25. септембар (25.9.) је 268. дан у години по грегоријанском календару (269. у преступној години). До краја године има још 97 дана.

Догађаји

1066 — Харолд Годвинсон је поразио Харалда Хадраду у бици на Стамфорд бриџу, чиме су окончани викиншки напади на Британска острва. 1345 — После три године безуспешних покушаја, српски цар Душан је освојио Сер, чиме је дошао у посед путева који су водили у Тракију и ка полуострву Халкидики. 1396 — Османска војска под командом Бајазита I је потукла хришћанску војску под командом Жигмунда Лускембуршког у бици код Никопоља. 1493 — Кристифор Колумбо испловио из луке Кадиз на друго путовање у Нови свет. 1513 — Конкистадор Васко Нуњез Балбоа је на обали данашњег Дајрена у Панами постао први Европљанин који је угледао Тихи океан из Новог света. 1555 — Карло V, Свети римски цар и лутерански кнезови окупљени у Шмалкалдски савез су склопили Аугзбуршки мир којим су изједначена права лутерана и римокатолика у Светом римском царству. 1932 — Шпанска покрајина Каталонија добила аутономију, то јест право на заставу, локалну скупштину и језик. Аутономија укинута 1939, када је Франко дошао на власт. 1943 — Совјетска Црвена армија у Другом светском рату ослободила Смоленск, једно од последњих значајних упоришта немачких нацистичких снага на територији СССР. 1957 — Припадници Америчке армије су допратили 9 црних ученика у средњу школу у Литл Року којој је наложено да прекине сегрегацију. 1959 — Разочаран политиком Владе, један будистички монах извршио у Коломбу атентат на цејлонског премијера Соломона Бандаранаикеа, који је наредног дана подлегао повредама. 1962 — Сони Листон постао светски боксерски шампион „тешке“ категорије када је у Чикагу у првој рунди нокаутирао Флојда Патерсона. 1963 — Војска у Доминиканској Републици је оборила либералну владу Хуана Боша и суспендовала Устав. 1973 — Амерички васионски брод „Скајлаб 2“ спустио се у Пацифик с три члана посаде, која су провела 59 дана у орбити око Земље. 1990 — Савет безбедности Уједињених нација увео ваздушни ембарго над Ираком и окупираним Кувајтом, којим се забрањују сви летови осим хуманитарних. 1991 — Савет безбедности УН усвојио резолуцију о ембаргу на извоз оружја у Југославију и позвао југословенске лидере да прекину сукобе. На заседању Велике народне скупштине у Белом Манастиру (Барања) усвојен Уставни закон којим је дотадашња Аутономна област Славонија, Барања и Западни Срем добила нови званични назив: Српска област Славонија, Барања и Западни Срем. 1992 — Москва и Вашингтон одбацили један од последњих остатака „Хладног рата“, дозволивши слободу путовања руским и америчким новинарима и пословним људима у Русију, односно САД. 1994 — Швајцарци на референдуму прихватили план Владе о доношењу закона против расизма. 1997 — Британски суперсонични аутомобил поставио у Невади нов светски рекорд, постигавши брзину од 1.142 km на час. 2001 — Официр Армије Босне и Херцеговине, један од команданата у босанском рату Сефер Халиловић, добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу. Он је оптужен да је у септембру 1993. учествовао у масакру више од 60 цивила, босанских Хрвата. 2005 — Грчка је постаје првак Европе у Београду, поставши тако прва земља која је истовремено првак старог континента у фудбалу и кошарци. 2016 — На данашњи дан 2016. године је у Републици Српској одржан референдум чије је питање гласило "Да ли подржавате да се 9. јануар обиљежава и слави као дан Републике Српске?" Позитивно се изјаснило 99,81 одсто грађана који су изашли на гласање.

