Битка код Црвених стена, позната и као Битка код Чибија, била је одлучујућа поморска битка у Кини која се одиграла током зиме 208–209. године. Вођена је на реци Јангце између снага господара рата који су контролисали различите делове земље током краја династије Хан. Савезничке снаге Сун Ћуана, Лију Беја и Лију Ћија, стациониране јужно од Јангцеа, поразиле су бројчано надмоћније снаге северног господара рата Цао Цаоа. Тиме су Лију Беј и Сун Ћуан спречили Цао Цаоа да освоји земље јужно од Јангцеа, осујетивши његове напоре да поново уједини територије које је раније држала Источна династија Хан.

Савезничка победа код Црвених стена осигурала је опстанак Лију Беја и Сун Ћуана и оставила их у контроли над Јангцеом, успостављајући одбрањиве границе које ће касније послужити као основа за државе Шу Хан и Источни Ву током периода Три краљевства (220–280). Историчари су дошли до различитих закључака у својим покушајима да реконструишу хронологију догађаја код Црвених стена. Локација самог бојног поља остаје предмет дебате: већина научника сматра да су или локација југозападно од данашњег Вухана, или локација североисточно од Баћијуа у данашњем Јуејангу, Хунан, вероватни кандидати за место битке. Битка је била предмет или је утицала на бројне песме, драме, филмове и игре.

Позадина

До почетка 3. века нове ере, династија Хан, тада стара скоро четири века, распадала се. Цар Сјан, који је ступио на престо 189. године са осам година, био је политичка фигура без контроле над регионалним господарима рата. Цао Цао је био један од најмоћнијих господара рата. Угостио је цара у својој престоници Је, што му је дало одређену контролу над царем, поред привидне легитимности. Године 200. поразио је свог главног ривала Јуан Шаоа код Гуандуа, поново ујединивши северну Кину и давши му контролу над Севернокинеском низијом. У зиму 207. године, обезбедио је свој северни бок поразивши народ Вухуан у бици на планини Бели вук. По повратку у Је 208. године, Цао Цао је именован за канцелара на сопствену препоруку, што му је ефективно дало контролу над царском владом.

Јужна кампања Цао Цаоа почела је убрзо након тога, у јесен 208. године. Део Јангцеа који протиче кроз провинцију Ђинг био је први циљ; заузимање поморске базе у Ђанглингу и обезбеђивање поморске контроле над делом Јангцеа у провинцији били су неопходни за приступ југу. Противили су му се господари рата Лију Бјао и Сун Ћуан. Лију Бјао, гувернер Ђинга, контролисао је Јангце западно од ушћа реке Хан, што је отприлике обухватало територију око града Сјакоу и јужно од њега. Сун Ћуан је контролисао Јангце источно од Хана и југоисточне територије које се граниче с њим. Лију Беј, други господар рата, био је у Фанченгу, побегавши код Лију Бјаоа са североистока након неуспеле завере да се убије Цао Цао и обнови царска власт.

У почетку, Цао Цао је постигао брз успех. Ђинг је био у лошем стању. Његове војске су биле исцрпљене сукобом са Сун Ћуаном на југу. Штавише, постојала је политичка подела пошто су синови Лију Бјаоа, старији Лију Ћи и млађи Лију Цунг, настојали да наследе свог оца. Лију Цунг је превладао, а Лију Ћи је премештен у командатуру Ђангсја. Лију Бјао је умро од болести само неколико недеља касније. Лију Цунг се предао напредујућем Цао Цаоу, дајући му значајну флоту и Ђанглинг као предњу оперативну базу.

Напредовање Цао Цаоа приморало је Лију Беја на неорганизовано повлачење на југ, праћено избеглицама и прогоњено од стране Цао Цаове елитне коњице. Лију Беј је био опкољен и одлучно поражен у бици код Чангбана, али је побегао на исток у Сјакоу, где се повезао са изаслаником Сун Ћуана, Лу Суом. Историјски извештаји су недоследни: Лу Су је можда успешно охрабрио Лију Беја да се помери даље на исток до Фанкоуа (, близу данашњег Еџоуа, Хубеј). У сваком случају, Лију Беју су се касније придружили Лију Ћи и регрути из Ђангсје.

