Заједничка каротидна артерија је велика парна еластична артерија, која обезбеђује главно снабдевање крвљу у пределу главе и врата.Entry "carotid" in Merriam-Webster Online Dictionary. По једна заједничка каротидна артерија, које постоје са обе стране тела међусобно се разликују по свом пореклу. Лева заједничка каротидна артерија настаје из лука аорте унутар горњег средогруђа (медијастинума), док десна заједничка каротидна артерија излази из брахиоцефаличног стабла постериорно од десног стерноклавикуларног зглоба.
Заједничка каротидна артерија се уздиже споља од трахеје и једњака унутар дубоке цервикалне фасције, каротидне овојнице, заједно са унутрашњом југуларном веном и вагусним нервом.
Грађа Заједничке каротидне артерије се налазе на левој и десној страни тела. Ове артерије полазе од различитих артерија, али имају симетричан ток.
Десна заједничка каротидна артерија - полази у пределу врата од брахиоцефаличног стабла и има само мали грудни део. Оне се дели на спољашњу и унутрашњу каротидну артерију у висини горње ивице штитне хрскавице, односно приближно у висини четвртог вратног пршљена.
Лева заједничка каротидна артерија - полази од лука аорте у грудном кошу и може се посматрати као да се састоји из два дела: грудног (торакалног) и вратног (цервикалног) дела.
Просечни пречници заједничких каротидних артерија код одраслих мушкараца и жена износе 6,5 mm, односно 6,1 mm.
У грудном кошу Само лева заједничка каротидна артерија има значајан ток у грудном кошу. Она полази директно са лука аорте и пружа се навише кроз горњи медијастинум до нивоа левог стерноклавикуларног зглоба.
Током свог тока кроз грудни кош, лева заједничка каротидна артерија се налази у односу на следеће структуре:
испред, од манубријума грудне кости одвајају је стернохиоидни и стернотироидни мишић, предњи делови леве плеуре и плућа, лева брахиоцефалична вена и остаци тимуса;
позади, она лежи на трахеји, једњаку, левом повратном живцу гркљана и грудном лимфном воду.
Са њене десне стране, доле се налази брахиоцефалично стабло, а горе трахеја, доње тироидне вене и остаци тимуса; са леве стране налазе се леви вагус и френични живац, као и лева плеура и плућа. Лева поткључна артерија се налази иза ње и благо латерално.
У пределу врата мини|Артерије врата. Десна заједничка каротидна артерија – на слици означена као „Common caroti” – дели се на десну унутрашњу каротидну артерију и спољашњу каротидну артерију. Вратни делови заједничких каротидних артерија међусобно толико личе да се један опис може применити на обе.
Сваки крвни суд се пружа косо навише, од простора иза стерноклавикуларног зглоба до нивоа горње ивице штитасте хрскавице, где се дели.
У доњем делу врата, две заједничке каротидне артерије раздвојене су веома уским простором у којем се налази душник (трахеја); међутим, у горњем делу, штитаста жлезда, гркљан и ждрело раздвајају ове две артерије.
Заједничка каротидна артерија смештена је у омотач познат као каротидни омотач, који потиче од дубоке фасције врата и такође обухвата унутрашњу југуларну вену и вагусни живац; притом вена лежи латерално (бочно) у односу на артерију, а живац се налази између артерије и вене, у равни која је позади у односу на обе структуре. Приликом отварања омотача, види се да свака од ове три структуре има сопствени фиброзни омотач. мини|Површинска дисекција десне стране врата, која приказује каротидну и поткључну артерију. Отприлике у висини четвртог вратног пршљена, заједничка каротидна артерија се дели (у литератури се користи термин „бифуркација”) на унутрашњу каротидну артерију (ICA) и спољашњу каротидну артерију (ECA). Док се обе гране пружају навише, унутрашња каротидна артерија заузима дубљи (унутрашњији) положај и на крају улази у лобању како би снабдевала мозак крвљу. Спољашња каротидна артерија се пружа ближе површини и даје бројне гране које снабдевају врат и лице.
У доњем делу врата, заједничка каротидна артерија је смештена веома дубоко; прекривена је кожом, површинском фасцијом, платизмом, дубоком фасцијом врата, стерноклеидомастоидним мишићем, као и стернохиоидним, стернотироидним и омохиоидним мишићем. У горњем делу свог тока она је површније смештена, јер је прекривају само кожа, површинска фасција, платизма, дубока фасција врата и медијална ивица стерноклеидомастоидног мишића.
Када се стерноклеидомастоидни мишић повуче уназад, види се да је артерија смештена у троугластом простору познатом као каротидни троугао. Овај простор је позади ограничен стерноклеидомастоидним мишићем, горе стилохиоидним мишићем и задњим трбухом дигастричног мишића, а доле горњим трбухом омохиоидног мишића.
Преко овог дела артерије, косо од медијалне ка латералној страни, прелази стерноклеидомастоидна грана горње тироидне артерије; такође је пресецају горњу и средњу тироидну вену (које се уливају у унутрашњу југуларну вену); испред њеног омотача спушта се силазна грана хипоглосалног нерва, а том влакну се придружују једна или две гране цервикалних нерава које косо прелазе преко крвног суда.
Понекад се силазна грана хипоглосалног нерва налази унутар самог омотача.
Горња тироидна вена прелази преко артерије близу њеног завршетка, а средња тироидна вена нешто испод нивоа крикоидне хрскавице; предња југуларна вена прелази преко артерије непосредно изнад кључне кости, али је од ње одвојена стернохиоидним и стернотироидним мишићем.
Позади, артерија је одвојена од попречних наставака вратних пршљенова мишића *лонгус цолли* и *лонгус цапитис*, при чему се између ње и тих мишића налази симпатичко стабло. Доња тироидна артерија пролази иза доњег дела крвног суда.
Медијално, она је у односу са једним, трахејом и штитастом жлездом (која је делимично прекрива), при чему се између њих налазе доња тироидна артерија и повратни ларингеални нерв; у горњем делу је у односу са гркљаном и ждрелом. Латерално од артерије, унутар каротидног омотача заједно са заједничком каротидном артеријом, налазе се унутрашња југуларна вена и вагусни нерв.
У доњем делу врата, на десној страни тела, десни повратни ларингеални нерв косо прелази иза артерије; десна унутрашња југуларна вена се удаљава од артерије. С друге стране, на левој страни, лева унутрашња југуларна вена се приближава доњем делу артерије и често га делимично прекрива.
Иза места рачвања заједничке каротидне артерије налази се црвенкасто-смеђе овално подручје познато као каротидно тело. По својој грађи оно сличи кокцигеалном телу, које се налази на средњој сакралној артерији.
Односи цервикалног дела заједничке каротидне артерије могу се разматрати на два начина као:
унутрашњи односи органа смештених у унутрашњем каротидном омотачу,
спољашњи односи два каротидна омотача
Галерија
Референце
Категорија:Анатомија