Рођења 1744 — Фридрих Вилхелм II, пруски краљ. (прем. 1797) 1866 — Томас Хант Морган, амерички биолог и генетичар. (прем. 1945) 1881 — Лу Сјуен, кинески писац. (прем. 1936) 1896 — Алесандро Пертини, италијански државник. (прем. 1990) 1897 — Вилијам Фокнер, амерички писац. (прем. 1962) 1897 — Александар Вучо, српски писац. (прем. 1985) 1901 — Робер Бресон, француски редитељ. (прем. 1999) 1906 — Дмитриј Шостакович, руски композитор. (прем. 1975) 1913 — Мијалко Тодоровић, југословенски политичар и народни херој. (прем. 1999) 1929 — Барбара Волтерс, америчка новинарка, ТВ водитељка, продуценткиња и списатељица (прем. 2022) 1932 — Глен Гулд, канадски пијаниста, композитор и диригент. (прем. 1982) 1942 — Танасије Узуновић, српски глумац. (прем. 2023) 1944 — Мајкл Даглас, амерички глумац и продуцент. 1946 — Бранко Кленковски, српски фудбалер. (прем. 2013) 1951 — Боб Макаду, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер. 1951 — Марк Хамил, амерички глумац. 1952 — Кристофер Рив, амерички глумац. (прем. 2004) 1954 — Хуанде Рамос, шпански фудбалер и фудбалски тренер. 1955 — Карл-Хајнц Румениге, немачки фудбалер. 1957 — Мајкл Медсен, амерички глумац, продуцент, редитељ, писац, песник и фотограф. (прем. 2025) 1960 — Игор Беланов, совјетски фудбалер. 1960 — Петар Лазић, српски књижевник, новинар, публициста и универзитетски професор. (прем. 2017) 1961 — Хедер Локлир, америчка глумица. 1963 — Тејт Донован, амерички глумац. 1964 — Карлос Руиз Зафон, шпански писац. (прем. 2020) 1965 — Скоти Пипен, амерички кошаркаш. 1966 — Џејсон Флеминг, енглески глумац. 1968 — Вил Смит, амерички глумац и музичар. 1969 — Кетрин Зита-Џоунс, велшка глумица. 1973 — Бриџет Вилсон, америчка глумица, музичарка и модел. 1974 — Игор Богдановић, српски фудбалер. 1976 — Чонси Билапс, амерички кошаркаш. 1977 — Риналдо Ночентини, италијански бициклиста. 1979 — Микеле Скарпони, италијански бициклиста. (прем. 2017) 1980 — Наташа Беквалац, српска певачица. 1980 — Никола Жигић, српски фудбалер. 1984 — Златко Хорват, хрватски рукометаш. 1985 — Страхиња Милошевић, српски кошаркаш. 1988 — Немања Гордић, босанскохерцегоачки кошаркаш. 1993 — Росалија, шпанска музичарка. 1994 — Александра Станаћев, српска кошаркашица. 2002 — Филип Стевановић, српски фудбалер.

Смрти 1849 — Јохан Штраус старији, аустријски виолинист, диригент и композитор. (рођ. 1804) 1923 — Ђорђе Красојевић је био политичар и адвокат. 1944 — Валтер Брајски, аустријски политичар. (рођ. 1871) 1970 — Ерих Марија Ремарк, немачки писац. 1980 — Џон Бонам, британски бубњар. (рођ. 1948). 1986 — Николај Сејмонов, руски физичар и хемичар. (рођ. 1896). 1986 — Марија Чудина, југословенска песникиња. (рођ. 1937) 1992 — Ивица Вдовић, југословенски и српски музичар и бубњар. (рођ. 1961). 2014 — Сулејман Тихић босанскохерцеговачки политичар.

Празници и дани сећања 1513 — Шпански истраживач Васко Нуњес де Балбоа прешао Панамски земљоуз и постао први Европљанин који је видео Тихи океан. 1823 — Српском писцу и језичком реформатору Вуку Стефановићу Караџићу додељен почасни докторат Универзитета у Јени. 1956 — У употребу пуштен први трансатлантски телефонски кабл, постављен између Обена у Шкотској и Њуфаундленда у Канади. Светски дан фармацеута Српска православна црква данас прославља Свештеномученик Автомон (Оданије Рождества Пресвете Богородице)

Референце