Едуард Бакарец (Батосек, 12. децембар 1905 - Дринш, 5. јул 1944) је био усташки официр, који је војну каријеру започео као потпоручник.
Учествовао у операцијама на Источном фронту, али и на простору Независне Државе Хрватске. Прославио се као први хрватски војник добитник Гвозденог крста. Такође је био носилац Велике сребрне колајне поглавника Анте Павелића за храброст.
Биографија
Завршио је пет разреда основне школе у Капошвару (Мађарска) и шест разреда гимназије у Сомбору. Потом је уписао нижу војну школу Војне академије у Београду 12. октобра 1922. За каплара је унапређен 21. априла 1923, за поднаредника 1. октобра 1923, за наредника 1. јула 1924, за потпоручника 1. октобра 1924. Знао је српско-хрватски, немачки, мађарски и француски. Од 1. октобра 1924. је био водник коњичког пука Краљеве Гарде у Београду.
После распада Краљевине Југославије, Едуард Бакарец се ставио на расположење новим (усташким) властима. Већ у јулу 1941. Едуард Бакарец је отишао са хрватским легионарима на Источни фронт. Тада је био надпоручник бициклистичке чете (котурашка сат). Са својом четом се истицао у борбама у источној Украјини и југозападној Русији. Нарочито се истакао у борбама код Харкова.Небојша Бакарец: Прилози за биографију надпоручника Едуарда Бакареца
О његовим постигнућима на Источном фронту је писао Хрватски народ (гласник Хрватског усташког покрета) од 29. септембра 1944. Немачки часописи хвале Едуарда Бакареца као пример хрватског војника. Због показане храбрости одликован је крајем 1941. Након битке код Харкова Бакарец био међу шест официра који су 1942. године одликовани немачким гвозденим крстом прве класе. Такође је добитник Велике сребрне колајне поглавника Анте Павелића за храброст. Орган Нацистичке партије Фелкишер беобахтер објавио је у свом броју од 5. децембра 1941. његову фотографију.Völkischer Beobachter 5. Dezember 1941
У јулу 1943. њему надређени потпуковник Хаусман је забележио да је Бакарец у селу Трновац одржао говор нако чега је својеручно стрељао шест партизана која су претходно била ухваћена са оружјем.
Почетком 1943. пред капитулацију немачке војске у Стаљинграду евакуисан је из Русије. Хрватски народ пише о томе: "Он моли, да га се зракопловом пребаци пуковнији, али му молба није услишана." По повратку у НДХ-зију је постао мајор (бојник). Убијен је 5. јула 1944. у борбама с партизанима код Дрниша.
Породица Долази из породице, која вуче порекло из места Курд, жупанија Толна у Мађарској. Његова породица је после слома Барањске републике 1921. прешла у Краљевину СХС.
Референце
Категорија:Усташе Категорија:Рођени 1905. Категорија:Умрли 1944.