Већински изборни систем са релативном већином (), прво-преференцијално гласање или већинско гласање јесте једно-победнички већински изборни систем рангираног гласања где бирачи гласају за само једног кандидата, и кандидат са највише гласова јесте победник, чак и ако не добија већину гласова. thumb|Државе које користе већинско гласање за парламентарне изборе (обојене црвеном бојом) У теорији друштвеног избора, већинско гласање се сматра дегенерисаним обликом рангираног гласања, где бирачи „рангирају“ кандидате, али је само прва преференција важна; као резултат, већинско гласање се обично имплементира помоћу изабери-једно гласачког листића, где бирачи гласају за само једног кандидата.
Већинско гласање се користи за избори британског доњег дома још од средњег века. Његова употреба се протеже на бивше британске колоније, пре свега на Сједињене Државе, Канаду и Индију. Користи се за доделу мандата у парламентарним изборима у око трећину света, углавном у Англофонским државама. Већински систем је исто коришћен за бирање председника у неким државама, али је мање употребљено од двокружног система.
Без обзира на његову једноставност и старину, већинско гласање има неколико великих недостатака. Као метод којим победник узима све, често даје непропорционалне резултате, посебно када се бирају одборници парламента, у смислу да политичке странке не добијају репрезентацију према њиховом уделу гласова. Ово обично фаворизује највећу странку и странке са јаку регионалну подршку на штету мањих странка без географски-концентрисане базе.
Присталице изборне реформе су генерално веома критичне према већинског гласања због овога и указују на друге недостатке, као што је рањивост већинског гласања на џеримандеринг који може да створи дисторзију репрезентације у парламенту, велики износ потрошених гласова, и шанса преокрета већине (тј, странка која добије највише гласова добија мање мандата од друге-највеће странке и губи избори). Током 20. века много државе које су пре употребиле већинско гласање су престале користити тај изборни систем. Те државе су замениле већинско гласање са других изборних система, укључујући бивше британске колоније Аустралија и Нови Зеланд (Аустралија сада користи преференцијално гласање за доњи дом парламента, и појединачно преносиво гласање за горњи дом парламента, а Нови Зеланд користи мешовиту пропорцијалну репрезентацију за њихов парламент.)
Неке државе користе већинско гласање заједно са пропорцијалну репрезентацију у изборном систему мешовите већинске репрезентације, или у компензаторним мешовитих система, нпр. део мешовите пропорционалне репрезентације.
Опис thumb|right|Гласачки листић већинског гласања за једно-мандатску изборну јединицу. Бирач мора гласати за само један кандидат (и само једно). Избори који употребљавају већинско гласање подразумевају једног победника. Гласачки листић захтева од бирача да означе само једну опцију са листе кандидата. Који год кандидат добија највише гласова побеђује. У парламентарном избору, држава је подељена на било који број изборних округа, од којих свака бира једног представника у парламенту помоћу већинског гласања.
Пример
У већинском гласању су важне само прве поставке. Бирачима је дозвољено да направе само један избор кандидата. На тај начин, гласови би се рачунали као 42% за Београд, 26% за Краљево, 17% за Ниш и 15% за Приштину. Пошто Београд има највише гласова, он би победио у избору који користи већинско гласање, иако већина бирача преферира Ниш. Ово чини избор као притисак центра. Супротно, преференцијално гласање би прогласило Ниш као победник избора.
Критеријуми метода гласања Научници оцењују методе гласања користећи математички изведене критеријуме методе гласања, који описују пожељне карактеристике методе. Следећи критеријуми су прошли или неуспешни када се већинско гласање користи у избори са једним победником: +Име критеријумаОбјашњење/детаљиКритеријум већинеКритеријум већине каже да „ако је један кандидат рангиран на првом месту већином (више од 50%) бирача, онда тај кандидат мора да победи.“ Већинско гласање испуњава овај критеријум (иако не и обрнуто: кандидату није потребно 50% гласова да би победио)Критеријум мутуалне већинеКритеријум мутуалне већине каже да „ако већина (више од 50%) бирача гласају за неких k кандидата, онда један од тих кандидата мора победити“. Већинско гласање не задовољава овај критеријум.Критеријум Кондорсет победникаКритеријум Кондорсет победника каже да „ако кандидат ће добити већину гласова у директном такмичењу без обзира с кога би се кандидат такмичио, он мора победити.“Фелсентал, Дан С. (2010) Преглед парадокса који погађају различите процедуре гласања где један од м кандидата (м ≥ 2) мора бити изабран . У: Процена алтернативних процедура гласања, Лондонска школа економије и политичких наука, Лондон, Уједињено Краљевство.Већинско гласање не испуњава овај критеријум.Критеријум Кондорсет губитникаКритеријум Кондорсет губитника каже да „ако ће кандидат да губи директно такмичење против сваког осталог кандидата, онда тај кандидат не сме победити избори“. Већинско гласање не испуњава овај критеријум.Критеријум независности небитних алтернативаКритеријум независности небитних алтернатива каже да „резултат избора остаје исти чак и ако кандидат који не може да побеђује одлучује да се кандидује.“ Већинско гласање не задовољава овај критеријум. Ово чини већинско гласање подложно на спојлери.Критеријум независности клоноваКритеријум независности клонова каже да ће резултат избора остаје исти, чак и ако више копија или „клонова“ кандидата се кандидују. Кандидатско клоњење узрокује поделу гласова у већинском гласању.