thumb|Црква Sârbi Susani, једна од цркава брвнара у Марамурешу. Вернакуларна архитектура (позната и као народна архитектура) су зграде изграђене изван академске архитектурне традиције и без професионалног вођства. То није одређени архитектонски покрет или стил, већ широка категорија, која обухвата широк спектар и разноврсне типове зграда, са различитим методама градње, из цијелог свијета, како историјских тако и излишних и класичних и модерних. Вернакуларна архитектура се односи на непроглашену, народну архитектуру, укључиујући и сељаке. На Карпатским планинама и околним подножјима, дрво и глина су примарни традиционални грађевински материјали. Вернакуларна архитектура чини 95 одсто изграђене свјетске средине, како је 1995. године процијенио Амос Рапопорт, мјерено малим процентом нових зграда сваке године које пројектују архитекте и граде инжењери.. 2.

Карпати (чешки, словачки и пољски: Karpaty, украјински: Карпати, румунски: Carpaţii) су планине у средњој Европи. Пружају се на дужини од 1.500 km (ширина преко 300 km), као велики лук од Братиславе преко територије Чешке (3%), Словачке (21%), Пољске (10%), Украјине (10%), Мађарскe и Румуније (50%) до источне Србије (5%). "The Carpathians" European Travel Commission, in The Official Travel Portal of Europe, Retrieved 15 November 2016 The Carpathian Project: Carpathian Mountains in Serbia, Institute for Spatial Planning, Faculty of Geography, University of Belgrade (2008), Retrieved: 15 November 2016 Bulletin of the Natural History Museum, pg. 54, Valuing the geological heritage of Serbia (UDC: 502.171:55(497.11), Aleksandra Maran (2010), Retrieved 15 November 2016 Народна архитектура Карпата ослања се на еколошке и културне изворе за стварање јединствених пројеката.

Ефекат културе и религије Црква брвнара је сакрални објекат који је грађен од дрвета, обично скромних размера и представљају дијела народног градитељства, која имају веома занимљив умјетнички и архитектонски облик. Цркве брвнаре у прошлости грађене су у великом броју у данашњој Русији, Украјини, Словачкој, Пољској, Мађарској, Румунији, као и у скандинавским земљама, у Норвешкој, Шведској и Финској. Грађене су такође у огромном броју у Новом свијету, посебно у Сјеверној Америци и Аустралији.

thumb|Мапа типова зграда која се користи у европским фармама

Источно хришћанство thumb|Црква Кривка (постављена у Музеј народне архитектуре и културе у Лавову у Лавову, Украјина), поријекло самбирски рејон, у етнографској територији народа Бојко. Њен трочлани, куполасти дизајн и све дрвена конструкција су представник регионалног стила.

С обзиром да су већина украјинских, русинских и румунских људи источни хришћани, њихове грађевинске технике традиционално су уградиле вјерска размишљања у своје зграде које се разликују од њихових западнохришћанских и јеврејских сусједа.

Прво, све цркве имају које су грађене на украјинском дијелу Карпата имају исту структуру и то три дијела (нартекс, брод и уточиште) и укључују икоњастазу (зид икона). Облик цркве је често круцијални облик (укрштеног облика) за препознавање народног стила градитељства и у овом случају ће увијек укључивати централну куполу и често неколико других купола. Парохијани се суочавају са истоком током богослужења и нема клупа. Главна врата и прозори кућног лица јужно (као у пасивном соларном дизајну), и иконе и друге религиозне параферналије приказани су у посебном углу икона, обично на источном зиду.

Јудаизам Источно -централноевропске синагоге на украјинском дијелу Карпата су посебно запажене су по свом јединственом свеколиком дрвеном дизајну..

Материјали и грађевинске технике ліворуч|мини|лево|Брвнара из музеја на отвореном у региону Кисут у Словачкој. Овај предгорски регион се граничи са два подножја Карпата: Кленови Хорами на западу и Моравско-шлески Бескиди на сјеверу. Хладне, сњежне зиме и релативно обиље дрвета погодују употреби дрвених зидова и брвнара у грађевинарству.

