Колумбов дан (), такође познат и као Дан домородачких народа, Дан насљеђа италијанских Американаца или Дан расе, савезни је празник у Сједињеним Америчким Државама, државни је празник у многим државама у Сјеверној и Јужној Америци, а слави се и у Италији и Шпанији, као и у италијанским заједницама широм свијета. Њиме се званично слави годишњица доласка Кристифора Колумба у Америку, који се искрцао на обалу на Гуанахани, острву на Бахамима, 12. октобра 1492. Празник је први пут слављен у Шпанској империји 1642. године, као дан Колумбовог открића Америке, у Сједињеним Америчким Државама је по први пут слављен 1792. у знак 300 годишњице Колумбовог искрцавања, док је у државама у Јужној Америци почео да се слави у периоду од 1912. до 1922. када је Чиле усвојио празник. У италијанским заједницама у САД слави се од 18. вијека, у Италији се званично слави од 2004. године, као Национални дан Кристофора Колумба, а такође се обиљежава у италијанским заједницама широм свијета, које су познате као Мале Италије.. У већини држава се обиљежава 12. октобра, осим у Сједињеним Америчким Државама, гдје се од 1971. слави другог понедељка у октобру.
Кристофор Колумбо је био италијански истраживач из Ђенове који је предводио шпанску поморску експедицију да пређе Атлантски океан у потрази за алтернативним путем до Далеког истока. Колумбо је сматрао да је са својом посадом дошао у Источну Индију, али су Европљани годинама касније схватили да су их његова путовања довела у Нови свијет. Његово прво путовање у Нови свијет обављено је на шпанским бродовима Ниња, Пинта и Санта Марија и трајало је око три мјесеца. Његов долазак је покренуо колонизацију Америке прво од стране Шпаније, а затим и других европских сила, као и пренос биљака, животиња, културе, људске популације и технологије између Новог и Старог свијета, што је догађај који неки историчари с краја 20. вијека називају Колумбова размјена.
У неким државама Латинске Америке 12. октобар је познат као Дан расе, а празник се тако звао и у Мексику док није преименован у Дан плурикултуралне нације. У Шпанији се тај дан такође слави као Дан државности или Дан Хиспанидада, а поклапа се и са вјерским празником Госпе од Ступа. Крајем 20. и у 21. вијеку многе државе Јужне Америке су преименовале празник, у Перуу је од 2009. познат као Дан аутохтоних народа и међукултурног дијалога, у Белизеу и Уругвају као Панамерички дан и Дан Америке, у Аргентини као Дан поштовања културне разноликости, а у Венецуели као Дан отпора аутохтоног народа. У Сједињеним Америчким Државама, многе државе су престале да обиљежавају празник крајем 20. вијека, а 1992. на тај дан је почео да се слави Дан домородачких народа, који је званично признат 2021. али није усвојен као савезни празник.
Сједињене Америчке Државе Историја
мини|лево|upright|Постхумни портрет Кристифора Колумба који је насликао Ридолфо Ђирландајо 1520.
Прва прослава Колумбовог дана одржана је 12. октобра 1792. године, када је Колумбијски ред Њујорка, познатији као Тамани Хол, одржао догађај у знак сјећања на 300. годишњицу његовог искрцавања. Исте године је подигнут Колумбов обелиск у Балтимору. Тај дан је прослављен у Њујорку 12. октобра 1866. године. За 400. годишњицу искрцавања 1892. године, након линча 11 италијанских имиграната од стране мафије у Њу Орлеансу, предсједник Бенџамин Харисон је прогласио Колумбов дан за једнократну националну прославу. Проглас је био дио ширег напора након инцидента линча да се умире Италијани Американци и ублаже дипломатске тензије са Италијом. Током годишњице 1892. године, учитељи, проповједници, пјесници и политичари су користили ритуале да поучавају идеале патриотизма, приликом чега су узимали теме као што су границе грађанства, важност лојалности нацији и прослављање друштвеног напретка, међу којима је била и Заклетва застави Сједињених Америчких Држава Френсиса Беламија.
