300п|десно мини|300п|Поглед на дворану Шаховске олимпијаде у Торину одржане 2006. године Шаховске олимпијаде су такмичења која се званично организују од 1927. године под окриљем Међународне шаховске федерације ФИДЕ.
На шаховским олимпијадама националне екипе држава чланица ФИДЕ такмиче се за златну, сребрну и бронзану медаљу.
Шах није олимпијски спорт, али, однедавно је ФИДЕ чланица Међународног олимпијског комитета (МОК) и повинује се његовим правилима.
Формат такмичења
Свака шаховска федерација, која је члан ФИДЕ, може да пошаље тим на шаховску олимпијаду. Тим се састоји од пет играча, четири стална и једна резерва. Пре 2008. тимови су имали по две резерве.
На раним олимпијадама сви тимови су играли мечеве са свим осталим тимовима. Како се број тимова повећавао, ово је постало непрактично. Касније су тимови прво играли у групама, а после су се најбољи сусретали у финалу. Од 1976. такмичење се игра по швајцарском систему. Од 2008. први критеријум за пласман су поени из мечева, а не поени по таблама. За победу у мечу добијају се 2 поена, за нерешен резултат 1, а за пораз 0.
Победнички пехари у мушкој и женској конкуренцији су прелазни. До следеће олимпијаде задржава их шаховска организација државе победнице, након чега прелазе у руке наредних победника.
Индивидуалне медаље се додељују најбољим играчима на својим таблама (4+1). У конкуренцији су играчи који су одиграли бар 8 партија, од могућих 11.
Мушке олимпијаде
Мушке олимпијаде одржавају се сваке парне године. Пре Другог светског рата било је периода када су одржаване сваке године.
Одржане су и четири незваничне шаховске олимпијаде: 1924. у Паризу (Француска) и 1926. у Будимпешти (Мађарска), а изузев њих, под називом „шаховска олимпијада“ организована су још два шаховска догађаја: 1936. у Минхену (Немачка) и 1976. у Триполију (Либија). Многи сматрају да је организовање ових „олимпијада“ имало уске политичке циљеве, те их ФИДЕ званично не признаје.
Трофеј који осваја олимпијски победник у мушкој конкуренцији је „Хамилтон-Раселов пехар”, који је дар енглеског магната Фредерика Хамилтон-Расела, и који је први пут додељен на (званично) Првој шаховској олимпијади одржаној у Лондону, 1927. године.
година догађај домаћин злато сребро бронза 1924. Шаховска олимпијада 1924.Под називом: „Шаховска олимпијада“ (појединачна). Ова олимпијада је била незванична пошто је непризната од ФИДЕ (Париз) Чехословачка 31 Мађарска 30 Швајцарска 29 1926. Шаховска олимпијада 1926.Под називом: „Екипни шампионат“. Организована је као пропратна манифестација, уз ФИДЕ Конгрес, али је ФИДЕ званично не признаје (Будимпешта) Мађарска 9 Југославија 8 Румунија 5 1927. 