Главни саветник Лију Беја, Џуге Лијанг, послат је у Чаисанг (), данашњи Ђуђанг, Ђангси, да преговара о савезу са Сун Ћуаном против Цао Цаоа. Џуге Лијанг је рекао Сун Ћуану да Лију Беј и Лију Ћи имају по 10.000 људи; ови бројеви су можда били преувеличани, али без обзира на величину снага које су имали, нису се могли мерити са Цао Цаовом војском у отвореној бици. Сун Ћуан је примио писмо од Цао Цаоа пре доласка Џуге Лијанга; у њему је Цао Цао тврдио да има војску од 800.000 људи и наговестио да жели да се Сун Ћуан преда.: Cited in . Џанг Џао, главни службеник Сун Ћуана, подржао је предају на основу неслагања у снагама. Џуге Лијанга су подржали Лу Су и Џоу Ју, главни командант Сун Ћуана. Сун Ћуан је пристао на савез; одсекао је угао свог стола током скупштине и изјавио: „Свако ко се и даље усуди да заговара предају биће [третиран] као овај сто.“: Cited in . Џоу Јуу, Ченг Пуу и Лу Суу је додељено 30.000 људи и послати су да помогну Лију Беју. Са 20.000 војника Лију Беја, савез је имао отприлике 50.000 маринаца који су били обучени и спремни за битку.

Џоу Ју је проценио снагу Цао Цаоа на близу 230.000. Ово је укључивало између 70 и 80 хиљада људи регрутованих из Јинга, чији су морал и лојалност Цао Цаоу били упитни. Инвазионе снаге Цао Цаоа такође су укључивале и неборце: не само оне који су радили на снабдевању и комуникацији, већ и жене и децу неких војника.

Битка

мини|усправно=1.4|Битка код Црвених стена и повлачење Цао Цаоа. Означена локација бојног поља одговара кандидатској локацији у близини града Чиби|alt=Мапа на белој позадини која приказује реку Јангце и њену притоку, реку Хан, њихово ушће код Сјакоуа, сва главна места у региону и кретања две војске које су водиле битку

Битка код Црвених стена почела је покушајем снага Цао Цаоа да успоставе мостобран преко Јангцеа, што није успело. Обе стране су се затим повукле на своје утврђене положаје на обе обале Јангцеа. Након тога, почео је поморски сукоб на самој реци, праћен савезничком копненом офанзивом. Овај редослед се показао одлучујућим, и снаге Цао Цаоа су разбијене. Током наредног повлачења, људи Цао Цаоа су се заглавили у блату и тешко патили од болести. Цао Цао је на крају успео да побегне након што је стигао до превоја Хуаронг.

Здружене снаге Сун-Лију пловиле су узводно из Сјакоуа или Фанкоуа до Црвених стена, где су се сусреле са претходницом Цао Цаоа. Погођени болешћу и ниским моралом због низа присилних маршева које су предузели током дуготрајне јужне кампање, људи Цао Цаоа нису могли да стекну предност у мањем окршају који је уследио, па се он повукао у Вулин, северно од реке, а савезници су се повукли на југ.

Цао Цао је везао своје бродове од прамца до крме, вероватно са циљем да смањи морску болест у својој морнарици, коју су углавном чинили северњаци који нису били навикли на живот на бродовима. Приметивши то, дивизијски командант Хуанг Гај послао је Цао Цаоу писмо у којем је лажирао предају и припремио ескадрилу капиталних бродова описаних као менгчонг доуђијен (). Бродови су претворени у запаљиве бродове тако што су напуњени сноповима потпале, сувом трском и масним уљем. Како се "пребегличка" ескадрила Хуанг Гаја приближавала средини реке, морнари су запалили бродове пре него што су прешли у мале чамце. Беспилотни запаљиви бродови, ношени југоисточним ветром, јурили су ка флоти Цао Цаоа и запалили је. Многи људи и коњи су или изгорели до смрти или се утопили.

Након почетног шока, Џоу Ју и савезници су повели лако наоружану силу да искористе напад. Северна војска је била у хаосу и потпуно поражена. Видевши да је ситуација безнадежна, Цао Цао је тада издао општу наредбу за повлачење и уништио један број својих преосталих бродова пре него што се повукао.

Војска Цао Цаоа покушала је повлачење дуж пута Хуаронг, укључујући дугачак део који пролази кроз мочваре северно од језера Дунгтинг. Јаке кише су учиниле пут толико издајничким да су многи болесни војници морали да носе снопове траве на леђима и користе их за попуњавање пута како би коњаници могли да пређу. Многи од ових војника су се утопили у блату или су били прегажени до смрти у том напору. Савезници, предвођени Џоу Јуом и Лију Бејом, гонили су их копном и водом док нису стигли до командатуре Нан; потера у комбинацији са глађу и болешћу десетковала је преостале снаге Цао Цаоа. Цао Цао се затим повукао на север у своју матичну базу Јеченг, остављајући Цао Рена и Сју Хуанга да чувају Ђанглинг, Јуе Ђина стационираног у Сјангјангу, и Ман Чунга у Дангјангу.

