Војислав М. Петровић (Мала Каменица, 2. јануар 1925 — Београд, 7. мај 2007) био је српски биолог, професор и академик. Петровић је био проректор и ректор Универзитета у Београду.
Биографија и каријера
Рођен је 1925. године у Малој Каменици код Неготина. Завршио је Природно-математички факултет у Београду, на којем је био и професор од 1974. године.
Остао је упамћен као професор Ендокринолошког института за биолошка истраживања и ПМФ-Института за физиологију и биохемију Универзитета у Београду, на којем је такође био проректор и ректор. Био је члан Српске академије наука и уметности.
Везује се за за пионирски рад Ивана Ђаје и следеће генерације научника који су наставили истраживања у истој области, а то су Стефан Гелинео и Радослав Анђус.
Писао је стручне књиге и објављивао је радове у међународним научним публикацијама.
Преминуо је 7. маја 2007. године у Београду.
Награде и признања Орден рада са златним венцем Орден Мексичке републике Национални орден Легије части Орден рада са црвеном заставом
Референце
Категорија:Рођени 1925. Категорија:Умрли 2007. Категорија:Неготинци Категорија:Српски биолози Категорија:Српски професори Категорија:Студенти Природно-математичког факултета Универзитета у Београду Категорија:Професори Природно-математичког факултета Универзитета у Београду Категорија:Ректори Универзитета у Београду Категорија:Академици САНУ Категорија:Носиоци Ордена рада