1. шаховска олимпијада (Лондон) Мађарска 40 Данска 38½ Енглеска 36½ 1928. 2. шаховска олимпијада (Хаг) Мађарска 44 САД 39½ Пољска 37 1930. 3. шаховска олимпијада (Хамбург) Пољска 48½ Мађарска 47 Немачка 44½ 1931. 4. шаховска олимпијада (Праг) САД 48 Пољска 47 Чехословачка 46½ 1933. 5. шаховска олимпијада (Фокстон) САД 39 Чехословачка 37½ Шведска 34 1935. 6. шаховска олимпијада (Варшава) САД 54 Шведска 52½ Пољска 52 1936. Шаховска олимпијада 1936.олимпијада организована из политичких разлога у нацистичкој Немачкој, без признања ФИДЕ (Минхен) Мађарска 110½ Пољска 108 Немачка 106½ 1937. 7. шаховска олимпијада (Стокхолм) САД 54½ Мађарска 48½ Пољска 47 1939. 8. шаховска олимпијада (Буенос Ајрес) Немачка 36 Пољска 35½ Естонија 33½ 1950. 9. шаховска олимпијада (Дубровник) Југославија 45½ Аргентина 43½ Западна Немачка 40½ 1952. 10. шаховска олимпијада (Хелсинки) СССР 21 Аргентина 19½ Југославија 19 1954. 11. шаховска олимпијада (Амстердам) СССР 34 Аргентина 27 Југославија 26½ 1956. 12. шаховска олимпијада (Москва) СССР 31 Југославија 26½ Мађарска 26½ 1958. 13. шаховска олимпијада (Минхен) СССР 34½ Југославија 29 Аргентина 25½ 1960. 14. шаховска олимпијада (Лајпциг) СССР 34 САД 29 Југославија 27 1962. 15. шаховска олимпијада (Варна) СССР 31½ Југославија 28 Аргентина 26 1964. 16. шаховска олимпијада (Тел Авив) СССР 36½ Југославија 32 Западна Немачка 30½ 1966. 17. шаховска олимпијада (Хавана) СССР 39½ САД 34½ Мађарска 33½ 1968. 18. шаховска олимпијада (Лугано) СССР 39½ Југославија 31 Бугарска 30 1970. 19. шаховска олимпијада (Зиген) СССР 27½ Мађарска 26½ Југославија 26 1972. 20. шаховска олимпијада (Скопље) СССР 42 Мађарска 40½ Југославија 38 1974. 21. шаховска олимпијада (Ница) СССР 46 Југославија 37½ САД 36½ 1976. 22. шаховска олимпијада (Хаифа) САД 37 Холандија 36½ Енглеска 35½ 1976. Шаховска олимпијада 1976.олимпијада позната као против-израелска шаховска олимпијада, организована из политичких разлога. Званично непризната од ФИДЕ (Триполи) Ел Салвадор 38½ Тунис 36 Пакистан 34½ 1978. 23. шаховска олимпијада (Буенос Ајрес) Мађарска 37 СССР 36 САД 35 1980. 24. шаховска олимпијада (Ла Валета) СССР 39 Мађарска 39 САД 35 1982. 25. шаховска олимпијада (Луцерн) СССР 42½ Чехословачка 36 САД 35 1984. 26. шаховска олимпијада (Солун) СССР 41 Енглеска 37 САД 35 1986. 27. шаховска олимпијада (Дубаи) СССР 40 Енглеска 39 САД 38 1988. 28. шаховска олимпијада (Солун) СССР 40½ Енглеска 34½ Холандија 34½ 1990. 29. шаховска олимпијада (Нови Сад) СССР 39 САД 35½ Енглеска 35½ 1992. 30. шаховска олимпијада (Манила) Русија 39 Узбекистан 35 Јерменија 34½ 1994. 31. шаховска олимпијада (Москва) Русија 37½ Босна и Херцеговина 35 Русија -{II}- 34½ 1996. 