Критеријум монотоностиКритеријум монотоности каже да кандидат не сме изгубити из разлога што је добио „превише подршке“ од неких гласова, тј. повећање ранга кандидата не може их довести до губитка. Већинско гласање задовољава овај критеријум.Критеријум доследностиКритеријум доследности каже да ако се комбинују два сета гласова, и оба сета гласова рангирају А над Б, требало би да резултира комбинованим гласова који рангирају А над Б. Већинско гласање задовољава овај критеријум.Критеријум учешћаКритеријум учешћа каже да кандидат не сме изгубити из разлога што је добио превише гласова. Већинско гласање задовољава овај критеријум.Реверзна симетријаРеверзна симетрија каже да ако је кандидат А победник, и преференце сваког бирача су инвертоване, онда кандидат А не сме бити победник. Већинско гласање не задовољава овај критеријум.Касније без штетеПошто већинско гласање узима у обзир касније преференције на гласачком листићу, немогуће је наштетити или помоћи омиљеном кандидату означавањем каснијих преференција, тако да испуњава оба критеријума.Касније без помоћи
Расподела мандата према странака коришћењем већинског гласања у парламентарним изборима alt=|thumb|Слика која показује разлику између проценат гласова (унутрашњи круг) и проценат мандата (спољашњи круг) током парламентарних избора у Уједињеном Краљевству 2015. године. Можда најупечатљивији ефекат већинског гласања је чињеница да број места странке у парламенту нема никакве везе са пребројавањем гласова на изборима, већ само у томе како су ти гласови били географски дистрибуирани. Ово је била мета критика за ову методу јер многи тврде да је основни захтев изборног система да тачно представља ставове бирача. Већинско гласање често ствара „лажне већине“ превеликим представљањем већих странка (дајући већину посланичких/законодавних места странци која није добила већину гласова) док недовољно представља мање странке. У Канади су већинске владе формиране због тога што је једна странка освојила већину гласова у Канади само три пута од 1921.: 1940., 1958. и 1984. године. У Уједињеном Краљевству, 19 од 24 парламентарних избора од 1922. године произвели су једностраначку већину. У свим осим у два избора (1931. и 1935.), водећа странка није имала већину гласова широм Уједињеног Краљевства.
У екстремним случајевима, ово може довести до тога да странка добије релативну већину или чак већину укупних гласова, али и даље не успе да добије релативну већину посланичких места. Ово резултира ситуацијом која се зове преокрет већине или изборна инверзија.Познати примери друге-највеће странке (по гласовима на националном нивоу) која је освојила већину места укључују изборе у Гани 2012, на Новом Зеланду 1978. и 1981. и у Уједињеном Краљевству 1951. године. Познати примери друге-највеће странке (по гласовима на националном нивоу) која је освојила релативну већину мандата укључују изборе у Канади 2019. и 2021. као и у Јапану 2003. године. Чак и када странка освоји више од половине гласова у скоро двостраначком такмичењу, могуће је да другопласирани освоји већину места. То се догодило у Светом Винсенту и Гренадину 1966., 1998. и 2020. и у Белизу 1993. године. Чак и са само две странке и једнаким изборним јединицама, за освајање већине одборника једноставно је потребно добити више од половине гласова у више од половине изборних јединица—чак и ако друга странка добије све гласове дате у другим изборним јединицама—па је нешто више од четвртине гласова теоретски довољно да се освоји већина у парламенту. Са довољно кандидата који деле гласове у изборну јединицу, укупан број гласова потребних за победу може бити произвољно мали.
Под већинском гласању, мала странка може одвући гласове и места од веће странке којој је сличнија, и стога дати предност оној којој је мање слична. На пример, на председничким изборима у Сједињеним Државама 2000. левичарски Ралф Нејдер је добио више гласова од левичарског Ал Гора, што је резултирало тиме да је Нејдер ненамерно узроковао Демократе да губе избори. Према енглеској групи за политички притисак „Нека гласови буду важни“, већинско гласање ствара снажан изборни подстицај за велике странке да циљају сличне сегменте бирача са сличном политиком. Ефекат овога смањује политичку разноликост у земљи јер су веће странке подстакнуте да се удруже око сличних политика.Мрежа изборног знања „АЦЕ“ описује индијску употребу већинског гласања као „наслеђе британског колонијализма“.
Дувержеров закон је идеја у политикологији која каже да ће изборне јединице које користе већинско гласање довести до двопартијских система, ако им се да довољно времена. Економиста Џефри Сакс објашњава:
Међутим, већина земаља са већинско гласање има вишестраначка парламента (иако са две странке веће од осталих), а Сједињене Државе су главни изузетак. Постоји контра-аргумент Дувержеровом закону, да док на националном нивоу систем релативне већине промовише само две странке, у појединачним изборним јединицама супервећине ће довести до ломљење гласова.
Предложено је да дисторзије у географској репрезентацији дају подстицај странкама да игноришу интересе области у којима су сувише слабе да би имале велике шансе да добију репрезентацију, што доводи до владу који не владају у националном интересу. Даље, током предизборних кампања, предизборна активност странака тежи да се фокусира на маргиналне изборне јединице где постоји могућност промене у репрезентацији, остављајући немаргиналне изборне јединице искључене из учешћа у активној кампањи. Политичке партије делују тако што циљају изборне јединице, усмеравају своје активисте и предлоге ка оним изборним јединицама које се сматрају маргиналним, где сваки додатни глас има већу вредност.