Биоскоп

мини|Модерна биоскопска сала у Мадриду

Биоскоп (или кино) је филмски театар у коме се приказују филмови на великом платну. Филм су као технологију пронашли Браћа Лимијер, снимили су пар првих документарних филмова и приказали их на првим пројекцијама. Касније, филмови почињу да се масовно производе.

Биоскоп се такође може назвати и филмска кућа, филмски театар, и кућа покретних слика.Originally spelled theatre and teatre (), from around 1550 to 1700 or later, the most common spelling was theater. Between 1720 and 1750, theater was dropped in British English but was either retained or revived in American English (Oxford English Dictionary, 2nd edition, 2009, CD-ROM: ). Recent dictionaries of American English list theatre as a less common variant, e.g., Random House Webster's College Dictionary (1991); The American Heritage Dictionary of the English Language, 4th edition (2006); New Oxford American Dictionary, third edition (2010); Merriam-Webster Dictionary (2011).

Колоквијални изрази, који се углавном примењују на филмове и биоскопе колективно, укључују сребрни екран (раније понекад плоча) и велики екран (за разлику од мањег екрана телевизора). Просторија за пројекције је мали театар, често приватан, на пример за оне који се баве производњом филмова или у великој приватној резиденцији.

Историја Биоскопске представе су се у почетку давале по кафанама а први биоскопи су били путујући. Александар Лифка први је почео на простору Србије да се бави пројекцијама. Данас биоскоп у Суботици носи његово име. Први неми филмови су имали и пијанисту који је гледајући филм пратио одговарајућом музиком. први филм у Србији је приказан у Београду 6. јуна 1896. године први домаћи филм је снимљен 1910. године, звао се „Карађорђе“ а режисер и главни глумац је био Чича Илија Станојевић први путујући биоскопи, у Србији, су се појавили око 1900. године а први стални биоскоп у Београду је почео са радом 1906. године.

Прекурзори

Биоскопи се налазе у дугој традицији театара који могу да угосте све врсте забаве. Неки облици позоришне забаве укључивали су приказивање покретних слика и могу се сматрати претходницима филма.

Године 1799. Етјен-Гаспард „Робертсон” Роберт преселио је своју представу Фантасмагори у напуштену клаустру у близини Плејс Вендома у Паризу. Језиво окружење, са гробљем и рушевинама, чинило је идеалну локацију за његов спектакл.

Када је отворена 1838. године, Краљевска политехничка установа у Лондону постала је веома популарно и утицајно место са мноштвом врста магичних фењера као важним делом свог програма. У главном театру, са 500 места, лантернисти би добро искористили батерију од шест великих фењера који стоје на поређаним столовима како би пројектовали фино детаљне слике изузетно великих слајдова на екрану од 648 квадратних стопа. Магични фењер коришћен је за илустрацију предавања, концерата, пантомиме и других облика позоришта. Популарне презентације магичних лампиона укључивале су фантазмагорију, механичке слајдове, растварајуће погледе Хенрија Лангдона Чајлда и његов хроматроп.Heard, Mervyn. PHANTASMAGORIA: The Secret History of the Magic Lantern. The Projection Box, 2006

Најраније познато јавно пројектовање стробоскопске анимације представио је аустријски мађионичар Лудвиг Доблер 15. јануара 1847. у позоришту Јосефстадт у Бечу, са својим патентираним Фантаскопом. Анимирани спектакл био је део добро прихваћене представе која је распродата у неколико европских градова током турнеје која је трајала до пролећа 1848.

Најраније локације за приказивање филмова thumb|250п|Берлинско позориште Винтергартен било је место прве филмске презентације браће Складановски од 1. до 31. новембра 1895.

Најраније јавно приказивање филмова одвијало се у постојећим (водвиљским) позориштима и на другим местима која су могла бити замрачена и удобно сместити публику. Емиле Рејнауд је приказивао своје анимиране филмове Пантомиме Луминијусес од 28. октобра 1892. до марта 1900. у Музеј Гревин у Паризу, са својим системом Театар оптик. Он је одржао је преко 12.800 емисија за укупно преко 500.000 посетилаца, са програмима укључујући -{Pauvre Pierrot}- и -{Autour d'une cabine}-.