32. шаховска олимпијада (Јереван) Русија 38½ Украјина 35 САД 34 1998. 33. шаховска олимпијада (Елиста) Русија 35½ САД 34½ Украјина 32½ 2000. 34. шаховска олимпијада (Истанбул) Русија 38 Немачка 37 Украјина 35½ 2002. 35. шаховска олимпијада (Блед) Русија 38½ Мађарска 37½ Јерменија 35 2004. 36. шаховска олимпијада (Калвија) Украјина 39½ Русија 36½ Јерменија 36½ 2006. 37. шаховска олимпијада (Торино) Јерменија 36 Кина 34 САД 33 2008. 38. шаховска олимпијада (Дрезден) Јерменија 19/400,5 Израел 18/377,5 САД 17/362 2010. 39. шаховска олимпијада (Ханти-Мансијск) Украјина 19 Русија 18 Израел 17 2012. 40. шаховска олимпијада (Истанбул) Јерменија 19 Русија 19 Украјина 18 2014. 41. шаховска олимпијада (Тромсе) Кина 19 Мађарска 17 Индија 17 2016. 42. шаховска олимпијада (Баку) САД 20 Украјина 17 Русија 18 2018. 43. шаховска олимпијада (Батуми) Кина 18 САД 18 Русија 18 2020. онлајн шаховска олимпијада (интернет) Индија, Русија није додељена Пољска, САД 2021. онлајн шаховска олимпијада (интернет) Русија САД Кина, Индија 2022. 44. шаховска олимпијада (Ченај) Узбекистан 19 Јерменија 19 Индија -{II}- 18 2024. 45. шаховска олимпијада (Будимпешта)
Најбољи појединачни резултати
Шахиста Држава Бр. олимп. Партија Победе Реми Порази % Медаље Михаил Таљ СССР 8 101 65 34 2 81,2 5 - 2 - 0 Анатолиј Карпов СССР 6 68 43 23 2 80,1 3 - 0 - 0 Тигран Петросјан СССР 10 129 78 50 1 79,8 6 - 0 - 0 Исак Кашдан САД 5 79 52 22 5 79,7 2 - 1 - 1 Василиј Смислов СССР 9 113 69 42 2 79,6 4 - 2 - 2 Давид Бронштајн СССР 4 49 30 18 1 79,6 3 - 1 - 0 Гари Каспаров СССР (4), Русија (4) 8 82 50 29 3 78,7 3 - 1 - 2 Александар Аљехин ФРА 5 72 43 27 2 78,5 2 - 2 - 0 Милан Матуловић СФРЈ 6 78 46 28 4 76,9 1 - 2 - 0 Паул Керес Естонија (3), СССР (7) 10 141 85 44 12 75,9 5 - 1 - 1 Јефим Гелер СССР 7 76 46 23 7 75,6 3 - 3 - 0 Израел Хоровиц САД 4 51 29 19 3 75,5 2 - 0 - 0 Џејмс Тарџан САД 5 51 32 13 6 75,5 2 - 0 - 1 Роберт Фишер САД 4 65 40 18 7 75,4 0 - 2 - 1 Јан Непомњашчи Русија 4 38 20 17 1 75 0 - 2 - 2 Михаил Ботвиник СССР 6 73 39 31 3 74,7 2 - 1 - 2
Напомена: за овај списак узети су у обзир само играчи који су играли на најмање четири олимпијаде. Медаље које су дате у табели су само индивидуалне (не екипне), по редоследу злато-сребро-бронза
Женске олимпијаде
Женске шаховске олимпијаде одржавају се од 1957. године. У прво време, одржавале су се као посебни догађаји. 20. шаховска олимпијада 1972. у Скопљу упоредо је организована и у мушкој и у женској конкуренцији. Од Шаховске олимпијаде 1976. у Хаифи (Израел), упоредо се одржавају мушке и женске шаховске олимпијаде.
Трофеј у женској конкуренцији се зове „Куп Вере Мењчик”. Вера је била први светски шампион у шаху у женској конкуренцији.
