мини|200п|Реге извођач Боб Марли (1980) Реге () је широк појам који, обухватајући сродне варијетете музичких стилова, потиче из острвске јамајканске нације, после 1960.Stephen Davis. "Reggae." Grove Music Online. . Web.16 Feb. 2016. Ови стилови укључују: ска, рокстеди, рутс реге (), даб, денсхол () и рага (), који су сви, један за другим, упечатљивим стилским таласима замахнули јамајканску музику, током 1960-их и 1970-их.. Музички, ови стилови садрже уобичајени одсецан ритам који акцентује помоћни ударац. Реге, међутим, значи другачије многим људима."Reggae." The Oxford Dictionary of Music, 2nd ed. rev. Ed. Michael Kennedy. . Web. 16 Feb. 2016.Wilton, Peter. "reggae." The Oxford Companion to Music. Ed. Alison Latham. . Web. 16 Feb. 2016. Може бити виђен просто као још један моћан карипски плесни ритам, али у исто време пуно његових песама има висок политички тон. Често повезан са растафаријанском религијом, аскетском, хиљадугодишњом вером која је заснована делом на учењима Маркуса Гарвија из 1920-их и 1930-их, о повратку у Африку. Од свог доласка на светску сцену после 1960, реге је постао невероватно популаран широм света. Он је један од првих правих светских међународних музичких облика, и по свом пореклу и по својој привлачности.
Корени Према неким ауторимаBennetzen, Jørgen, and Kirsten Maegaard. . јамајканска народна (фолк) култура је изворна афричка култура, непокварена европским утицајем. Други сматрају да је пресудан утицај енглеске културе, с обзиром да је Јамајка деценијама била енглеска колонија. У ствари се ниједна од ове две дефиниције не може апсолутно прихватити - јамајканска култура је по својим коренима афричка и тај утицај је у знатној мери изражен у свим видовима јамајканског народног стваралаштва, међутим тај афрички утицај је претрпео велике измене услед вишевековног колонијалног ропства и утицаја које су европски, односно енглески досељеници имали.
Најуочљивији афрички утицај огледа се у покоманији (-{Pocomania}- или -{Kumina}-), афричком култу обожавања предака, чији ритуали обухватају и певање и играње. Покоманија је у великој мери повезана и са култовима као што су муализам (), Зајон Ревајвал () и Ревивализам (), с тим да је први више афрички, други више хришћански оријентисан, док трећи комбинује оба ова утицаја. Покоманија посебно добија на значају од 60-их година 19. века. У овом периоду изражен је утицај хришћанства у виду црквених химни, које су извођене на „афрички“ начин - краће строфе се наизменично понављају, најчешће један глас води док остали затим понављају, овакво певање је најчешће праћено снажним ритмом на перкусијама. Овај начин певања и свирање прихватиће касније Растафаријанци у својим Најабинги (-{Nyabinghi}-) химнама.
Јамајканска музика је одувек комбиновала ритам Африке и мелодију Европе. Прва широко распрострањена музичка форма на Јамајци био је квадрил. Настала је из покушаја црначких сеоских бендова да копирају европску музику за игру, односно музику коју су Европљани играли на својим баловима. Квадрил бендови су као основу користили народне песме Јамајке. Обично су се састојали од две гитаре, бенџа, флауте и виолине.Cooper, Carolyn J. “reggae”. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica, inc. May 15, 2015. <https://www.britannica.com/art/reggae> Приступљено November 23, 2016.Havel, Edward. “Rhetoric of Reggae Research Paper”. The Dread Library, University of Vermont. Web. 12/2/09. <https://debate.uvm.edu/dreadlibrary/Havel.htm> Приступљено November 22, 2016.
