Маријан Крањц (Куманово, 15. јануар 1935 — Љубљана, 4. новембар 2017) био је генерал-мајор ЈНА и публициста.
Биографија
Родио се је у Куманову (Краљевина Југославија, данас Северна Македонија), док је његов отац Франц Крањц издржавао казну (7. децембра 1927. премештен је из Лендаве у Куманово за 14 година и 4 месеца). На почетку другог светског рата део Македоније је окупирала фашистичка Бугарска и Крањчеви су били прогнани назад у Словенију. Завршио је Основну школу код Светог Јурија об Шчавници, малу гимназију у Горној Радгони и вишју у Марибору, где је био и секретар младинске организације. Са њом је суделовао на радничким акцијама Добој - Бањалука (1951) и Коњиц - Јабланица (1952). Осми разред са матуром је завршио у Кочевју, где је добио и Прешернову награду за литерарно-политичку расправу "Треча пут у социализам". Био је дописник популарног словеначког магазина Младина (од 1946) и Људске правице - Борбе. По 1990. писао је за словеначке веснике Вечер, Дело и Недељски дневник.
Био је ожењен и отац две кћери (Ирена и Лили) и прадеда двоје унука.
Похађао је Војну академију ЈНА у Београду од 1954. до 1957. године и дипломирао са веома добрим успехом, а смер пешадије са одличном оценом, као други у рангу. Поред разних смерова (војна полиција, обезбеђење, енглески језик), завршио је Вишу војну академију 1966-1968 и Школу народне одбране 1980, обе са одличним успехом. Службовао је у гарнизонима Билећа, Шибеник, Сплит, Пула, Љубљана и Битољ . Прве две године био је командир вода Школе резервних официра у Билећи, затим командир војне полиције у Шибенику и 12. Одреда ЈНА на Синају (УН снаге након Израелско - Египтовског рата). Од 1962. до 1987. године непрекидно је био у Служби безбедности ЈНА, последње три године и као начелник Одељења војне безбедности 9. армије у Љубљани.
Од 1987. године обављао је генералну функцију, прво као начелник Оперативно-наставног одељења 9. армије ЈНА, заменик начелника Генералштаба 9. армије и главни вођа Аболиционе групе 9. армије у Љубљани. Испит за чин генерал-мајора положио је јуна 1989. године са веома добрим успехом, након чега је премештен у Битољ, на место начелника штаба и истовремено заменика команданта 41. корпуса. У чин генерал-мајора унапређен је децембра 1989. године наредбом и уз потпис тадашњег председавајућег Председништва СФРЈ Јанеза Дрновшека. Септембра 1990. пензионисан је на лични захтев и вратио се породици у Љубљану.
Носилац је шест мирнодопских војних одликовања, УНЕФ-ове (Снаге Уједињених нација за хитне случајеве) медаље за мир и савезне плакете безбедности (за 25 година службе).
Библиографија
Његова библиографија обухвата 223 рада, укључујући:
Балканско војно полигон, Борец, Љубљана, 1998. Завере и атентати на Тита, Графис Траде, Гросупље, 2004. Словеначка војна обавештајна служба, Графис Траде, Гросупље, 2005. Плава гарда - командантов поверљиви извештај, Про Анди, Марибор, 2006, два издања, коаутор Слободан Кљакић; Словеначки четници, Филип Вишњић, Београд, 2006, коаутор Слободан Кљакић; Конфликт ниског интензитета - Општи задатак, Про Анди, Марибор, 2007. Балкански војни полигон, 2. издање - електронски извор, Про-Анди, Марибор, 2008. Фрањо Малгај, Ратна сећања 1914-1919, Про-Анди, Марибор, 2009. Легендарни словеначки доушници, Про-Анди, Марибор, 2011. Титови „атомски“ бункери, Про-Енди, Марибор, 2014.
Такође је писац текстова за Енциклопедију Словеније, Личности: Велики словеначки биографски лексикон (2008) и Словеника (2011). Под псеудонимом Франц Хафнер, појавио се у словеначком филму Хјустон, имамо проблем 2016.Yugoslav space program - Myth or Reality? Who are Franc Hafner, Major General Retired and his daughter dr. Ana Hafner?
Напомене
Референце Енциклопедија Словеније Личности, Велики словенски биографски лексикон Slovenika
Спољашње везе Персонал вебсите Библиографија у бази ЦОБИСС.си - Крањц, Маријан Ф., број 91277
Категорија:Рођени 1935. Категорија:Умрли 2017. Категорија:Кумановци Категорија:Генерал-мајори ЈНА Категорија:Сахрањени на гробљу Жале