Излет је српски црно-бели драмски филм из 2025. године у режији Ненада Павловића, снимљен према истоименом роману Миће Поповића у копродукцији британске компаније Buca Productions и српске Digimedia. Сценарио je написаo Јован Поповић, a главну улогу тумачи Стефан Вукић, уз Милену Радуловић, Драгана Бјелогрлића, Предрага Микија Манојловића и друге. „Излет“ је изабран за српског кандидата за 99. доделу награде Оскар у категорији најбољег међународног филма.
Филм се ослања на више традиција српске и југословенске уметности 20. века, а Павловић га је одређивао као омаж Мићи Поповићу, свом оцу Живојину Павловићу, уметничкој групи Медиала, црном таласу, као и зенитизму и новом таласу у музици.
Светска премијера филма одржана је 21. децембра 2025. године у Сава центру у Београду, у оквиру манифестације „Најдужа ноћ филма”. Током 2026. приказан је на више домаћих и регионалних фестивала, а на фестивалу Avant & Una у Бихаћу освојио је награду за најбољи дугометражни играни филм.
Радња
Главни јунак филма је Тома, млади уметник који напушта град и креће низ реку у потрази за смислом, слободом и сопственим уметничким изразом. Путујући речним шлепом упознаје различите људе, од чланова посаде до путника, а потом стиже до пустог острва, где се осамљује и почиње да ствара дела од природних материјала.
Његово путовање истовремено представља покушај бекства од притисака друштва и личне трагедије. Изолација и потрага за апсолутном слободом постепено доводе Тому до преиспитивања сопственог односа према другим људима и свету који је напустио.
Улоге
Стефан Вукић - Тома Милена Радуловић — Девојка Драган Бјелогрлић — Отац Предраг Мики Манојловић — Пуковник Радослав Миленковић - Ћорави свирач Денис Мурић — Млађи радник Милена Павловић - Поштарка Јово Максић - Кувар Ненад Хераковић - Машиниста Радоје Чупић — Старији радник Бранка Шелић — Томина мајка Милица Трифуновић - Томина сестра Елизабета Ђоревска - Прва баба Марија Опсеница - Друга баба Саша Али - Трговац 1 Антонио Скарпа - Трговац 2 Игор Филиповић - Службеник Павле Веселиновић - Бледуњави младић Јован Поповић - Ћовек у белом мантилу
Продукција
Настанак и сценарио
Филм је заснован на роману Излет Миће Поповића. Према речима Ненада Павловића, идеја за екранизацију настала је када је продуцент Предраг Поповић затражио од Небојше Пајкића да му предложи сценарио који би могао да буде реализован независним средствима. Пајкић је предложио Поповићев роман, док је адаптација поверена пишчевом сину Јовану Поповићу.
Предраг Поповић је потом за редитеља позвао Ненада Павловића, препознавши у причи атмосферу филмова његовог оца Живојина Павловића и југословенског црног таласа. Тако су у адаптацији дела Миће Поповића учествовали синови двојице уметника — Јован Поповић као сценариста и Ненад Павловић као редитељ.
Том приликом измењени су поједини елементи романа и уведени нови мотиви. Павловић је у интервјуима истицао да намера није била дословно преношење књижевног предлошка, већ стварање филма који комуницира и са временом у којем је настао.
Теме и стил
Филм повезује више уметничких традиција. Павловић је као важна полазишта наводио књижевни зенитизам, сликарску групу Медијала, југословенски црни талас и нови талас у музици, описујући Излет као својеврсну „оду уметности и уметнику”. О вези филма са стваралаштвом Миће Поповића и Живојина Павловића говорио је и као о омажу двојици аутора.
Време и место радње нису експлицитно одређени. Поједини елементи сценографије и костима упућују на крај педесетих и почетак шездесетих година 20. века, али је, према Павловићу, друштво контроле и манипулације приказано у филму замишљено шире од конкретног историјског периода.
Мотив уметничког стварања има централно место у филму. Павловић је стваралаштво описивао као начин супротстављања пролазности, док је Томина потрага истовремено представљена као потрага за слободом и сопственим уметничким идентитетом.
Глумац Стефан Вукић је поводом филма говорио о Томи као младом човеку који покушава да пронађе сопствени пут у друштву са којим је у сукобу, док је Милена Павловић указивала на дистопијске елементе приче и њихову везу са савременим друштвом.
