Ана Сорокин (; 23. јануар 1991) је преваранткиња која се у периоду између 2013. и 2017. године представљала као богата племкиња како би била у друштву уважених уметника Њуjорка, у коме се представљала као Ана Делви (Anna Delvey).
Потиче из породице радничке класе у тадашњем Совјетском савезу (данас Русији) са којом је емигрирала у Немачку са својих шеснаест година 2007. године. Године 2011. напушта Немачку, живи у Лондону и Паризу пре него што се преселила у Њујорк 2013. године где је стажирала за француски модни часопис Пурпл. Сорокин је осмислила приватни клуб и уметничку фондацију, што је укључивало и закуп зграде у којој су се налазили штандови и излагале изложбе познатих уметника које је упознала током стажирања. Касније је направила лажне финансијске документе како би поткрепила своје тврдње да има фонд од више милиона еура и фалсификовала вишеструке потврде банковног трансфера. Сорокин је користила разне документе и лажне чекове како би преварила банке, познанике и трговце некретнинама да јој исплате готовину и велике кредите без икакве личне штете. Ана је искористила ово да финансира свој раскошан животни стил, укључујући апартмане у више луксузних хотела. Између 2013. и 2017. године Сорокин је преварила многе финансијске институције, банке, хотеле и појединце за укупно 275.000 долара.
Године 2017. ЊП је ухапсиo Сорокину уз помоћ њене тадашње пријатељице, Рејчел ДеЛоуч Вилијамс, која је оптужила Ану да ју је преварила и украла 62.000 долара. Сорокин је 2019. године осуђена на државном суду у Њујорку за покушај крађе првог и другог степена и крађу услуга, осуђена је на 4 до 12 година затвора. Након што је одслужила две године, премештена је у притвор у америчкој имиграционој и царинској служби ради депортације у Немачку. Међутим, 5. октобра 2022. године, Сорокин је добила кауцију од 10.000 долара и пуштена је из затвора Reul, Katie (Октобар 5, 2022). "Anna Sorokin, Con-Artist From 'Inventing Anna,' Released From Prison". Разноликост. Преузето Априла 24, 2024.. Од октобра 2022. године, одређен јој је константан кућни притвор са електронским надзором и без приступа друштвеним мрежама.
Сорокинина прича је добила ширу славу када је Вилијамсова написала подужи чланак Williams, Rachel Deloache (Април 13, 2018). ""She Paid for Everything": How a Fake Heiress Made My $62,000 Disappear". Vanity Fair. Преузето Априла 22, 2024. за Венити Фер о свом искуству са Сорокин 2018. године. Она је проширила причу у својој књизи Моја пријатељица Ана из 2019. године. Исте године, новинарка Џесика Преслер написала је чланак за Њујорк о Сорокинином социјалистичком животу;Pressler, Jessica (Фебруар 8, 2022). "How an Aspiring 'It' Girl Tricked New York's Party People — and Its Banks". The Cut. Преузето Априла 22, 2024. Нетфликс јој је платио 320.000 долара за права на њену причу и развио је мини серију Измишљајући Ану из 2022. године. Сорокинина животна прича била је тема многих других телевизијских емисија, интервјуа, подкаста и позоришних продукција.