Томас Едисон је у почетку сматрао да филмско приказивање не би било комерцијално одрживо као представљање филмова у кутијама за гледање, те је филмски апарат који ће његова компанија прво искористити постао кинетоскоп. Неколико јавних демонстрација одржало се од 9. маја 1893. године, пре него што је отворен први јавни салон Кинетоскопа 14. априла 1894. године, под покровитељством Холанд Броса у Њујорку на адреси 1155 Бродвеј, на углу 27. улице. Ово се може сматрати првом комерцијалном филмском кућом. Овај локалитет је имао десет машина, постављених у паралелне редове од по пет, од којих је свака приказивала другачији филм. Гледалац је за 25 центи могао да види све филмове у једном од редова; пола долара је омогућавало приступ целом сету.The machines were modified so that they did not operate by nickel slot. According to Hendricks (1966), in each row "attendants switched the instruments on and off for customers who had paid their twenty-five cents" (p. 13). For more on the Hollands, see Peter Morris, Embattled Shadows: A History of Canadian Cinema, 1895–1939 (Montreal and Kingston, Canada; London; and Buffalo, New York: McGill-Queen's University Press, 1978), pp. 6–7. Morris states that Edison wholesaled the Kinetoscope at $200 per machine; in fact, as described below, $250 seems to have been the most common figure at first.

Еидолоскоп, који је за породицу Латам осмислио Јуџин Огистин Ласт, демонстриран је за представнике штампе 21. априла 1895. године, а отворен за јавност 20. маја, у доњој бродвејској радњи са филмовима о боксу за награду Грифо-Барнет, снимљеним са крова Медисон сквер гардена 4. маја.

Макс Складановски и његов брат Емил демонстрирали су своје филмове са биоскопским пројектором у јулу 1895. у Гастхаус Селу у Панкову (Берлин). Ово место је касније, барем од 1918. године, кориштено као наменски биоскоп Панковер Личшпил, а између 1925. и 1994. као Тиволи. Прва потврђена комерцијална приказивања браће Складановски одржана су у Винтергартену у Берлину од 1. до 31. новембра 1895.

Развој У филмским дворанама - биоскопима, пре филмова давали су се и „журнали“ - претеча ТВ дневника. Вести су биле старе најмање десетак дана.

Филм је био јефтина забава, па је посета биоскопима била велика. Напретком филмске технологије мењале су се и филмске дворане. Једна од првих је био „Синемаскоп“.

Потом је уведено стерео озвучење, а развијена је и технологија 3Д филмова које публика гледала са специјалним картонским наочарима за једнократну употребу.

У последње време развијене су технологије којим се гледаоцу дају и други ефекти попут померања седишта или различити мириси који дочаравају филмске ефекте - такозване 6Д ефекте.

У биоскопима су приказивани аналогни филмови са 35-милиметарске траке, док се та технологија све више замењује дигиталном.Крај ере аналогних биоскопа (Б92, 15. август 2013)

Ланци биоскопа

У Сједињеним Државама, студији су некада контролисали многа позоришта, али након појављивања драмедије Господин Смит иде у Вашингтон, Конгрес је усвојио Нилијев закон антиблокирања, који је на крају прекинуо везу између студија и позоришта. Сада су прва три ланца у САД Regal Entertainment Group, AMC Entertainment Inc и Cinemark Theatres. Године 1995, Кармајк је био највећи ланац у Сједињеним Државама. Сада главни ланци обухватају AMC Entertainment Inc – 5.206 екрана у 346 биоскопа, Cinemark Theatres – 4.457 екрана у 334 биоскопа, Landmark Theatres – 220 екрана у 54 театра, Marcus Theatres – 681 екран у 53 театра. National Amusements – 409 екрана у 32 биоскопа и Regal Entertainment Group – 7.334 екрана у 588 биоскопа. У 2015. Сједињене Државе су имале укупно 40.547 екрана. У Мексику, главни ланци су Cinepolis и Cinemex.

Референце

Литература

Спољашње везе Филмови на просторима бивших југословенских држава крајем XIX и у првој половини XX века Movie theaters early users of air conditioning – Pantagraph (Bloomington, Illinois newspaper)

Категорија:Филм

Биоскоп

Źródło i licencja