Први пут је проглашен као законски празник у Сједињеним Америчким Државама кроз лобирање Анђела Нокеа у Денверу, а први празник у цијелој држави прогласио је гувернер Колорада Џеси Ф. Мекдоналд 1905. године, док је 1907. године постао законски празник.
Године 1934. након лобирања Витезова Колумба и италијанског вође Ђенероза Поупа из Њујорка, Конгрес је донио статут у коме је наведено да се од предсједника тражи да сваке године изда проглас којим се 12. октобар одређује као Колумбов дан, да владини званичници Сједињених Америчких Држава истакну заставу САД на свим владиним зградама на тај дан и да народ обиљежава тај дан у школама и црквама или на другим одговарајућим мјестима, уз одговарајуће церемоније које изражавају јавно расположење које приличи годишњици открића Америке. Предсједник Френклин Д. Рузвелт је објавио проглас 1936. у којем је написао: „Док Јавна резолуција 21, са Седамдесет трећег конгреса, одобрена 30. априла 1934. предвиђа: ‚Да је предсједник Сједињених Држава овлашћен и од њега се тражи да изда проглас којим се 12. октобар сваке године означава као Колумбов дан и позива званичнике Владе да истичу заставу Сједињених Држава на свим зградама Владе тог датума и позива људе Сједињених Држава да обиљежавају дан у школама и црквама или на другим одговарајућим мјестима, уз одговарајуће церемоније које изражавају јавно расположење које приличи годишњици открића Америке‘, дакле, ја, Френклин Д. Рузвелт, предсједник Сједињених Америчких Држава, у складу и на основу овлашћења које ми је дато горе поменутом јавном резолуцијом, овим прогласом одређујем 12. октобар сваке године као Колумбов дан и налажем да тог дана застава Сједињених Држава буде истакнута на свим зградама Владе, даље, позивам народ Сједињених Држава да обиљеже дан одговарајућим церемонијама у школама и црквама или на другим погодним мјестима. У потврду чега сам ставио руку и учинио да се стави печат Сједињених Држава. Сачињено у граду Вашингтону 30. септембра, године Господа нашег хиљаду деветсто тридесет четврте, и сто педесет девете године независности Сједињених Америчких Држава.“
мини|десно|upright|Стилизована графика Министарства одбране Сједињених Држава.
Године 1941. у Другом свјетском рату, око 1.881 италијански Американац је био интерниран и изгубио права као „непријатељски странац“ због распрострањеног вјеровања да ће остати лојални Италији и силама Осовине. Већина интернираних су били држављани Италије, укључујући италијанске студенте и бизнисмене који су боравили у САД, док у интернацију није било укључено око 600.000 Италијана који су емигрирали у Сједињене Америчке Државе и милиони других Американаца италијанског поријекла, али су им уведена разна ограничења и забране кретања, док су многи испитивани. На Колумбов дан 1942. године, Рузвелт је најавио укидање ознаке италијанских Американаца као „непријатељских странаца“ заједно са планом да се понуди држављанство за 200.000 старијих Италијана који живе у Сједињеним Америчким Државама који нису могли да стекну држављанство због захтјева писмености. Спровођење тог плана није завршено све док они који су били интернирани у логорима нису пуштени након предаје Италије савезницима 8. септембра 1943. године.
Године 1966. Мариано А. Лука, из Буфала, основао је Национални комитет за Колумбов дан, који је лобирао да то постане савезни празник. Ти напори су били успјешни и закон о успостављању као савезног празника потписао је предсједник Линдон Џонсон 28. јуна 1968. а ступио је на снагу од 1971. године.
