У Бугарској је уписано десет локалитета на Листу светске баштине. Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСKО) означава места Светске баштине од изузетне универзалне вредности за културну или природну баштину која су номиноване од стране земаља потписница Конвенције о Светској баштини УНЕСКО-а, установљене 1972. године. Културно наслеђе се састоји од споменика (као што су архитектонска дела, монументалне скулптуре или натписи), групе зграда и локалитета (укључујући археолошка налазишта). Природне карактеристике (које се састоје од физичких и биолошких формација), геолошке и физиографске формације (укључујући станишта угрожених врста животиња и биљака) и природни локалитети који су важни са становишта науке, очувања или природне лепоте, дефинишу се као природне наслеђе. Бугарска је прихватила Конвенцију о светској баштини УНЕСКО-а 7. марта 1974. године, чиме су њена историјска места постала подобна за укључивање на листу.

Прва четири локалитета из Бугарске уписана су 1979. године: Бојанска црква, Мадарски коњаник, Цркве уклесане у стенама код Иванова и Трачанска гробница у Казанлаку. Још четири локалитета уписана су 1983. године, један 1985. и најновији 2017. године. Седам од ових локалитета су културна добра, а три природна. Постоји један транснационални локалитет, првобитне и историјске букове шуме Карпата и других региона Европе, који се дели са још 17 земаља. Поред тога, Бугарска има 16 локалитета на прелиминарној листи.

Локалитети УНЕСКО наводи локалитете под десет критеријума; сваки унос мора да испуњава бар један од критеријума. Критеријуми од I до VI су културни, а од VII до X су природни.

+ Локалитет Фотографија Локација Година уписа Опис Црква Бојана 150px|alt=Унутрашњост цркве са фрескама Софија 1979. 42; ii, iii (култура) Бугарска православна црква Бојана, смештена на ободу Софије, састоји се од три зграде. Први део подигнут је у X веку, други у XIII веку, а трећи почетком XIX века. Зидне слике из свих периода су очуване, било у целини или у фрагментима, и пажљиво су рестауриране у XXI веку. Фреске из средине XIII века, које је наручио Калојан Севастократор, издвајају се као највреднији уметнички допринос овог комплекса Мадарски коњаник 150px|alt=Камени рељеф коњаника Шуменска област 1979. 43; i, iii (култура) Мадарски коњаник је камени рељеф који представља витеза на коњу, који тријумфује над лавом, а прати га птица и пас. Урезан је у стени високој 100 м, на висини од 23 м, недалеко од села Мадара. Потиче са почетка 8. века, када је Мадара било свето место Првог бугарског царства. У близини рељеф налазе се натписи на средњовековном грчком, који описују догађаје из ране бугарске државе и њених кхана. Трачка гробница у Казанлаку 150px|alt=Painted ceiling in a round shape, depicting people and horses Старозагорска област 1979. 44; i, iii, iv (култура) Гробница потиче из хеленистичког периода, с краја IV века пре нове ере. Реч је о гробници у облику кошнице (толос), са уским коридором и одајом за сахрањивање. Фреске у гробници приказују трачку културу и погребне обичаје. Гробница је део веће некрополе, која се налази близу античког трачког града Сеутопоља, престонице краља Сеута III. Поново је откривена 1944. године, а фреске су изузетно добро очуване. Камене цркве у Иванову 150px|alt=Фреска која приказује библијску сцену Русенска област 1979. 45; ii, iii (култура) У XII веку, калуђери су почели да уређују цркве, ћелије и манастире у стенама изнад реке Русенски Лом, недалеко од села Иваново. Фреске из XIV века, из периода Другог бугарског царства, представљају неке од најлепших примера палелаугског стила и представљају одступање од раније византијске иконографије, како у композицији, тако и у мотивима. Рилски манастир 150px|alt=Црква са фрескама, двориште са туристима испред Ћустендилска област 1983. 216; vi (култура) Манастир је основан у X веку од стране Светог Јована Рилског и био је важан духовни и културни центар Бугарске током векова. Посебно је био значајан као хришћански центар током османске владавине у Бугарској. Манастир је био уништен у пожару почетком XIX века, а обновљен је између 1834. и 1862. године, у време бугарског националног препорода. Антички град Несебар 150px|alt=Црква од цигле у православном стилу Бургаска област 1983. 217; iii, iv (култура) Приморски град Несебар започео је као трачко насеље, а постао је грчка колонија на Црном мору у VI веку пре нове ере. Већина остатака потиче из хеленистичког периода, укључујући акропољ и храм Аполона. Град је био важан византијски хришћански центар у Средњем веку; из овог периода су остале базилика и тврђава. У XIX веку изграђене су дрвене куће у стилу бугарског националног препорода. Сребарна природни резерват 150px|alt=биљке и неке птице Силистранска област 1983. 219bis; x (природа) Језеро Сребарна и околна мочварна подручја близу реке Дунав важна су станишта за птице, било као место за гнежђење, зимовање или као одмориште на миграционом путу. На том подручју забележено је 178 врста, укључујући неке које су угрожене. Језеро је дом највеће колоније далматинских пеликана у Бугарској. Мања измена граница резервата извршена је 2008. године. Национални парк Пирин 150px|alt=Поглед са висине на планине, шуму и језеро Благоевградска област 1983. 225bis; vii, viii, ix (природа) Национални парк у планинама Пирин обухвата различите типове планинских станишта, од борових шума, алпских ливада и високих планина, са највишим врхом на 2.914 м. Овај парк је дом многих биљних и животињских врста, укључујући смеђег медведа и вука. Границе локалитета су проширене 2010. године. Трачка гробница у Свештарију 150px|alt=Унутрашњост гробнице са каменим рељефима који представљају женске фигуре Разградска област 1985. 359; i, iii (култура) Трачанска гробница потиче из III века пре нове ере и поново је откривена 1982. године. Декорација је изузетно добро очувана и представља ретки пример трачке архитектуре. Она представља локалну уметност Гета, инспирисану хеленизмом. Истакнут елемент гробнице су 10 карјатидa које су напола жене, напола биљке. Прастаре и првобитне букове шуме Карпата и других региона Европе 150px|alt=Букова шума неколико локалитета 2017. 1133ter; ix (природа) Првобитне букове шуме користе се за проучавање ширења европске буке (Fagus sylvatica) на Северној хемисфери у различитим окружењима и утицаја животне средине на шуме. Овај локалитет дели се са још 17 европских земаља. Први пут је уписан 2007. године у Румунији и Украјини, затим је проширен 2011. године, поново 2017. године, када су додана девет својстава у оквиру Националног парка Централни Балкан у Бугарској, а последње проширење било је 2021. године.

Тентативна листа Поред локалитета уписаних на Листу светске баштине, државе чланице могу да одржавају листу пробних локација које могу да размотре за номинацију. Номинације за Листу светске баштине се прихватају само ако је локација претходно била наведена на тентативној листи. Бугарска има 16 добара на својој прелиминарној листи.