мини|272x272п| Алелуја Алелуја је словеначка ускршња посна чорба од осушене коре репе.
Настала је у 17. веку као успомена на једну од великих глади у касном средњем веку, током које се говорило да је јела незабележена. Као датум се помиње 1472. година (недостатак у Љубљани и околини је последица турске опсаде), као и 1592. (у Крањској) и 1817. Према другом тумачењу, то би требало да буде само сећање на Христово страдање. Hafner, Pavle. Ta dobra stara kuha. Ljubljana : Cankarjeva založba, 1982. str. 84-85
Чак и пре 2. светског рата био је присутан на салашима. Hafner, Pavle. Ta dobra stara kuha. Ljubljana : Cankarjeva založba, 1982. str. 84-85 Куван је у Горењској, делу Долењске, Церкљанској и у централној Словенији и има неколико верзија. Peternelj, Damjana. (april 2017). "Aleluja – walupki" . str. 16. Cerkljanske novice. l. 4, št. 11. Припремајући га, људи су користили остатке (љуске и воду у којој се кувала шунка).
Иван Врховник је у својој историји Трновске жупе писао да Трновчани и Краковчани познају јело под три имена: алелуја, олупки и лакота. На љубљанској пијаци продавале су се сушене коре од цвекле.
Припрема Осушене (може и димљене) коре репе се кувају док не омекшају, сецкају, бланширају и кувају са кромпиром. Може и да се посипа брашном (или презлама). Hafner, Pavle. Ta dobra stara kuha. Ljubljana : Cankarjeva založba, 1982. str. 84-85
Изложбе и фестивали Коре које се суше на конопцу биле су део једне од изложби Градског музеја Идрија. Јело је представљено на изложби ускршњих честитки 2017. године у холу Градске куће у Крању.
Референце
Категорија:Словеначка кухиња