година догађај домаћин злато сребро бронза 1957. 1. женска шаховска олимпијада (Емен) СССР 10½ Румунија 10½ Источна Немачка 10 1963. 2. женска шаховска олимпијада (Сплит) СССР 25 Југославија 24½ Источна Немачка 21 1966. 3. женска шаховска олимпијада (Оберхаузен) СССР 22 Румунија 20½ Источна Немачка 17 1969. 4. женска шаховска олимпијада (Лублин) СССР 26 Мађарска 20½ Чехословачка 19 1972. 20. шаховска олимпијада (Скопље) СССР 11½ Румунија 8 Мађарска 8 1974. 6. женска шаховска олимпијада (Медељин) СССР 13½ Румунија 13½ Бугарска 13 1976. 22. шаховска олимпијада (Хаифа) Израел 17 Енглеска 11½ Шпанија 11½ 1978. 23. шаховска олимпијада (Буенос Ајрес) СССР 16 Мађарска 11 Западна Немачка 11 1980. 24. шаховска олимпијада (Ла Валета) СССР 32½ Мађарска 32 Пољска 26½ 1982. 25. шаховска олимпијада (Луцерн) СССР 33 Румунија 30 Мађарска 26 1984. 26. шаховска олимпијада (Солун) СССР 32 Бугарска 27½ Румунија 27 1986. 27. шаховска олимпијада (Дубаи) СССР 33½ Мађарска 29 Румунија 28 1988. 28. шаховска олимпијада (Солун) Мађарска 33 СССР 32½ Југославија 28 1990. 29. шаховска олимпијада (Нови Сад) Мађарска 35 СССР 35 Кина 29 1992. 30. шаховска олимпијада (Манила) Грузија 30½ Украјина 29 Кина 28½ 1994. 31. шаховска олимпијада (Москва) Грузија 32 Русија 31 Кина 27 1996. 32. шаховска олимпијада (Јереван) Грузија 30 Кина 28½ Русија 28½ 1998. 33. шаховска олимпијада (Елиста) Кина 29 Русија 27 Грузија 27 2000. 34. шаховска олимпијада (Истанбул) Кина 32 Грузија 31 Русија 28½ 2002. 35. шаховска олимпијада (Блед) Кина 29½ Русија 29 Пољска 28 2004. 36. шаховска олимпијада (Калвија) Кина 31 САД 28 Русија 27½ 2006. 37. шаховска олимпијада (Торино) Украјина 29½ Русија 28 Кина 27½ 2008. 38. шаховска олимпијада (Дрезден) Грузија 18 Украјина 18 САД 17 2010. 39. шаховска олимпијада (Ханти-Мансијск) Русија 22 Кина 18 Грузија 16 2012. 40. шаховска олимпијада (Истанбул) Русија 19 Кина 19 Украјина 18 2014. 41. шаховска олимпијада (Тромсе) Русија 20 Кина 18 Украјина 18 2016. 42. шаховска олимпијада (Баку) Кина 20 Пољска 17 Украјина 17 2018. 43. шаховска олимпијада (Батуми) Кина 18 Украјина 18 Грузија 17 2022. 44. шаховска олимпијада (Ченај) Украјина 18 Грузија 18 Индија 17 2024. 45. шаховска олимпијада (Будимпешта)
Најбољи појединачни резултати
Шахиста Држава Бр. олимп. Партија Победе Реми Порази % Медаље Нона Гаприндашвили СССР (11), Грузија (1) 12 128 94 26 8 83,6 8 - 3 - 0 Надежда Косинцева Русија 5 51 36 13 2 83,3 4 - 0 - 0 Пија Крамлинг Шведска 9 107 71 33 3 81,8 3 - 2 - 2 Софија Полгар Мађарска 4 48 32 13 3 80,2 2 - 1 - 0
Напомена: за овај списак узети су у обзир само играчи који су играли на најмање четири олимпијаде. Медаље које су дате у табели су само индивидуалне (не екипне), по редоследу злато-сребро-бронза
Рекорди Највећи број наступа имао је мађарски велемајстор Лајош Портиш (20 наступа). Он је освојио и укупно највише поена на олимпијадама — укупно 176½, највише је одиграо партија (260) и остварио највећи број победа (121 победа) од свих играча у историји! Најмирољубивији играч у историји био је румунски велемајстор Флоријан Геогриу — остварио је 125 ремија. Највише екипних медаља освојио је југословенски и српски велемајстор Светозар Глигорић — укупно 11 (од тога, 1 златну, 6 сребрних и 5 бронзаних). Највећи број појединачних медаља (за најбољи успех на првој табли) остварио је совјетски и руски велемајстор, бивши шампион света Гари Каспаров — укупно 11 (7 златних, 2 сребрне и 2 бронзане). Укупан број партија одиграних на шаховским олимпијадама је 73.130. Вође белих фигура победиле су у 27.052 партија (37,0%), завршено је ремијем 24.518 партија (33,5%), док су црни победили у 21.541 партији (29,5%). Просечан успех белих до сада је 53,8%.
Занимљивости Најмлађи и најстарији учесници