Рани живот алт=Домодедово|мини|Домодедово, Анин родни град који се налази јужно од Москве, сликано из авиона. Ана Сорокин рођена је 23. јануара 1991. године у Домодедову, сателитском граду радничке класе јужно од Москве, Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике у Совјетском Савезу.Contreras, Cydney (Фебруар 12, 2022)."Breaking Down Julia Garner's Unique Accent on 'Inventing Anna'".NBC News. Archived из оригинала из Фебруара 13, 2022. Преузето Априла 24, 2024. Њен отац, Вадим, радио је као возач камиона, док је њена мајка држала малу продавницу. Године 2007., када је Сорокин имала 16 година, њена породица се преселила у Северну Рајну-Вестфалију у Немачкој. Тамо је њен отац постао главни у транспортној компанији све док компанија није постала неликвидна 2013. године. Затим је отворио фирму за климе и вентилацију, специјализовану за ефикасно коришћење енергије. Сорокинина мајка је била домаћица.Pressler, Jessica (Мај 28, 2018). "How an Aspiring 'It' Girl Tricked New York's Party People – and Its Banks". The Cut. Archived из оригинала из Јануара 24, 2020. Сорокин је похађала Епископску школу Госпе од Ешвајлера (нем. Bischöfliche Liebfrauenschule Eschweiler), католичку гимназију у Ешвајлеру. Њено друштво описивало је као тиху, мучила се са учењем немачког језика. Као девојка, Сорокин је редовно пратила Воуг, модне блогове и имиџ налоге."'My parents did not really know what to do with me': Real-life scammer Anna Sorokin explains the tense family relationship in 'Inventing Anna'". Insider. Archived из оригинала из Фебруара 19, 2022. Преузето Априла 20, 2024. Након што је завршила школу у јуну 2011. године, Сорокин се преселила у Лондон како би похађала Централни Сеинт Мартинс (енг. Central Saint Martins), уметничку школу, али је исту убрзо напустила и вратила се у Немачку. Године 2012. накратко је стажирала у једној компанији за односе с јавношћу у Берлину. Сорокин се потом преселила у Париз, где је зарађивала око 400 еура месечно кроз стажирање за Пурпл, француски модни магазин.Palmer, Emily (Мај 10, 2019.)."A Fake Heiress Called Anna Delvey Conned the City's Wealthy. 'I'm Not Sorry,' She Says". The New York Times. Archived из оригинала из Априла 3, 2021. Иако Сорокин није често причала са својим родитељима, они су јој плаћали кирију. Отприлике у то време, Сорокин је почела да користи име „Ана Делви“, за које је тврдила да је засновано на девојачком презимену њене мајке. Сорокинини родитељи су, међутим, рекли да не препознају то презиме. Сорокин је касније признала да га је она измислила.Minutaglio, Rose (Фебруар 15, 2022.). "Yes, Anna Sorokin from 'Inventing Anna' Really Did Have Saint Laurent Sent to Her in Prison". Elle.Archived из оригинала из Фебруара 23, 2022. Преузето Априла 20, 2024.
Превара Средином 2013. године, Сорокин је путовала у Њујорк како би присуствовала на Њујоршкој недељи моде. Примећујући да је у Њујорку лакше успоставити пријатељства него у Паризу, одлучила је да остане тамо, где се на кратко време и запослила у Њујоршкој канцеларији магазина Пурпл. По напуштању тог запослења, Сорокин је створила Ана Делвеј фондацију, како би је финансирали уметници из високог друштва. Најава њеног предлога обухватала је закуп целе куће Црквене мисије (енг. Church Missions House), имања које се састоји од шест спратова и 45.000 квадратних метара које је у власништву компаније Аби Росен, као и простор за догађаје и уметнички студио. Планирала је креирање визуелног уметничког центра са штандовима које би одржавао уметник Данијел Аршам, а ту су биле и изложбе Урс Фишера, Дамијена Хирста, Џеф Кунса и Трејси Емин. У организацији је добила помоћ од сина познатог архитекте Сантијага Калатраве.Shamsian, Jacob (Април 26, 2019.)."2 years ago, 26-year-old Anna Delvey was on a $62,000 vacation in Morocco. Now she's facing 15 years in prison for her elaborate 'fake heiress' scam". Insider. Archived из оригинала из Фебруара 19, 2022. Преузето Априла 22, 2024. Исто тако, водила је разговоре о продаји пића на том догађају са Рум Роџерсом.Palmer, Emily (Април 28, 2019). "Anna Delvey, Fake Heiress: 7 Bizarre Highlights From Her Trial".The New York Times. Archived из оригинала из Јуна 3, 2021. Ди-џеј Ел Ди је описала необичан сусрет са Сорокин на забави у мају 2014. године у Монтоку, Њујорк, где се Сорокин претварала да је богата, хвалећи се брендовима одеће коју је носила, али је такође молила присутне за место где би преспавала. Када су одбили њене молбе, провела је ноћ спавајући у аутомобилу. Ди је такође описала остале госте на забави коју је организовала Сорокин у Стандарду, на Хај Лајну, као људе које је мало познавала - као да су се можда други пут срели са Аном, исто као и она. Сви су седели тихо, зуривши у своје телефоне. Ел Ди је Сорокин описала као заслужну и злу, посебно према људима у угоститељској индустрији. Критиковала је људе који нису имали пуно пратилаца на Инстаграму, а хвалила се идејом да ће изнајмити апартман на крову са шест спаваћих соба од 12.000 долара месечно. Истакла је да се Сорокин ослањала на њу и друге познанике да плаћају њене трошкове, тврдећи да је заборавила новчаник или да јој кредитне картице не раде, плачући крокодилске сузе које су брзо престале када је схватила да таква варка неће успети.Dee, Elle (Децембар 16, 2019.). "My Anna Delvey story: Strange encounters with a fake heiress".BBC News. Archived из оригинала из фебруара 17, 2022. Преузето Априла 20, 2024.