Савезнички контранапад могао је потпуно уништити Цао Цаоа и његове снаге. Међутим, прелазак реке Јангце претворио се у хаос пошто су се савезничке војске окупиле на обали реке и бориле за ограничен број скела. Да би се успоставио ред, одред предвођен генералом Сун Ћуана, Ган Нингом, успоставио је мостобран у Јилингу на северу, а само чврста заштитна акција Цао Рена спречила је даљу катастрофу.;

Анализа мини|усправно=1.2|Приказ менгчонга, јуришног ратног брода коришћеног у бици који је био прекривен кожом и дизајниран за пробијање непријатељских линија – Вуђинг Цунгјао, |alt=Црно-бели цртеж брода на весла на води, пет људи седи на његовој унутрашњој доњој палуби, четири седе на унутрашњој горњој палуби, а један стоји на спољној доњој палуби близу предњег дела брода са дугачким штапом/оружјем у руци

Комбинација стратешких грешака Цао Цаоа и ефикасности лукавства Хуанг Гаја резултирала је савезничком победом у бици код Црвених стена. Џоу Ју је приметио да су генерали и војници Цао Цаоа углавном били из коњице и пешадије, и да је само неколицина имала искуства у поморском ратовању. Цао Цао такође није имао велику подршку међу народом провинције Ђинг и стога му је недостајала сигурна предња оперативна база. Упркос стратешкој оштроумности коју је Цао Цао показао у ранијим кампањама и биткама, у овом случају је једноставно претпоставио да ће бројчана надмоћ на крају поразити морнарицу Суна и Лијуа. Прва тактичка грешка Цаоа била је претварање његове огромне војске пешадије и коњице у маринце и морнарицу. Са само неколико дана вежби пре битке, трупе Цао Цаоа биле су ослабљене морском болешћу и недостатком искуства на води. Тропске болести на које су јужњаци углавном били имуни такође су биле распрострањене у логорима Цао Цаоа. Иако бројни, људи Цао Цаоа су већ били исцрпљени непознатим окружењем и продуженом јужном кампањом, као што је Џуге Лијанг приметио: „Чак ни моћна стрела на крају свог лета не може пробити свилену тканину.“

Ђа Сју, кључни саветник Цао Цаоа, препоручио је након предаје Лију Цунга да се преоптерећеним војскама да време да се одморе и попуне залихе пре него што се сукобе са војскама Сун Ћуана и Лију Беја, али Цао Цао је занемарио тај савет. Сопствена размишљања Цао Цаоа о његовом неуспеху код Црвених стена сугеришу да је за пораз сматрао одговорним своје поступке и несрећу, а не стратегије које је користио његов непријатељ током битке: „Само због болести сам спалио своје бродове и повукао се. Потпуно је неразумно да Џоу Ју преузима заслуге за себе.“

Последице До краја 209. године, положај који је Цао Цао успоставио у Ђанглингу пао је у руке Џоу Јуа. Границе земље под контролом Цао Цаоа смањиле су се за око 160 km, на подручје око Сјангјанга. За победнике битке, међутим, појавило се питање како поделити плен. У почетку су и Лију Беј и Лију Ћи очекивали награде, пошто су учествовали у успеху код Црвених стена, и обојица су се такође учврстили у провинцији Ђинг. Лију Ћи је именован за инспектора провинције Ђинг, али је његова владавина у региону, са центром у командатури Ђангсја, била краткотрајна. Неколико месеци након битке код Црвених стена, умро је од болести. Његове земље је углавном апсорбовао Сун Ћуан. Међутим, са смрћу Лију Ћија, Лију Беј је преузео титулу инспектора провинције Ђинг и почео да заузима већи део. Стекао је контролу над четири командатуре јужно од Јангцеа у Вулингу, Чангши, Линглингу и Гуијангу. Трупе Сун Ћуана претрпеле су далеко веће губитке од Лију Бејових у продуженом сукобу против Цао Рена након битке код Црвених стена, а смрт Џоу Јуа 210. године резултирала је драстичним слабљењем снаге Сун Ћуана у провинцији Ђинг.