Мекицe су традиционално јело од умесеног теста направљеног од јогурта који се пржи у дубоком пржењу. Праве се од брашна, јаја, јогурта, воде, соли и уља. У Србији се зову мекике или питуљица. Слични су мађарском лангошу Mekitsas. Doryoku, 2012. Archived from the original on 2012-02-27. и британском јоркширском пудингу. Мекица је конвенционално јело за доручак.
Припрема лево|мини|Мекице са шећером у праху Након што се тесто дигне, исече се на лоптице, рашири у равне кругове и пржи на уљу. У неким рецептима могу се користити квасац, сода бикарбона, млеко или јогурт. Рецепт из Силистре укључује јогурт и соду за хлеб, један из села у околини Старе Загоре користи квасац и јогурт, а рецепт из Ајтоса предлаже квасац и млеко. Један од најстаријих познатих рецепата садржи само квасац, брашно, со и шећер и користи воду као једини влажни састојак. Препоручљиво је да се мекици пре пржења обликују мокрим или науљеним рукама, користећи најчешће биљно уље.
Када се сервира, мекица се често посипа шећером у праху или украшава џемом, медом или сирем. Може се јести и са јогуртом.
Варијације мини|143x143п|Мекица са сиром У Северној Македонији се јело припрема недељу дана након рођења детета. Традиција каже да треба да буде у кући у којој ће беба живети, али данас се та прослава најчешће дешава у ресторанима.
Индијски наан има исти укус и састојке као мекица, али једина разлика је у томе што се наан пече у традиционалној глиненој пећи, званој тандор.
У Канади су популарни даброви репови (, ) који су малтене идентични слаткој варијанти мекица, само што се тесто издужује да заличи на дабров реп. Надева се најчешће шећером у праху или чоколадом.
Лангош представља мађарску верзију мекица и спрема се скоро идентично као и "обичне" мекице. У Војводини, где се мекице (тамо познате као мекике) преклапају са лангошем, лангош се често назива "мађарским мекикама" иако начелно и нема неке разлике између ове две верзије јела.
Историја Јело је измишљено у 5. веку у данашњој Бугарској, и даље је актуелно и популарно у бугарским, македонским и српским регионима и уобичајено је јело културе. Име је изведено из словенског корена мек, који се односи на текстуру јела. –ица је словенски суфикс женског рода.
Референце
Категорија:Бугарска кухиња Категорија:Македонска кухиња