мини| Икона која представља Рођење Исуса Христа. Српска божићна традиција представљају обичаји Срба везани за Божић и период који га обухвата, између треће недеље пре Божића и Богојављења. Много је сложених традиција повезаних са овим периодом. Они се разликују од места до места, а у многим областима су прилагођени како би одговарали модерном животу. Српски назив за Божић је деминутивни облик речи бог, а може се превести као „млади бог“. Божић се празнује три дана узастопно, почев од Бадњег дана, који Срби називају првим даном Божића. Ових дана треба поздравити другу особу речима „Христос се роди“, на шта треба одговорити „Ваистину се роди“.
Бадњи дан Српски назив за Бадњи дан током дана је Бадњи дан. После заласка сунца постаје Бадње вече. На тај дан породица се припрема за предстојећу прославу. Вечера на овај дан је свечана, обилна и разноврсна, иако се припрема у складу са правилима поста.
Бадњак Бадњак је храстова цепаница или грана која се уноси у кућу и ставља на ватру на Бадње вече. Постоје многе регионалне варијације око обичаја и пракси повезаних са бадњаком.
Рано ујутру глава сваке породице, обично у пратњи неколико мушких рођака, бира и обара дрво са којег ће се исећи део за њихово домаћинство. Група најављује свој одлазак пуцањем из пушака или прангија. Цер је најпопуларнија врста дрвета која се бира у већини региона, али се бирају и други храстови, или ређе друге врсте дрвета. Углавном свако домаћинство спрема по један бадњак, мада се у неким крајевима сече више.
Када глава домаћинства нађе одговарајуће дрво, стане испред њега окренут према истоку. Након што је бацио жито на дрво, поздравља га речима „Добро јутро и срећан ти Бадњи дан“, крсти се, изговара молитву и целива дрво. Затим га косо сече на источној страни, користећи секиру. Дрво треба да пада на исток, неометано околним дрвећем. Његов врх се уклања, остављајући бадњак такве дужине да се може носити на рамену, до око 2,5m дугачак. Када уђе у дом, сваки бадњак се усправно наслони на кућу поред улазних врата. У неким крајевима бадњак се исече на три дела.
Увече у кућу унесе њихов бадњак. Ако бадњака има више, дебљи се сматра главним и први се уноси. Прешавши праг, десном ногом напред, човек поздравља своју окупљену породицу речима „Добро вече и срећно вам Бадње вече“. Домаћица га поздравља говорећи „Нека ти Бог да благостање и нека ти је са срећом“, или „Срећно теби, и заједно са тобом још много година [да будемо]“, или слично, пре него што баци жито из сита на човека и бадњак који носи.
По уласку у кућу човек прилази огњишту које је слично логорској ватри по томе што нема окомито окружење. Полаже бадњак на ватру и помера га мало напред, да би донео благостање укућанима. Све остале делове бадњака уносе други мушкарци и полажу на ватру паралелно или окомито на прву. Домаћин узима крчаг вина и сипа на бадњак; у неким крајевима може да посипа зрна пшенице преко бадњака. Затим држи здравицу : „Дај, Боже, да у овом дому буде здравља и радости, да нам жито и лоза добро роде, да нам се деца здрава рађају, да нам се имање увећа у њиви, тору и штали." или слично. Глава куће пије вино из бокала, након чега се даје осталим укућанима. Када се бадњак запалио, неке породице пуштају ватру да се угаси, док у другим мушкарци ноћу у сменама чувају стражу да бадњак гори. мини| Српски православни свештеник ставља бадњак на ватру током прославе Бадње вечери у Храму Светог Саве у Београду. Друга врста бадњака која се развила код Срба углавном је заменила традиционално дрво, чије је паљење обично неизводљиво у савременим домовима. То је скуп храстових гранчица са још увек причвршћеним смеђим листовима, којима се у предвечерје украшава дом. Овај грозд се назива и бадњак и обично се чува у дому до следећег Бадњег дана. Због погодности оних који живе у градовима, такви мали бадњаци се могу купити на пијацама или поделити у црквама. У заједничком распореду, грозд храстових гранчица је повезан са гранчицама дрена и неколико стабљика сламе.