Детаљи народног градитељства се разликују од области до области, али већина кућа у том подручју традиционално је имала једноспратни, правоугаони план; једна или дијве собе; централни димњак; забат, четвороводни или четвороводни кров; и омалтерисани и окречени зидови. мини|десно|Кућа са сламнатим кровом и креченим зидовима из Националног руралног музеја Димитрие Густи у Букурешту, Румунија. Употреба гипса и сламе указује да кућа не потиче са самог Карпатског висоравни, већ из оближње долине или равнице. Коришћени су материјали који су се могли наћи на лицу мјеста, укључујући дрво (обично храст), глину, сламу, пољски камен, креч и животињску балегу. Кровови у густо пошумљеним и брдовитим пределима обично су покривени дрвеном шиндром или цријепом, док се у равнијим и отворенијим пределима традиционално користи ражана слама. Крајем 19. вијека преовлађују двије врсте градње - хоризонтална брвна и рам-испуна. Зидови од балвана били су уобичајени у областима гдје је дрво било доступно. На мјестима са веома лошим дрветом или са екстремним недостатком дрвета, могу се користити и стубови и прозорске клупице или лајсне. За хоризонталну конструкцију трупаца, трупци морају бити урезани како би се држали заједно. Једноставан зарез на седлу је најједноставнији и стога уобичајен. Ластини реп користе људи са великим искуством у раду са дрветом. Многи људи у овој области малтеришу своје дрвене куће изнутра и споља да би их заштитили од влаге, побољшали изолацију, сакрили структурне недостатке и за општу естетску привлачност. Традиционални малтер се прави од глине, воде, стајњака, сламе или пљеве. Може се додати неколико слојева материјала да би се створила глатка површина, а затим прекрити кречом и водом да би се добила лијепа бијела боја и заштитила глина од кише. Сламнати кровови су традиционални, али њихова популарност опада више од једног вијека јер могу представљати опасност од пожара. Прљави подови су уобичајени и очвршћавају се прањем мјешавином балеге, иако се преферирају дрвени подови. Обично је дугачки зид куће између 7,9 м (26 стопа) и 9,1 м (30 стопа), а бочни зидови између 3,7 м (12 стопа) и 5,2 м (17 стопа). Традиционална пећница од глине доминира средиштем имања.

Значај и заштита Вернакуларна архитектура Карпата, посебно у Украјини и Пољској су препознати и заштићени и као свјетско културно наслијеђе од 21. јуна 2013. године. Владе Пољске и Украјине поднјеле су 2009. године иницијативу за увршћење барем 16 цркава у Унесков списак.

Дрвене цркве пољских и украјинских Карпата је скупни назив за 16 православних и грчко-католичких цркава које су уписане на УНЕСКО-ов попис мјеста свјетске баштине у Европи, а од којих се 8 налази у пољским војводствима: Малопољском и Поткарпатском војводству, те 8 у украјинским покрајинама: Лавовској и Ивано-Франковској области.

Види још Украјинска архитектура Дрвене цркве у Украјини Дрвене цркве пољских и украјинских Карпата Списак места Светске баштине у Европи Цркве брвнаре у Марамурешу

Референце

Спољашње везе Кратак водич кроз вернакуларну архитектуру Украјине Дигитална тура верналуларне архитектуре Карпата Цркве брвнаре у Карпатима у Украјини Приказ цркава брвнара у Карпатима у Украјини

Литература

in To Build in a New Land pp 309–330. Shcherbakivskyĭ, Danylo. Ukraïnsʹke mystetstvo/L'art de l'Ukraïne. Kyĭv : Praha : Ukraïnskyĭ hromadskyí vydavnychyĭ fond, 1913. . Actual Restoration and Preservation Problems of the Ukrainian Wooden Churches Rotoff, Basil. Monuments to Faith: Ukrainian Churches in Manitoba. University of Manitoba Press, 1990.

Категорија:Архитектура * Категорија:Народно неимарство Категорија:Украјинска архитектура Категорија:Религија у Украјини