мини|Карта махаџанапада (обојено), заједно са неким џанападима (назив без боје).

Појам Махаџанапади означава 16 аријевских краљевина које су се у Индији између 7. и 4. в. п. н. е. уздигле као регионални центри моћи. Са пар изузетака, ове државе биле су сконцентрисане у плодној Индо-ганшкој низији, на северу данашње Индије. Период се окончава око 4. века п. н. е. када једна од махаџанапада, Магада, претиче своје суседе и кроз наредне векове постаје центар пространих империја.

Овај период описан је као кључно образујући у раној историји Индије. Током њега одвија се тзв. друга урбанизација, аријевско одбацивање номадског живота и трајно настањивање места која расту у велике урбане центре. Период обележава рађање будистичког покрета и ђаинизма (премда је, по ђаинској традицији, ђаинизам доста старији). Брамански хиндуистички текстови, Брахмане, а и еп Махабхарата такође су компоновани током овог периода.

Порекло имена и категоризација Реч Махаџанапада () је сложеница са значењем велика џанапада. Џанапада и само је сложеница скована од речи џана, народ, и падна, стопало, означавајући места где су људи трајно или привремено настањени. Овај појам усталио се као назив за аријевске краљевине, пореклом заједнице номадских кланова. Стога, џанападе и махаџанападе углавном носе имена кшатријских кланова који су их основали.

Идеја о 16 краљевина које се нарочито истичу међу другима јавља се још у раним будистичким текстовима, али није конзистентна, те неки извори сматрају и да их је мање. Списак од 16 краљевина који даје збирка Ангутара Никаја гласи:

Анга Асмака Аванти Чеди Гандара Каси Камбоџа Косала Куру Магада Мала Матсја Панчала Сурасена Ваџи Ватса

Општа обележја периода мини|Ковани новац из краљевства Куру, око 350. п. н. е.

Политичко и друштвено уређење Током периода махаџанапада повећава се ригорозност система каста и раздора између владајуће класе и потчињеног становништва. Титула владара у једној од ових краљевина, тако, увек је припадала породици кшатрија, док су брамани вршили искључиво своје свештеничке и интелектуалне дужности.

Неки махаџанапади били су аристократске републике, што је вероватно био првобитни облик организовања у аријевском друштву. У овим државама владајући је био сабор кшатријских старешина, који су као владара бирали једног између себе. Наследне монархије, које су у време Гаутаме Буде биле чешћи вид организовања, вероватно су се развиле под притисцима централизцаије владајућих породица.

Референце

Литература

Категорија:Историја Индије Категорија:Историја Пакистана