Виза (; стилизовано као VISA) је америчка мултинационална корпорација за услуге платних картица са седиштем у Сан Франциску. Виза омогућава електронски трансфер средстава широм света, најчешће путем кредитних, дебитних и припејд картица..
Виза не издаје картице, не продужава кредит нити поставља стопе и накнаде за потрошаче. Уместо тога, Виза пружа финансијским институцијама производе са брендом "Виза" које оне затим користе да понуде кредитне, дебитне, припејд и програме приступа готовини својим клијентима. Године 2015. Нилсонов извештај (), публикација која прати индустрију кредитних картица, открила је да је глобална мрежа Виза Нет () обрадила 100 милијарди трансакција током 2014. са укупним обимом од 6,8 билиона америчких долара.
Виза је основана 1958. године од стране Бенк оф Америка као програм кредитних картица Бенк Америкард (), као одговор на конкурентски Мастер Чарџ (; сада Мастеркард). Бенк оф Америка је 1966. почела да издаје лиценце за свој програм Бенк Америкард другим финансијским институцијама."History of Visa", Visa Latin America & Caribbean. До 1970. године Бенк оф Америка је одустала од директне контроле над програмом Бенк Америкард, формиравши кооперативу са другим банкама издаваоцима Бенк Америкарда како би преузела управљање њиме. Бенк Америкард је преименована у "Виза" 1976. године.
Скоро све Виза трансакције широм света се обрађују преко Виза Нет компаније у једном од четири оперативна дата центра, који се налазе у Ешбурну (Вирџинија), Хајландс Ранчу (Колорадо), Лондону (Енглеска) и Сингапуру. Ови објекти су безбедни од природних катастрофа, криминала и тероризма; могу да раде независно једни од других и од спољних комуналних услуга ако је неопходно. У овим центрима може да се обради до 30.000 истовремених трансакција и до 100 милијарди прорачуна сваке секунде.
Виза је друга највећа светска организација за плаћање картицама, било да су оне дебитне или кредитне картице. 2015. године примат је преузела кинеска Јунион Пеј () и то на основу годишње вредности трансакција које су плаћене картицама и укупног броја издатих картица. Међутим, пошто се величина Јунион Пеја заснива првенствено на величини његовог домаћег тржишта у Кини, Виза се и даље сматра доминантном компанијом за банковне картице у остатку света, где има 50% тржишног удела у укупним плаћањима картицама.
Историја мини| Стари знак са слоганом "Ваша Банк Америкард је добродошла овде". 18. септембра 1958. Бенк оф Америка је званично покренула свој програм кредитних картица Банк Америкард у Фресну (Калифорнија). У недељама које су претходиле лансирању Банк Америкарда, Бенк оф Америка је масовно слала 65.000 кредитних картица на разне адресе. Банк Америкард је била замисао интерног труста мозгова Бенк оф Америка и њеног лидера Џозефа П. Вилијамса. Вилијамс је 1956. године убедио више руководство своје банке да му дозволи да настави са масовним слањем кредитних картица по насумичним адресама.
Вилијамсово пионирско достигнуће било је то што је довео до успешне имплементације кредитне картице за све намене. До средине 1950-их типични Американац средње класе је већ имао кредитне рачуне који немају фиксни број плаћања () код неколико различитих трговаца. Ово је било неефикасно и незгодно због потребе да се стално носи са собом по неколико картица и да се плаћа неколико одвојених рачуна сваког месеца. Потреба за јединственим финансијским инструментом већ је била очигледна америчкој индустрији финансијских услуга, али нико није могао да смисли како да то уради. Већ су постојале картице за плаћање као што је Дајнерс Клаб које су морале бити плаћене у потпуности на крају сваког циклуса наплате. До средине 1950-их било је најмање десетак покушаја да се направи кредитна картица за све намене. Међутим, ово су покушале да изведу мање банке које нису имале ресурсе да њихов производ доживи масовну примену. Вилијамс и његов тим су пажљиво проучавали ове неуспехе и веровали да могу да избегну понављање грешака тих банака; они су такође проучавали постојеће кредитне рачуне који немају фиксни број плаћања () у Сирсу () и Мобил Оил () да би сазнали зашто су ови били успешни. Са популацијом од 250.000 житеља град Фресно је представљао довољно велику базу да би кредитна картица функционисала, и довољно малу базу да би почетни трошкови покретања били контролисани. Поред тога, Бенк оф Америку је већ користило 45% становника Фресна. Према Вилијамсу, Флорсхајм Шуз () је био први велики малопродајни ланац који је пристао да прихвати Банк Америкард у својим продавницама.