Крајем 19. века била је изражена велика стопа миграције у земље Централне Америке, као сто су Куба, Панама и Костарика. Већина ових емиграната су били сезонски радници, који су се затим враћали на Јамајку доносећи нове културне утицаје. Куба је, географски, најближи сусед Јамајке, зато и не чуди да је основни ритам мента сличан ономе код кубанске румбе. Међутим, постоји јасна разлика у музици бивших енглеских и латинских колонија. Док се музика бивших енглеских колонија (Ар енд Би - , калипсо, реге) обично заснива на правилном, константном ритму, музика бивших шпанских и португалских колонија (самба, меринге, румба) је најчешће полиритмична и, на неки начин, више афричка. Ово објашњава зашто реге има много више сличности са калипсом него са румбом, иако је Тринидад много удаљенији у односу на Јамајку него Куба. Без обзира на своје порекло, менто је био најпопуларнија музичка форма на Јамајци све до 30-их година 20. века. Чак је и данас менто задржао нешто од своје популарности, пре свега у сеоским областима. Менто бендови најчешће имају гитару, флауту, бенџо, виолину, пиколо флауту, румба кутију, шејкере и звечке. Један од најпознатијих менто извођача био је „Шугар Бели“ Вокер ().
Почетком двадесетог века Јамајканци све чешће одлазе у САД на рад, најчешће на плантажама памука. Са собом доносе до тада непознат звук на Јамајци - амерички -{R&B}- (-{rhythm & blues}-).
Саунд систем Настанак саунд система великих покретних дискотека, које су радиле по кућама, игранкама и ноћним клубовима - био је економски неопходан. Мали број Јамајканаца био је у могућности да себи приушти радио или грамофон, а камоли довољно снажан разглас који би задовољио потребе живог наступа. Овакве покретне дискотеке окупљале су људе по улицама и клубовима и омогућавале им да за „ситан новац“ слушају и играју уз најновије хитове.
Један од првих оваквих sound systema био је Tom "The Greate" Sebastian, који је убрзо почео да добија конкуренцију од стране Sir Coxsone Downbeat-а, Duke „Тхе Тројан“ Reid-а и Lloud „The Matador" Daley-а.
40-их година 20. века велики број Јамајканци одлазио је на привремени рад у САД, одакле су доносили нове плоче америчког R&B-а, које су постале веома популарне међу локалном публиком. Власници sound systema су куповали ове плоче, и то све до којих су могли да дођу, да бих затим пуштали на својим игранкама. Sound system који је имао највећи број ексклузивних хитова добијао је највећу популарност и, наравно, највише је зарађивао. Да би сакрили назив хита од осталих sound systema DJ-еви су често уништавали све ознаке на плочи. Међутим постојала је и мрачна страна оваквих игранки - ривали су плаћали силеџијама да растурају супарничке игранке и започињу туче, дајући им лош глас.
Најслушанија музика на Јамајци 50-их је био амерички -{R&B}-, сто је уосталом и било разумљиво - црнци са југа САД и Јамајканци су искусили ропство и у то време су доживљавали сличне друштвене промене, као што су масовне миграције из села у град. Најпопуларнији су били Fats Domino, Chuck Berry, Louis Jordan.
Међутим, крајем 50-их година популарна музика у Америци почиње да се мења, почињала је рокенрол ера. Овако је ову промену описао Coxsone Dodd, један од пионира sound systema : „Америчка музика је почела да се мања у rock’n’roll, али Јамајканци нису волели rock’n’roll. Посао је почео да опада. Како више није било могуће купити америчке R&B плоче, одлучио сам да их сам снимам. Започео сам да радим са Roland Alphonso-м у Федерал студију и након неколико проба имали смо снимак који је могао да покрене масу на игранкама." Ускоро су и други власници sound systema почели да снимају сопствене плоче - био је то почетак музичке индустрије на Јамајци. Продуцент је плаћао снимање и закупљивао музичаре. Завршен снимак је био власништво продуцента, док је аутор добијао само неколико фунти. Неправедно? - можда, али продуцент је преузимао читав ризик.
Продуценти нису имали намеру да ове плоче продају, једноставно су им били потребни свежи хитови за игранке. Ове ране снимке је тешко дефинисати, били су мешавина мента и R&B звука. Неки од првих аутора који су снимили своје плоче били су Bunny&Scully, Laurel Aitken, Theophilus Beckford, Alton Ellis, Derrick Morgan, Eric Morris, Owen Gray. Прва јамајканска плоча која је стигла на прво место националне топ-листе била је „-{Boogie Rock}-“ Лаурела Ејткена. Познате песме овог периода биле су и "Little Sheila", "Boogie In My Bones" (Laurel Aitken), "Now We Know" (Derrick Morgan), "I For Love" (Owen Gray). "Easy Snappin' " Theophilus Beckford-a, који је познатији као клавијатуриста, била је велики хит. Са својим наглашеним off beat-ом није била само имитација -{R&B}--ја, али то још није био ни ska. Laurel Aitken је био најзначајнији аутор пре-ska ере, он се касније преселио у Лондон, где је 60-их наставио успешну -{ska}- каријеру.
