Џу Жунгђи (; Чангша, 23. октобар 1928 — Пекинг, 12. август 2026) био је кинески политичар, премијер Кине од 1998. до 2003. и члан Сталног комитета Политбироа Комунистичке партије Кине од 1992. до 2002. заједно са генералним секретаром КПК Ђанг Цемином.

Рођен је у Чангши, у Хунану. У чланство КП Кине примљен је 1949. године, исте године када је основана Народна Република Кина. Радио је у Државној комисији за планирање између 1952. и 1958. и критиковао је економску политику Мао Цедунга током Кампање стотину цветова 1957. године, због чега је био означен као „десничар“ у каснијој Антидесничарској кампањи, што је довело до тога да је Џу био деградиран и искључен из партије. После је послат на рад у удаљену кадровску школу. Помилован је, иако није политички рехабилитован 1962. године, након глади изазване Великим скоком напред, и поново био распоређен у Државну планску комисију. Поново је прочишћен током Културне револуције, када је послат на преваспитање у Седмомајску кадровску школу.

Након Маове смрти 1976. и успона Денг Сјаопинга након тога, Жу је политички рехабилитован и дозвољено му је да се поново придружи КП Кине. Радио је у Министарству нафте од 1976. до 1979. године, а 1979. године се придружио Државној економској комисији, наследнику Државне планске комисије; служио је као заменик министра комисије од 1983. до 1987, а 1988. је постао градоначелник Шангаја, где је спроводио економске реформе. Радио је са секретаром КПК Шангаја Ђанг Цемином, којег је наследио на месту секретара КПК Шангаја 1989. године, када је Ђанг унапређен у генералног секретара КП Кине.

Жу је постао прворангирани потпредседник 1993. године, док је био под вођством премијера Ли Пенга, где је наставио са даљим економским реформама. Он је надаље био унапређен у премијера 1998. године. У свом својству првог потпредседника и премијера Жу се сматрао водећом фигуром иза кинеске економске политике. Имао је репутацију тврдог, али прагматичног администратора. Током његовог мандата, кинеска економија је забележила двоцифрени раст. Жу је такође био много популарнији од свог претходника Ли Пенга међу кинеском јавношћу. Међутим, Жуови противници наводе да је његов чврст и прагматичан став према политици био нереалан и непотребан, а многа његова обећања су остала неиспуњена. Жу се пензионисао 2003. године и од тада више није јавна личност.

Референце

Литература

AP and Reuters. "China and Taiwan `Two Countries': Zhu". Taipei Times. March 6, 2003. Retrieved August 2, 2015. Center on U.S.-China Relations. "Entering the World: Zhu Rongji" . Asia Society. 2015. Retrieved July 15, 2015. Barron, Oliver Blade. "Political Heavyweights Clash as China's Central Bank Head Said to Step Down" . Forbes. September 25, 2014. Retrieved July 28, 2015. Chen Zhenzhen. "Wen's Reforms: Following In The Footsteps Of Zhu Rongji". The Jamestown Foundation. 2015. Retrieved July 28, 2015. "Tax Reform for Farmers Hailed" . China.org.cn. July 23, 2001. Retrieved August 5, 2015. "The Man Who Took on the Dissidents: Li Peng (1928–)" CNN.com. 2001. Retrieved 21 August 2008. Dumbaugh, Kerry & Michael F. Martin. . Congressional Research Service. December 31, 2009. Retrieved on July 14, 2015. "What He Did, and Left Undone: The Mixed Legacy of Zhu Rongji, China's Outgoing Prime Minister" . The Economist. March 6, 2003. Retrieved on July 14, 2015. Foley, John. "Zhu Rongji Merits China’s Admiration not Imitation". Reuters. August 14, 2014. Retrieved July 15, 2015. Kissinger, Henry & Schmidt, Helmudt. "Zhu Rongji on the Record The Road to Reform: 1991–1997" . Brookings. September 8, 2013. Retrieved July 15, 2015. . The USA and Canada: Routledge. 2007. Retrieved August 2, 2015. Lam, Willy. "China's Elite Economic Double Standard". Asia Times Online. 17 August 2007. Retrieved July 28, 2015. LaMoshi, Gary. "The Mystery Behind Zhu's Miracle". Asia Times Online. February 22, 2003. Retrieved July 14, 2015. Lee, Khoon Choy. . Retrieved on July 14, 2015. . Great Britain: Routelage. 1998. Retrieved 4 November 2011. Manthorpe, Jonathan. .. St. Martin's Press. . Retrieved August 8, 2015. McCarthy, Terry. "Zhu Rongji's Year of Living Dangerously" . TIME. April 12, 1999. Retrieved on June 14, 2014. "Zhu Rongji and the Chinese Mayors Delegation (1990)" . National Committee on United States-China Relations. 2015. Retrieved July 28, 2015. People's Daily. "Zhu Rongji--Premier of the State Council" . En.people.cn. Retrieved on July 14, 2015. Pesek, Willie. "China Needs Another Zhu Rongji" . The Japan Times. Retrieved July 14, 2015. Schell, Orville & John Delury. . New York: Random House. 2013. Schmidt, Helmut. "Foreword". In Zhu Rongji. Zhu Rongji on the Record: 1991–1997. Beijing, China: Foreign Languages Press. 2013. Song, Yuwu. "Zhu Rongji (1928–)". . Retrieved on July 14, 2015. Thornton, John L. "Note from the Brooklings Institution" . In Zhu Rongji. Zhu Rongji on the Record: The Road to Reform 1989–2003. Beijing, China: Foreign Languages Press. 2015. Retrieved July 28, 2015. Wang, Yue. "Report:Zhu Yunlai, Son Of Former Chinese Premier Zhu Rongji, Leaves CICC" . Forbes. September 13, 2015. Retrieved July 14, 2015. Weatherley, Robert. . Retrieved on July 14, 2015. Wu Zhong. "Hu Hands China's Military Baton to Xi". Asia Times Online. November 16, 2012. Retrieved August 2, 2015. Yu, Jess Macy. "Former Chinese Premier Draws Praise for His Philanthropy" . The New York Times. February 23, 2013. Retrieved July 14, 2015. Zhang Hong. "Former Chinese Premier Zhu Rongji Breaks Long Silence with Letter to University: Rare Gesture from Ex-Party Leader Offers Glimpse of His Health and State of Mind" . South China Morning Post. April 29, 2014. Retrieved July 14, 2015.

Спољашње везе Profile at China Vitae

Corpus of Political Speeches :Free access to political speeches by Zhu Rongji and other Chinese politicians, developed by Hong Kong Baptist University Library

Категорија:Рођени 1928. Категорија:Умрли 2026. Категорија:Кинески комунисти Категорија:Премијери Кине