Тест из 1958. је испрва прошао глатко, али се онда Бенк оф Америка успаничила када је потврдила гласине да ће једна друга банка покренути сопствени пројекат у Сан Франциску. До марта 1959. године, у Сан Франциску и Сакраменту Бенк оф Америка је започела промоцију својих кредитних картица. До јуна, Бенк оф Америка је делила картице у Лос Анђелесу. До октобра, цела држава Калифорнија је била засићена са преко 2 милиона кредитних картица и Банк Америкард је прихватило 20.000 трговаца. Међутим, програм је био прожет проблемима, пошто је Вилијамс превише веровао у доброту клијената банке, па је поднео оставку у децембру 1959. Двадесет два процента рачуна су били деликвентни, а не очекиваних 4 одсто. Полицијске службе широм државе су се суочиле са бројним инцидентима потпуно новог злочина: преваре са кредитним картицама. И политичари и новинари придружили су се општој галами против Бенк оф Америка и њене новонастале кредитне картице, посебно када је истакнуто да уговор са власницима картице обавезује клијенте да подмире све трошкове, чак и оне настале као резултат преваре. Бенк оф Америка је званично изгубила преко 8,8 милиона долара на лансирању Бенк Америкард картица. Када су сабрани сви трошкови оглашавања и режија, стварни губитак банке је вероватно био око 20 милиона долара.
Међутим, након што су Вилијамс и неки од његових најближих сарадника отишли, менаџмент Бенк оф Америка је схватио да се Бенк Америкард може спасити. Наметнули су одговарајуће финансијске контроле, отворено су се извинили милионима корисника широм Америке због преваре са кредитним картицама и других проблема које је њихова картица изазвала. До маја 1961. програм Бенк Америкард је по први пут постао профитабилан. У то време, Бенк оф Америка је намерно крила ове афирмативне податке у тајности. Чај је дозволила да се шире тада распрострањени негативни утисци, све са циљем обесхрабривања конкуренције да покрене програм властитих кредитних картица. Ова стратегија је функционисала до 1966. године, када је профитабилност Бенк Америкарда постала превелика да би се и даље крила од јавности.
Првобитни циљ Бенк оф Америка био је да понуди Бенк Америкард производ широм Калифорније. Ипак, 1966. почело је потписивање уговора о лиценцирању са групом банака изван Калифорније, као одговор на новог конкурента Мастер Чарџ (; сада Мастеркард). Мастер Чарџ је био створен од стране савеза неколико регионалних асоцијација за банковне картице како би се такмичила са Бенк Америкард. Сама Бенк оф Америка (као и све друге америчке банке у то време) није могла да се шири директно у друге америчке савезе државе због регулаторних ограничења која нису укинута све до 1994. године. Током наредних 11 година, разне банке су добиле лиценцу на коришћење система картица од Бенк оф Америка, формирајући тако мрежу банака које подржавају систем Бенк Америкард широм Сједињених Држава. Масовно слање кредитних картица на насумичне адресе се наставило несметано захваљујући Бенк оф Америка и њеним лиценцама и конкурентима, све док ова пракса није стављена ван закона 1970.The Unsolicited Credit Card Act of 1970 amended the Truth in Lending Act of 1968 to ban the mailing of unsolicited credit cards. До тада, преко 100 милион кредитних картица је раздељено америчком становништву.
Током касних 1960-их, Бенк оф Америка је лиценцирала програм Бенк Америкард разним банкама у другим земљама, које су почеле да издају кредитне картице са локализованим називима брендова. На пример:
У Канади је савез банака издавао кредитне картице под именом Чарџекс () од 1968. до 1977. године. У Француској као Карт Блу (; у дословном преводу: Плава Карта). У Јапану је Сумитомо банка издала Бенк Америкард преко Сумитомо кредитне службе. У Великој Британији једини издавалац Бенк Америкард био је Баркли Кард (). У Шпанији до 1979. једини издавалац била је банка из Билбаа ().