Од 1971. када је Колумбов дан постао званично признат савезни празник у Сједињеним Америчким Државама, обиљежава се другог понедељка у октобру, у знак сјећања на годишњи предсједнички проглас у којем се наводе Колумбова достигнућа. The bill in question became the Uniform Monday Holiday Act. Обично је нерадан дан за банке, тржиште обвезница, америчку поштанску службу, друге савезне агенције, већину државних владиних канцеларија, многа предузећа и већину школских округа. Нека предузећа и неке берзе остају отворене, а неке државе и градови уопште не обиљежавају празник. Традиционални датум је такође близу годишњице Морнарице Сједињених Америчких Држава (основане 13. октобра 1775. године), због чега морнарица и Марински корпус обично обиљежавају оба празника и дају три или четири слободна дана заредом.
Након што је обиљежавање премјештено на други понедељак у октобру, поклапа се са Даном захвалности у Канади.
Локализација
мини|лево|Колумбов дан у Сејлему, Масачусетс 1892.
Обиљежавање празника варира у различитим дијеловима Сједињених Америчких Држава, у распону од великих парада и догађаја до потпуног необиљежавања, јер га већина држава не слави као званични државни празник. Неки га обиљежавају као „Дан обиљежавања“ или „Дан признања“, а већина држава које га славе затварају државне службе, док друге раде нормално.
У Сан Франциску сматрају да је најстарија прослава која постоји у цијелој земљи годишња парада Колумбовог Дана коју је организовала италијанско-америчка заједница, коју је установио Никола Ларко 1868. године, док се у Њујорку одржава највећа парада, са преко 35.000 учесника и око милион гледалаца 2010. године. У паради 2010. учествовали су извођачи традиционалне италијанске и италијанско-америчке музике, плесачи и улични извођачи, пловци на којима су приказиване слике личности из области културе, више од десет марширајућих оркестара, као и разне америчке и међународне званице.
Као и у континенталном дијелу Сједињених Америчких Држава, Колумбов дан је законски празник на америчкој територији Порторико, док се на Америчким Дјевичанским Острвима тај дан слави и као Колумбов дан и као „Дан пријатељства у Порторику“.
У Вирџинији се такође славе два законска празника тог дана, Колумбов дан и Дан побједе у Јорктауну, којим се одаје почаст коначној побједи у опсади Јорктауна у Рату за независност.
Државе у којима се не слави
Иако је Колумбов дан национални празник и прослава италијанског насљеђа, његова прослава у САД почела је да опада крајем 20. вијека. Године 1992. истог датума је почео да се слави Дан домородачких народа, након чега су га увели окрузи и државе које нису признавали Колумбов дан, као што су Округ Колумбија, државе Колорадо, Хаваји, Аљаска, Вермонт, Јужна Дакота, Њу Мексико, Мејн, Минесота и дјелови Калифорније, укључујући Округ Лос Анђелес. На Хавајима је нови празник постао познат под називом Дан открића, а у Јужној Дакоти као Дан америчких домородаца. У државама Делавер, Орегон и Вашингтон, Колумбов дан није званични празник, док је у Колораду 2020. укинут и донесена је одлука да се замијени са Даном Френсис Ксавије Кабрини, који се обиљежава првог понедељка у октобру умјесто другог.
У Ајови и Невади се празник не слави као званични, али се од гувернера статутом тражи да прогласе тај дан сваке године. Неколико држава је уклонило тај дан као плаћени празник за раднике државне владе, задржавајући га или као Дан признања, или као законски празник за друге сврхе, укључујући Калифорнију и Тексас.
Пракса да амерички градови избјегавају Колумбов дан да би прославили Дан домородачких народа почела је 1992. године у Берклију у Калифорнији. Након њега, бројни градови су се такође одлучили да славе Дан домородачких народа, међу којима су Остин, Бојси, Синсинати, Денвер, Лос Анђелес, Манкејто, Филаделфија, Минеаполис, Портланд, Сан Франсиско, Санта Фе, Солт Лејк Сити, Сијетл, Сент Пол, Финикс, Такома и други градови.
У Коламбусу је одлучено да се ода почаст ветеранима умјесто прославе Колумбовог дана, који је званично уклоњен као градски празник 2018. године. Различите племенске владе у Оклахоми одредиле су тај дан као Дан Индијанаца или га називају по свом племену.