Снимање
Директорка фотографије била је Бојана Андрић, камерман Ненад Максимовић, сценографкиња Зорана Петров, костимографкиња Јелена Петровић, монтажер Дејан Урошевић, док је дизајн звука потписао Александар Протић.
Снимање је обављено током априла и маја 2024. године на Дунаву код Новог Сада и на више локација у Београду. Пред завршетак тог дела продукције Павловић је навео да је рад био захтеван, посебно због снимања на води, али да је екипа била задовољна снимљеним материјалом.
Бојана Андрић је изјавила да је кључни продукциони изазов представљало снимање на Дунаву, будући да је највећи број кадрова настао на шлепу и острву без трагова цивилизације. Према њеним речима, ауторска, глумачка и техничка екипа морала је да савлада сложене услове снимања како би могла да се усредсреди на креативне и значењске аспекте филма. Андрићева је визуелни приступ „Излету” описала као црно-бели, поетични, медитативни и снолики, наводећи да је у раду било важно ући у свет и епоху Миће Поповића и избећи савремени визуелни израз.
Музика
Оригиналну музику за филм компоновао је Филип Митровић. Саундтрек је објављен маја 2026. године, поводом почетка редовне биоскопске дистрибуције филма. Албум садржи 20 композиција, а поред Митровића и његовог састава Dark Bardo, на њему учествују Харли Кортез и Хенри Вагонс, док је у композицији „In the Bardo” коришћен семпл Краља Чачка. Као сингл са албума објављена је композиција „Into the Deep” састава Dark Bardo.
Приказивање
Светска премијера Излета одржана је 21. децембра 2025. године у Плавој дворани Сава центра у Београду, у оквиру филмског маратона „Најдужа ноћ филма”.
Филм је током 2026. приказан на више фестивала у Србији и региону, међу којима су Филмски фестивал у Сопоту, Балкански фестивал филмске режије у Београду, Филмски фестивал у Пули, Festival evropskog i mediteranskog filma Trebinje и у Бихаћу.
Најављена су и приказивања на на Нишком филмском фестивалу у септембру, те у наредном месецу на фестивалу у Бечу и фестивалу у Вашингтону.
Редовна биоскопска дистрибуција филма почела је 7. маја 2026. године у Србији, Републици Српској и Црној Гори, у дистрибуцији компаније „Art Vista”. Филм је приказиван у биоскопима у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Чачку, Панчеву, Зрењанину, Шапцу, Сокобањи, Палићу, Футогу, Подгорици, Никшићу и Бањалуци, а током маја дистрибуција је проширена и на Пожаревац, Суботицу, Краљево, Врњачку Бању, Котор, Обреновац и још неколико градова.
Награде
На 8. међународном филмском фестивалу Avant & Una у Бихаћу Излет је проглашен за најбољи дугометражни играни филм.
У образложењу жирија истакнута је снажна визуелизација приче о младом човеку који после породичног губитка тражи егзистенцијални излаз и слободу. Жири је посебно издвојио идеју да јунак, након живота у изолацији, долази до спознаје да слобода без других људи није потпуна.
То је била прва фестивалска награда филма.
Игор Филиповић који у Излету тумачи Службеника, на Филмском фестивалу у Нишу добио је награду за најбољу епизодну мушку улогу. Признање му је додељено за улоге у филмовима Излет и Кармадона.
Критичарски пријем
У годишњем осврту на српску кинематографију за 2025. годину у НИН-у посебно је истакнута "изванредна црно-бела фотографија Бојане Андрић какву дуго времена нисмо видели у националној продукцији", а Излет је разматран у контексту његовог односа према уметничком наслеђу и традицији српског и југословенског филма.
Филмски критичар Горан Јовановић оценио је филм са четири од пет звездица. Међу његовим квалитетима издвојио је режију, сценарио, црно-белу фотографију Бојане Андрић и тумачење Стефана Вукића, оцењујући да филм има потенцијал да временом стекне статус значајног дела српске кинематографије.
Референце
Спољашње везе
Излет на сајту Филмског центра Србије Vimeo - званични трејлер филма Wanderlust (енглески превод назива филма) на сајту продукцијске куће Buca Productions Излет на сајту продукцијске куће Digimedia
Категорија:Филмови на српском језику Категорија:Српски филмови Категорија:Српски драмски филмови Категорија:Филмови 2025.