До 1972. године лиценце су издате у 15 земаља. Међународни корисници лиценци убрзо су наишли на низ проблема са својим програмима лиценцирања. Резултат реструктуирања из 1974. године била је нова Међународна компанија за банковне картице Ибанко (IBANCO) која је управљала међународним програмом Бенк Америкард.
1976. године, директори Ибанка су утврдили да би спајање различитих међународних мрежа у јединствену мрежу са једним међународним именом било у најбољем интересу корпорације. Међутим, у многим земљама и даље је постојала велика невољност да се издају картице повезане са Бенк оф Америка. Из тог разлога су се 1976. године Бенк Америкард, Баркли Кард, Карт Блу, Чарџекс, Сумитомо и сви остали власници лиценци ујединили под новим именом „Виза“, које је задржало препознатљиву плаву, белу и златну боју. У Америци, компанија је званично променила име у Виза САД (), а Ибанко је постао Виза Интернационал ().
Термин Виза осмислио је Ди Хок () који је веровао да је та реч лако препознатљива на многим језицима и да може да буде универзално прихваћена.
16. децембра 1976. обзнањено је да ће Виза картице заменити Бенк Америкард картице које су планиране да истичу почев од 1. марта 1977. па све до краја октобра 1979. до када би се постепено укинуле широм света. (Louisville KY), December 16, 1976, p. B 10 Структура Пре 3. октобра 2007. Виза се састојала од четири не-акционарске, одвојено регистроване компаније које су запошљавале 6.000 људи широм света:
Visa International Service Association (Visa) Visa USA Inc. Visa Canada Association Visa Europe Ltd.
Региони који још нису инкорпорирани су остали у оквиру Визе: Visa Latin America (LAC) - за регион Латинске Америке Visa Asia Pacific and Visa Central and Eastern Europe, Middle East and Africa (CEMEA) - за Азију, Океанију, Централну и Источну Европу, Блиски Исток и Африку.
Излазак на берзу и реструктурирање 11. октобра 2006. Виза је објавила да ће нека од њених предузећа бити спојена и постати јавна компанија Виза Инкорпорејтед ().. , October 12, 2006. Bawden, Tom. У оквиру реструктурирања поводом најављеног изласка на берзу, Виза Канада, Виза Интернационал и Виза САД су се спојиле у ново јавно предузеће. Виза је у Западној Европи постала посебна компанија, у власништву њених банака чланица која је такође планирана да има мањински удео у новоформираној Виза Инкорпорејтед.Bruno, Joel Bel. Укупно више од 35 инвестиционих банака је учествовало у реструктуирању у неколико својстава, пре свега као гаранти.
Виза је 3. октобра 2007. завршила своје корпоративно реструктурирање формирањем Виза Инкорпорејтед. Нова компанија је била први корак ка Визином изласку на берзу.. Други корак је уследио 9. новембра 2007. када је новоформирана Виза Инкорпорејтед поднела 10 милијарде долара Комисији за хартије од вредности и берзе САД (). , Reuters, November 9, 2007. Виза је 25. фебруара 2008. најавила да ће изаћи на берзу са половином својих акција.. Излазак на берзу се десио 18. марта 2008. године. Виза је продала 406 милиона својих акција по цени од 44 долара по акцији, што је прикупило 17,9 милијарди долара у тада највећој иницијалној јавној понуди у историји САД.Benner, Katie. Главни наручиоци првобитних акција Визе на берзи били су: Џеј Пи Морган () Голдман Сакс () Бенк оф Америка Секјуритиз () Сити банка () ХСБС () Мерил Линч () УБС Инвестмент Бенк () Ваковија Секјуритиз ()
Ови првобитни купци су 20. марта 2008. купили додатних 40.6 милиона акција, чиме је укупан број Визиних акција скочио на 446,6 милиона, уз укупан приход од 19,1 милијарде долара.. Виза се сада тргује под ознаком "V" на берзи у Њујорку..