Српска православна црква од раних 90-их година двадесетог века, заједно са месним заједницама, организује народне прославе на Бадње вече. Обично постоје три елемента таквих прослава: припрема, ритуал и свечаност. Припрема се састоји у сечењу дрвета за бадњак, одношењу у порту и припремању пића и хране за окупљене парохијане. Ритуал обухвата Вечерње, стављање бадњака на ватру запаљену у порти цркве, благосиљање или освећење бадњака и пригодан програм са песмом и рециталима. У неким парохијама ватра на којој се спаљује бадњак не ложи се у порти цркве већ на неком другом погодном месту у њиховом граду или селу. Фешта се састоји од окупљања око ватре и дружења. Свака посебна прослава има своје специфичне особине које одражавају традицију локалне заједнице.
Божићна слама Одмах по уношењу бадњака, или непосредно пре тога, по поду се простире слама. Слама се обично уноси уз исте поздраве и бацање жита као и бадњак. Онај ко га шири може да имитира кокошку која куцка и зове своје пилиће „Кво, кво, кво“, а деца из породице имитирају пилиће „Пију, пију, пију“. Уобичајен обичај је да се по слами разбаца шака ораха.
У песми Петра II Петровића-Његоша Горски вијенац, чија се радња одвија у Црној Гори 18. века, празнична атмосфера на Бадње вече описана је речима игумана Стефана, главног јунака песме: Ватра плама боље него игда,прострта је слама испод огња,прекрштени на огњу бадњаци; пушке пучу, врете се пецива, гусле гуде, а кола пјевају, с унучају ђедови играју, по три паса врте се у кола, све би река једногодишњици; све радости дивном уређено, а што ми се највише допада, што свачему треба здравити! Petrović-Njegoš, Petar II (6th ed.) (in Serbian). Belgrade: Srpska književna zadruga. verses 2459–69. .
Вечера за Бадње вече Када се бадњак и слама унесу у кућу, може почети вечера за Бадње вече. Старешина се крсти, пали свећу и кади целу кућу. У неким крајевима постоји обичај да он онда изађе у двориште, назове штеточине по имену (нпр. вукове, лисице и јастребове) и своје личне непријатеље, позивајући их: „Дођите на вечеру сада и за годину дана, ако Бог да“. Ово је намењено заштити домаћинства од њих годину дана.
До почетка 20. века у Пиротском округу, југоисточна Србија, глава домаћинства је излазио на своју дрваницу, где би позивао Немца — мушко митолошко биће повезано са доношењем кише и града. Са собом би понео погачу звану срећа, припремљену посебно за овај ритуал, ракију, вино и воштану свећу. Код гомиле дрва би три пута викнуо: „Немце, Немце, где год да си, дођи одмах на вечеру, а лети не дај да ти нигде видим очи!“ Затим би запалио свећу, попио гутљај ракије, пробао хлеб, попио вино и вратио се својој кући. Упитан шта се десило са Германом, одговарао је: „Дошао је, па смо вечерали и попили обилно ракије и вина, а онда смо се растали“. Овај ритуал је имао за циљ да спречи летње олује са градом.
Пре сервирања трпеза се посипа танким слојем сламе и покрије белом крпом. Чланови породице седају за сто. Пре него што се сместе, сви устају и међу њима човек или дечак изговара молитву, или заједно певају Тропар Рођења Христовог на црквенословенском језику : 260x260п Рођење твоје, Христе Боже наш, осванула је светлост знања на земљи. Јер рођењем Твојим они који су се клањали звездама учила је звезда да се клањам Теби, Сунцу правде, и да упознам Тебе, Оријент одозго. Господе, слава Теби. Будући да је Бадње вече дан поста, вечера се припрема у складу са тим, али је обилна и разноврсна у храни. Осим округлог бесквасног хлеба бадњачког колача и соли, који су неопходни, овај оброк може да садржи печену рибу, кувани пасуљ, кисели купус, резанци са млевеним орасима, мед и вино. Некада се у неким селима служио на врећи испуњеној сламом, а породица је седела око ње на поду. У сјевернодалматинском крају Буковица дио хране који је остао након вечере стављао се на лонац и одвозио на ђубриште. Вук је тамо позван на вечеру, „Вуче мој драги, не кољи ми овце, ево ти крупице! Ево ти твоје, а моје остави на миру!“
После вечере, млади посећују своје пријатеље, од којих се група може окупити у кући једног од њих. Старији приповедају приче из давних времена. Певају се божићне песме у којима се Божић третира као мушка личност.
