Јован И. Ковачевић (Париз, 5. фебруар 1920 — Београд, 13. јануар 1988) био је српски и југословенски научник и универзитетски професор, који се као историчар и археолог бавио проучавањем политичке, друштвене, културне и материјалне прошлости српског народа и српских земаља у средњем веку, са посебним тежиштем на периоду велике сеобе народа у позној антици и раном средњем веку. Као доктор наука и редовни професор Универзитета у Београду, предавао је на катедри за средњовековну археологију Филозофског факултета у Београду.
Биографија Рођен је 5. фебруара 1920. године у Паризу. Гимназију је завршио у Београду, а потом је 1939. године започео студије историје у Берлину. Због избијања Другог светског рата, студије је 1940. године наставио и 1946. године довршио у Београду. Првобитно је радио као асистент у Уметничком музеју у Београду (1944-1948), а потом је прешао у Историјски институт. Звање доктора наука стекао је 1951. године, а потом је 1952. године постао научни саветник. Након преласка на Филозифски факултет у Београду (1954), изабран је за доцента на предмету словенска археологија. За ванредног професора изабран је 1960. године, а потом је 1965. године постао и редовни професор. У међувремену је 1962. године основао Катедру за средњовековну археологију, коју је водио до одласка у пензију 1985. године. Био је члан разних стручних удружења, како домаћих тако и страних. Уредничку дужност је обављао у многим научним публикацијама, а учествовао је и у изради капиталне Историје српског народа.
Важнији радови
Референце
Литература
Спољашње везе Пројекат Растко: Јован Ковачевић: Досељење Словена на Балканско полуострво
Категорија:Рођени 1920. Категорија:Српски историчари Категорија:Српски археолози Категорија:Доктори историје Категорија:Професори Филозофског факултета Универзитета у Београду Категорија:Парижани Категорија:Умрли 1988. Категорија:Српски професори Категорија:Срби у Француској