десно|мини|усправно|Портрет АратаАрат Солски (; Соли, око 315/310. п. н. е. — Пела, 240. п. н. е.) био je грчки дидактички песник. Његово главно сачувано дело је хексаметарска песма Појаве (), чија прва половина стихова јесте поставка истоименог изгубљеног дела Еудокса. Описује сазвежђа и друге небеске појаве. Друга половина се зове Прогнозе () и углавном се односи на временске прилике. Иако је Арат био донекле неупућен у грчку астрономију, његова песма је била веома популарна у грчком и римском свету, што доказује велики број коментара и латинских превода, од којих су неки опстали до данас.
Живот мини|усправно|Phenomena
Постоји неколико извештаја о Аратовом животу анонимних грчких писаца, а помињу га и Суда и Евдокија. Из ових се види да је био родом из Солија у Киликији (иако један извор наводи Тарс).attalus website retrieved 15/09/2011 Познато је да је учио код Менекрата у Ефесу и Филите на Косу. Као ученик перипатетичког филозофа Праксифана, у Атини је упознао стоичког филозофа Зенона, као и Калимаха из Кирене и Менедема, оснивача еретријске школе.
Око 276. године пре нове ере Арат је позван на двор македонског краља Антигона II Гонатаа, чију је победу над Галима 277. године Арат ставио у стих. Овде је написао своју најпознатију песму Појаве. Затим је провео неко време на двору Антиоха I Сотера из Сирије, али се касније вратио у Пелу у Македонији, где је умро негде пре 240/239. пре нове ере.A. W. Mair and G. R. Mair, trans., Callimachus and Lycophron; Aratus, Loeb Classical Library (New York: G. P. Putnam’s Sons, 1921), p. 363 Његове главне активности биле су медицина (за коју се такође каже да је била његова професија), граматика и филозофија.
Арату се приписује неколико песничких дела на различите теме, као и низ прозних посланица, али ниједно од њих није сачувано, осим његове две астрономске песме у хексаметру.
У његову част названи су кратер Арат на Месецу и мала планета 12152 Арат.
Објављена издања
Референце
Литература
. .
Додатна литература
Bing, Peter. 1993. "Aratus and his Audiences." Materiali e Discussioni 31:99–109. Faulkner, Andrew. 2015. "The Female Voice of Justice in Aratus' Phaenomena." Greece and Rome. 62.1: 75–86 Gee, Emma. 2013. Aratus and the Astronomical Tradition. Oxford: Oxford University Press. Gee, Emma. 2000. Ovid, Aratus and Augustus: Astronomy in Ovid’s Fasti. Cambridge, UK: Cambridge University Press Hunter, Richard L. 1995. "Written in the Stars: Poetry and Philosophy in the Phaenomena of Aratus." Arachnion 2:1–34. James, Alan W. 1972. "The Zeus Hymns of Cleanthes and Aratus." Antichthon 6:28–38. Katz, Joshua T. 2008. "Vergil Translates Aratus: Phaenomena 1–2 and Georgics 1.1–2." Materiali e discussioni per l'analisi dei testi classici 60: 105–123 Mastorakou, Stamatina. 2020. “Aratus’ Phaenomena beyond its sources”, Aestimatio 1: 55-70. Mastorakou, Stamatina. 2020. “Aratus and the Popularization of Hellenistic Astronomy”. In Ancient Astronomy in Its Mediterranean Contexts (300 BC – 300 AD), A.C. Bowen and F. Rochberg (eds.), Brill, 383-397. Mastorakou, Stamatina. 2024. “Visualization of Astronomical Knowledge in Hellenistic Times: Aratus, Urania and the Celestial Globe”. In Imagining the Heavens across Eurasia from Antiquity to Early Modernity. Edited by R. Brentjes, S. Brentjes, S. Mastorakou, Mimesis. Pendergraft, Mary L. B. 1995. "Euphony and Etymology: Aratus’ Phaenomena." Syllecta Classica 6:43–67. Possanza, Mark. 2004. Translating the Heavens: Aratus, Germanicus, and the Poetics of Latin Translation. New York: Lang Volk, Katharina. 2010. "Aratus." In A Companion to Hellenistic Literature. Edited by James J. Clauss and Martine Cuypers, 197–210. Malden, MA: Wiley-Blackwell.
Категорија:Старогрчки песници Категорија:Старогрчки астрономи Категорија:Умрли 240. п. н. е.