И поред неких утицаја менто и калипсо звука, највећи број ових првих снимака били су покушаји копирања америчке R&B музике. Песма које је ово преокренула била је "Oh Carolina". На легендарном session-у продуцент Prince Buster је покушао да споји мелодичне вокале Folkes Brothers-а и снажан ритам на перкусијама растафаријанског бубњара -{Count Ossie}--ја. Резултат је био задивљујући, ова песма је по многима била годинама испред свог времена. Али сви ови утицаји комбинацији - -{R&B}-, менто, растафаријанизам и -{jazz}- - почели су да се склапају у нешто сасвим ново, у нови, оригинални, јамајкански звук.
Корени Реге се развио из менто, „Ритам и Блуз“ и ска музике. „Најпре смо под појмом reggae подразумевали нешто аљкаво, неуредно. А онда је то почело да добија ново значење, почело је да се односи на нешто што долази од народа. Свакодневне ствари. Ствари из гета, из масе. Ствари које људи причају и раде сваки дан, ми смо само на то додали музику. Reggae је почео да говори о стварним људима, људима који пате." (Toots Hibbert, један од пионира reggae звука).
Искуства људи са улице, звук гета, одмах се повезао са Раста филозофијом. Растафаријанизам, већ и по својој дефиницији религија потлачених, израбљених, брзо наишао на присталице међу људима из гета. И, наравно, овај спој је био тако јак да га ништа више није могло зауставити. 1966. цар Хајле Селасије I посетио је Јамајку, његов долазак организовала је влада јер се надала да ако Селасије сам каже растафаријанцима да није бог, они ће му поверовати. Посета је произвела потпуно супротан ефекат, само је још више учврстила његову веру, Расте су одбиле да поверују у његове речи, као што ће одбити да поверују у његову смрт 20 година касније.
Ска, рокстеди и рани reggae били су пре свега музика за игру. Међутим, нова деценија је донела и нове промене - могућност да музика постоји сама због себе. Нови бендови нису више хтели да задовољавају жеље продуцената, захтевали су уметничку слободу, право да самостално одлучују о својим песмама. Било је то рођење roots reggae-а. Једна од песама које су означиле почетак ове промене је "Blood and Fire" (Niney Holness). Имала је звук уз који си могао да играш, али људи су радије стајали да чују шта песма има да каже - говорила је о судњем дану који долази. 150п|Боб Марли|десно|мини|250п Религија је имала значајно место у roots reggae-у, али свест о друштвеној неправди и жеља да се то измени били су звезда водиља овог звука. То је било време великих политичких сукоба на Јамајци. На једној страни је био Michael Manley, лидер опозиционе партије PNP (People's National Party), који се залагао за социјализам и повезивање Јамајке са Кубом. На другој страни био је Edward Seaga са својом JLP (Jamaica Labour Party) партијом, који је владао уз подршку Америке и CIA. И један и други су покушавали да придобију људе из гета, 1972. победио је Manley, захваљујући и подршци неких reggae музичара као што је Max Romeo. Међутим, ова победа није допринела смирењу ситуације на Јамајци. Сада у опозицији, Seaga је у помоћ CIA окупљао банде и наоружавао их за политичку борбу. Убрзо су обе партије имале своје присталице, које су наоружане принуђивале људе да се определе, на улицама Кингстона се одигравао прави рат. Нажалост, овакво стање на Јамајци траје и данас, политички сукоби на улицама су жешћи него икад.
У оваквој атмосфери је 1976. дошло и до атентата на Bob Marley-а, који је на срећу преживео. У оваквој атмосфери је настала и "Two Sevens Clash" (The Culture), која је својом апокалиптичном визијом скренула пажњу целокупног света на збивања на Јамајци.