У Банату је обичај да после Бадње вечере групе деце иду од куће до куће свог краја и певају комшијама. Овај обичај се зове коринђање, а деца која у њему учествују зову се коринђаши. Куцају на комшијина врата или звоне на врата; када комшија изађе поздрављају га и питају да ли смеју да певају. Ако је одговор потврдан, певају песму за децу или тропар Христовог рођења. За награду комшија им даје бомбоне или чак новац; традиционалнији поклони укључују орахе, суве шљиве, јабуке и колаче. Не само да српска деца могу да буду коринђаши, већ и румунска и мађарска.
У централној Србији, када укућани легну на спавање, старија жена из породице забија нож у кућна врата изнутра. Алтернативно, она ставља колац од глога поред врата, окачивши на њега венац од белог лука. Ово се ради као заштита од клетви, вештица и демона. Из истог разлога, деца се пре спавања трљају белим луком на дланове, пазухе и табане. У неким крајевима, мушкарци у сменама чувају огњиште током ноћи, како би ватра горела.
Божић На Божић славље се у зору најављује црквеним звонима, пуцњавом и прангијама. Глава и део породице иду у цркву да присуствују јутарњој литургији. Нико не сме ништа да једе пре него што проба просфору, коју носилац дома доноси из цркве за оне који остану код куће да ураде јутарње послове у домаћинству.
Срби пореклом из словеначког краја Бела Крањска традиционално се труде да на овај дан виде само здраве и напредне људе. Срби из округа Темиш у Румунији су још од међуратног периода усвојили обичај да у својим домовима подижу јелку, коју зову крисиндла, по немачком Цхристкиндлу.
Полажајник Полажајник, полаженик, подлазник, полазник, походник, или радован, је прва особа која посећује породицу на Бадњи дан. Ова посета може бити случајна или унапред договорена. Људи очекују да ће то донети просперитет и благостање њиховом домаћинству у наредној години. Породица често унапред бира мушкарца или дечака и договори да их посети на Божић ујутру. Ако се то покаже као срећа за породицу, он је поново позван следеће године да буде полажајник. Ако не, поручују му да више не долази у том својству.
Полажајник ступа у кућу прво десном ногом, поздрављајући окупљену породицу „Христос се роди, срећан Божић“. У рукавици носи жито које истреса пред прагом, или баца на укућане. Они одговарају са „Ваистину се роди“ и бацају жито на полажајника. Затим прилази огњишту, узима жарач или грану и више пута удара у запаљени бадњак да би из њега полетеле варнице. У исто време он изговара ове речи (или сличне): Колико варница, толико се среће у овој кући. Колико варница, толико у кућном џепу новца. Колико варница, толико у тору оваца. Колико варница, толико прасади и јагањаца. Колико варница, толико гусака и пилади, а највише здраља и весеља. Рекавши то, помери дрво мало напред и баци новчић у ватру. Домаћица ставља полазнику на леђа вунено ћебе, и седи га на ниску столицу поред огњишта. У тренутку када седне, покушавају да повуку сточић испод њега, као да га натерају да падне на под. Полазник излази у двориште и баца жито у круг направљен од ужета којим је везана божићна слама, дозивајући кокошке. Када се окупе, он хвата петла, коме он или глава домаћина на прагу куће одсече главу. Петао ће се пећи на дрвеном ражњу у оквиру божићне вечере. Полазник најчешће остаје на вечери са породицом. Добија поклон у виду округле торте са уграђеним новчићем и пешкир, кошуљу, чарапе или неку другу корисну ствар.