Национални интерес је појам у политичкој теорији, међународним односима и спољној политици којим се означавају интереси, циљеви и приоритети који се приписују држави или националној политичкој заједници. Иако је израз широко заступљен у политичком и дипломатском језику, не постоји једна општеприхваћена дефиниција националног интереса нити универзалан скуп циљева који се у свим државама и теоријским приступима сматрају националним интересима.
У литератури о међународним односима национални интерес се често разматра као спољнополитичка категорија, односно у контексту циљева државе у међународном окружењу. Међутим, појам има и шире нормативно значење и може се односити на заједничко добро политичке заједнице и на вредности и циљеве које држава настоји да заштити или оствари.
Садржај националног интереса може зависити од политичког и институционалног поретка, друштвених интереса и вредности, историјских околности и међународног окружења. Он може обухватати безбедност, економско благостање, положај државе у међународном поретку и вредности које политичка заједница сматра значајним. Због тога се национални интерес не своди на једну непроменљиву листу циљева, нити нужно само на суверенитет, безбедност или моћ државе.
Појам и значење
Национални интерес нема јединствено значење у теорији међународних односа. Доналд Нојхтерлајн указивао је да се израз често користи као да је саморазумљив, иако постоје значајна неслагања о његовом садржају. Дерек Реверон такође истиче да не постоји једна свеобухватна концепција нити јединствен скуп националних интереса.
Фридрих Кратохвил национални интерес посматра као нормативни појам, чије значење није могуће утврдити само набрајањем циљева, док Мирослав Нинчић критикује покушаје да се он сведе на један основни принцип или унапред одређену коначну листу интереса.
У регионалној литератури постоји и уже, спољнополитичко одређење. Радован Вукадиновић национални интерес разматра у оквиру циљева које држава настоји да оствари или очува у односима са другим државама.
Придев национални у овом контексту не односи се нужно на интерес одређене етничке групе, већ првенствено на државу или националну политичку заједницу. Национални интерес је сродан, али није истоветан јавном интересу.
Историјски развој
Савремени појам националног интереса има претходнике у ранонововековним расправама о држави, политичкој моћи и државном разлогу (итал. ragion di Stato, фр. raison d'État). Државни разлог и национални интерес историјски су повезани, али нису потпуни синоними.
Дела Никола Макијавелија утицала су на касније расправе о очувању државе и политичкој моћи, док је Ђовани Ботеро делом Della ragion di Stato из 1589. године допринео ширењу самог појма државног разлога.
У 20. веку национални интерес постао је један од важних појмова теорије међународних односа. Посебан утицај имао је Ханс Моргентау, који му је дао централно место у класичном реализму и анализи спољне политике.
Теоријски приступи
Реалистички приступи
У реалистичким теоријама национални интерес има централно место. Посебан значај придаје се опстанку државе, безбедности, моћи и положају у међународном систему. Код Моргентауа национални интерес служи као аналитички критеријум за разматрање спољне политике.
Реалистички приступ, међутим, не подразумева нужно једну непроменљиву листу интереса. Ремон Арон је разматрао различите циљеве спољне политике, укључујући безбедност, моћ, славу и идеје, и наглашавао њихову зависност од конкретних историјских околности.
Либерални приступи
Либерални приступи већи значај придају односу државе и друштва. Ендру Моравчик сматра да друштвене идеје, интереси и институције обликују државне преференције и тиме утичу на њено понашање у међународној политици. Из ове перспективе, национални интерес није нужно независан од унутрашњег политичког процеса.
Конструктивистички приступи
Конструктивистички приступи не полазе од претпоставке да државе имају потпуно унапред дате и непроменљиве интересе. Марта Финемор показује како међународне норме, институције и друштвени односи утичу на начин на који државе разумеју сопствене интересе и циљеве. Тврдња да су интереси друштвено обликовани не значи да они не постоје, већ да њихов садржај није у потпуности унапред дат.
Нормативна тумачења
Поједини аутори наглашавају нормативну димензију појма. Кратохвил истиче да национални интерес није само опис онога што држава жели, већ се употребљава и при процени и оправдавању државног деловања. Клинтон га повезује и са идејом заједничког добра националне политичке заједнице.
Класификације националних интереса
Доналд Нојхтерлајн предложио је једну од познатијих класификација, разликујући одбрамбене, економске, интересе међународног поретка и идеолошке интересе. Такође их је разврставао према интензитету на интересе опстанка, виталне, важне и периферне. Ова подела представља аналитички модел за проучавање спољне политике, а не универзалну листу националних интереса.
Национални интерес у државним документима
Државе национални интерес формулишу на различите начине. У зависности од уставног поретка и врсте документа, он може бити повезан са безбедношћу, економским и друштвеним развојем, уставним вредностима, правима и слободама или конкретним спољнополитичким циљевима.
Србија
Стратегија националне безбедности Републике Србије из 2019. године одређује националне интересе као „трајну потребу и тежњу Републике Србије и њених грађана” и наводи да су засновани на универзалним и националним вредностима које произлазе из Устава и наслеђа.
Међу националним вредностима наводе се слобода, мир, безбедност, демократија, владавина права, социјална правда, људска и мањинска права и слободе, једнакост и здрава животна средина. Национални интереси укључују очување суверености и територијалне целовитости, унутрашњу стабилност, мир, европске интеграције, економски развој и заштиту животне средине.
Словенија
Словеначка Резолуција о стратегији националне безбедности из 2019. године наводи да национални интереси произлазе из основних вредности словеначког друштва записаних у Уставу. Међу стратешким интересима су функционисање демократског парламентарног система, људска права и основне слободе, владавина права, социјална држава, благостање становништва, безбедност и заштита животне средине.
Документ истовремено наводи да Словенија своје националне интересе остварује самостално, билатерално и кроз Европску унију, НАТО, Уједињене нације и друге међународне организације.
Русија
Стратегија националне безбедности Руске Федерације из 2021. године дефинише националне интересе као „објективно значајне потребе личности, друштва и државе у безбедности и одрживом развоју”. Међу њима су очување становништва, развој људског потенцијала и квалитета живота, заштита уставног поретка, суверенитета и територијалног интегритета, економска и информациона безбедност и заштита животне средине.
Сједињене Америчке Државе
Стратегија националне безбедности Сједињених Америчких Држава из 2025. године користи формулацију „усредсређена дефиниција националног интереса” и настоји да ограничи појам на приоритете које администрација сматра основним интересима националне безбедности. Та формулација представља приступ конкретне стратегије, а не трајну или универзалну америчку дефиницију националног интереса.
Грчка
Министарство спољних послова Грчке наводи да је грчка спољна политика усмерена на служење националном интересу и повезује га са билатералним односима, учешћем у Европској унији и међународним организацијама и деловањем поводом глобалних питања.
Стратешки план грчког Министарства спољних послова за период 2023—2026 повезује национални интерес са међународном безбедношћу, просперитетом и миром, поштовањем међународног права, демократских институција и људских права.
Види још
Јавни интерес Међународни односи Реализам (међународни односи) Спољна политика Суверенитет
Референце
Литература
Категорија:Међународни односи Категорија:Политика