничко чишћење, геноцид и државна репресија.
Насиље између недржавних актера
Насилни недржавни актер Насилни недржавни актери и паравојске су нападали политичаре или политичке демонстранте, нпр. Балтагија (Египат), Панкасилска омладина (Индонезија), Колективо (Венецуела), Организација скупљања смећа (Тајланд), титушки (Украјина, Грузија), батинаши (Србија) и плаћени криминалци (Кина). Неке од ових група су повезане државом.
Етнички конфликти Етнички конфликт је конфликт између етничких група. Иако што понекад специфична етничка крупа може да има подршку (формалну или неформалну) од стране државе (у супротном, специфична етничка група такође може бити нападнута од стране државе), етнички конфликт такође може да се деси између два група без директне интервенције државе или упркос државних покушаја да спроводи медијацију између група.
Тероризам
Тероризам могу недржавни актери усмерити против политичких мета осим државе (нпр. убод ножем на геј парадама у Јерусалиму или напад на редакцију листа Шарли ебдо). Пошто је тероризам тактика коју користи слабија страна конфликта, оно може такође бити насиље између државног и недржавног актера.
Иако што не постоји конкретна дефиниција тероризма, Министарство одбране САД дефинише тероризам као „калкулисана употреба незаконитог насиља или претња незаконитог насиља за ширење страха; намењено присилити или застрашити владе или друштва у тежњи ка циљевима који су генерално политички, религијски или идеолошки“ Шта јесте и није тероризам је у себи контроверзно политичко питање, јер су државе често користиле ознаку тероризма да би искључиво демонизовале дела њихових непријатеља док замагљују „законито“ насиље администрано од стране државе (нпр. Северноирски сукоб, комунистичке побуне на Филипинима или Операција Заштитна ивица).
Једнострано државно насиље Употреба силе од стране организоване војне групе која је повезана с владом, чији резултати у цивилним жртвама су једнострани. Према Пројекат извештаја о људској безбедности, једнострано државно насиље је посматрано када насиље против грађана од стране једне групе достиже барем 25 пријављених смртних случајева у календарској години.
Геноцид
Једна врста политичког насиља је геноцид. Геноцид је уобичајено дефинисан као „намерна и систематска деструкција, у потпуности или делимично, етничке, расне, религијске или националне групе“, али шта довољно конституише квалификацији за геноцид је предмет дебате од стране научника.What is Genocide? McGill Faculty of Law (McGill University) Геноцид је углавном извршен са отвореној или прикривеној подршци државе у земљама где се те активности дешавају. Холокауст је најцитиранији историјски пример геноцида. Савет Уједињених нација за људска права је утврдио да је Израел починио геноцид у Палестини током рата у Гази.
Тортура
Тортура је чин наношења јаког бола (физичког или психичког) као врста казне, освете, присиљавање на информације или конфесије или једноставно као чин окрутности. Тортура је забрањена у међународном закону и у законима многих земља. Сматра се као кршење људских права и проглашена је неприхватљивим чланом 5 Општој декларицији о прави човека. Потписници Треће женевске конвенције и Четврте женевске конвенције званично су пристали да неће мучити затворенике у војним конфликтима. Националне и међународне законске забране тортуре долазе из консензуса да су тортура и слично злостављање неморални и непрактични. Упркос међународних конвенција, случајеви тортуре настављају да се повећају као што је скандал о мучењу и злостављању затвореника у Абу Грајбу који су из 2004. године починили припадници војне полиције Војске САД. Организације попут Amnesty International и Међународни савет за рехабилитацију жртве тортуре мониторишу кршења људских права и извештавају о широко распрострањеним људским тортурама.Amnesty International Report 2005 Report 2006 Amnesty International процењава да барем 81 светских влада тренутно користе тортуре, а неке од њих отворено.
Смртна казна
Смртна казна је пресуда смрти коју држава изриче особи као казна за прекршај. Ово не укључава вансудско убиство, што је убиство особе од стране власти без одобрења било каквог судског поступка или правног процеса. Употреба смртне казне по земљи варира, али према Amnesty International 58 земље и даље активно користе смртну казну, а у 2010. години, 23 земље су вршиле убиства и 67 изречиле смртне казне. Методе убиства у 2010. години укључивале су одсецање главе, струјни удар, вешање, смртну ињекцију и пуцање.
Масовна глад
Масовна глад може бити иницирана или продужена како би се ускратили ресурси, приморала послушност или како би се регион исцрпео непослушним или непоузданим становништвом.Rana Mitter (2013). .
Полицијска бруталност
Полицијска бруталност је још једна форма политичког насиља. Најчешће се описује у супротности са термином прекомерна сила. Полицијска бруталност може да буде дефинисана као „кршење грађанских права које се дешава када полицајац делује са прекомерној сили употребљавајући износ силе грађану које је више него потребно“.. In: Encyclopedia of Violence, Peace and Conflict. oxford: Elsevier Science and Technology, 2008. Полицијска бруталност и употреба прекомерне силе су присутни широм света, а у Сједињеним Државама су пријављени 4861 инцидената полицијске бруталности 2010. Од ових инцидената били су укључени 6826 жртве и 247 умрлих.
Насиље између државног и недржавног актера У овом случају је барем једна од зараћених страна влада једне државе.
Устанак
Референце
Литература
Категорија:Политика Категорија:Насиље