У 2015. години, Сорокин је упознала Мајкла Хуанга, колекционара уметнина и студента Универзитета Пенсилваније, на једној вечери. Када је сазнала да Хуанг планира посету бијеналеу у Венецији, Сорокин је изразила жељу да иде с њим. Хуанг је прихватио и резервисао лет и хотелску собу за њу, уз услов да му надокнади трошак од 2.000–3.000 долара. Након што су се вратили у Њујорк, Сорокин је наводно заборавила на договор и није платила Хуангу Kinsella, Eileen (Децембар 10, 2020.). "Convicted Fraudster Anna Delvey Conned Collector Michael Xufu Huang. That Didn't Stop Him From Hanging Her Portrait in His New Museum".Artnet. Archived из оригинала из Маја 6, 2021. . Хуанг је првобитно мислио да је Сорокин просто расејана. Исте године, Сорокин је била на Арт Баселу у Мајамију. Организовала је прославу свог рођендана у ресторану Садел у јануару 2016. године, али када јој је кредитна картица одбијена, и када је Хуанг објавио слике са догађаја на друштвеним мрежама, запослени у ресторану су Хуанга питали за њен контакт и податке. Тада је Хуанг почео да сумња у Сорокин, приметивши да увек плаћа готовином и живи у хотелу. Новац му је касније враћен, али са рачуна на Венмоу под непознатим именом. Након тога ју је блокирао на друштвеним мрежама, окончавши њихово пријатељство.
У фебруару 2016. године, док је Сорокин одседала у хотелској соби у Стандарду, на Хај Лајну, срела је Рејчел ДеЛоач Вилијамс, тада уредницу фотографија у Венитy Феру, у ноћном клубу. Вилијамс је описала Сорокин као изискану и несклону претњама особљу и рекла је: ,,Ни када се лифт отвори, не би чекала да други људи изађу". Ипак, између њих се развило блиско пријатељство, а Вилијамс је касније играла значајну улогу у хапшењу Ане СорокинWilliams, Rachel DeLoache (Април 13, 2018.). "She Paid for Everything: How a Fake Heiress Made My $62,000 Disappear".Vanity Fair.Archived из оригинала из Маја 13, 2019.. Сорокин се служила Мајкрософт Вордом како би правила фалсификоване изводе из банке и остале финансијске документе који су наводили да располаже са 60 милиона еура на швајцарским банковним рачунима, али да им не може приступити јер су у поуздању, док се она налази у САД-у. Један од њених познаника је упознао са адвокатом Ендру Ленсом"All you need to know about Alan Reed in 'Inventing Anna'". Newsweek. из оригинала из Фебруара 17, 2022. из компаније Гибсон Дун, који је потом ступио у комуникацију са неколико великих финансијских институција, укључујући Сити Националну банку (енг. City National Bank) и Фортрес групу за инвестиције. У новембру 2016. године, Сорокин је поднела лажне документе Сити Националу као захтев за кредит од 22 милиона долараRansom, Jan; Palmer, Emily (Април 25, 2019.)."Fake Heiress Who Swindled N.Y.'s Elite Is Found Guilty". The New York Times. ISSN 0362-4331.Archived из оригинала из Новембра 15, 2020. . Када Сорокин није могла да представи извор швајцарских средстава, Сити Национал је одбио да продужи њен кредит, па је тада поднела захтев за кредит од Фортреса. Фортрес је прихватио тај захтев, под условом да Сорокин плати 100.000 долара као покриће правних трошкова повезаних са захтевом. Потом, у децембру 2016. године, пошто Сорокин није могла да издвоји средства за кирију, кућа црквене мисије је уместо тога издата Фотографисци Њујорк.