Парламентарни избори у Србији одржани су 17. децембра 2023. на којима су изабрани посланици у Народној скупштини. Првобитно су били планирани за 30. април 2026, али је председник Србије Александар Вучић расписао ванредне изборе након што је претходно најавио да би избори могли бити одржани 2023. или 2024. Поред парламентарних, одржани су покрајински и локални избори у 65 градова и општина, укључујући и главни град Београд.

Српска напредна странка (СНС) дошла је на власт после избора 2012. када је образовала коалициону владу са Социјалистичком партијом Србије. На парламентарним изборима 2022. СНС је изгубила скупштинску већину, док су се опозиционе странке вратиле у Народну скупштину. Другопласирани савез Уједињени за победу Србије распуштен је убрзо после избора. Ана Брнабић, која је на функцији председника Владе од 2017, и њена трећа влада инаугурисани су у октобру 2022. Влада Ане Брнабић је доживела неколико промена у 2023: Бранко Ружић је поднео оставку, а Раде Баста је смењен. Влада је такође била суочена са кризом на северу Косова и Метохије и од маја 2023. антивладиним протестима, који су покренути након вишеструког убиства у ООШ „Владислав Рибникар” и околини Младеновца и Смедерева.

Опозиционе странке које су организовале протесте формирале су у октобру коалицију Србија против насиља. Кампања је наишла на пораст политичких тензија, поларизацију и застрашивање бирача. Кандидати су водили кампању о питањима као што су борба против криминала и корупције, смањење инфлације и Охридски споразум. Иако није био кандидат и више није председник СНС, Вучић је углавном представљао СНС током кампање. Републичка изборна комисија прогласила је 18 изборних листа за парламентарне изборе.

Мониторинг и невладине организације објавиле су да је изборни дан обележен изборним крађама, углавном у Београду. Избори су довели до тога да је СНС повратила скупштинску већину, упркос истраживањима јавног мњења која су предвидела пад подршке, док је СПС претрпела најгоре резултате од избора 2007. Ми — Глас из народа Бранимира Несторовића такође је постала заступљена у Народној скупштини.

Позадина Популистичка коалиција, предвођена Српском напредном странком (СНС), дошла је на власт након избора 2012, заједно са Социјалистичком партијом Србије (СПС). Александар Вучић, који је у почетку био потпредседник Владе, а касније и председник Владе, изабран је за председника на изборима 2017. и потом поново 2022. Од његовог доласка на власт, посматрачи су оценили да се Србија суочила са демократским назадовањем у ауторитаризам, праћеним падом слободе медија и грађанских слобода. Године 2023. Институт В-Дем је Србију категорисао као изборну аутократију, док је -{Freedom House}- објавио да је СНС „угрозила политичка права и грађанске слободе, извршила притисак на независне медије, опозицију и организације цивилног друштва“.

Коалиција Заједно можемо све, коју је предводила СНС, изгубила је скупштинску већину на парламентарним изборима 2022, на којима је учествовало укупно дванаест изборних листа, укључујући и опозиционе, које су прешле цензус од 3 одсто. Невладине организације и организације за праћење избора известиле су да је током дана гласања дошло до изборних неправилности. После избора, распуштена је коалиција Уједињени за победу Србије (УЗПС), која је заузела друго место.

Ана Брнабић, која је на функцији председника Владе од 2017, и њена трећа влада положили су заклетву 26. октобра 2022. Раде Баста, министар у влади Брнабићеве, у марту 2023. изразио је подршку увођењу санкција Русији. СПС и Јединствена Србија (ЈС) су касније поднели предлог за његову смену, који је и прошао. У мају 2023. Вучића је на месту председника СНС наследио Милош Вучевић.

Криза на северу Косова и Метохије

мини|Тензије између Београда и Приштине ескалирале су у јулу 2022. Почев од јула 2022, тензије између Београда и Приштине су појачане, пре свега због истека једанаестогодишњег рока важења докумената за аутомобиле. После преговора са дипломатским представницима Европске уније у августу, постигнут је договор о аутомобилским документима. Споразум је ступио на снагу 1. септембра, а рок за добијање нових докумената за аутомобиле је одређен до 31. октобра 2022. Предложени споразум за нормализацију тензија, неформално познат као Охридски споразум, послали су Београду и Приштини Женс Пиотнер и Емануел Бон, док је његов садржај процурио у септембру 2022. Постојање овог споразума потврдили су званичници Београда и Приштине месец дана касније. Непосредно пре истека рока за документацију о аутомобилима, Аљбин Курти, председник Владе Републике Косово, најавио је да ће, уместо договореног, имплементација бити спроведена у фазама до 21. априла 2023. У знак протеста због тог саопштења, стотине Срба на местима полицајаца, градоначелника и политичара Српске листе поднело је оставке на своје функције. Други споразум је постигнут у новембру 2022, након преговора са Европском унијом, којим је договорено да регистарске таблице које издаје Србија и даље биду у употреби на северу Косова и Метохије.

Након тврдњи да је Регионална јединица за оперативну подршку (РОСУ) у децембру 2022. извршила рацију у северном делу Косовске Митровице који већински настањују Срби, Србија је најавила да ће поднети захтев КФОР-у за распоређивање српских снага на Косову и Метохији према Резолуцији 1244 СБ УН. Влада Републике Косово одбацила је тврдњу да је РОСУ ушла у северни део Косовске Митровице, док је КФОР одбио захтев Србије за распоређивање српских снага. Убрзо су постављене барикаде на северу Косова и Метохије и организовани протести у Београду у знак подршке Србима на Косову и Метохији. Настављени су преговори Београда и Приштине, а у марту 2023. Вучић и Курти су се усмено договорили о примени Охридског споразума.

Дана 24. септембра 2023. десио се оружани сукоб у Бањској, насељу на северу Косова и Метохије. У сукобу су погинули један службеник Полиције Косова и три Србина. Милан Радоичић, предузетник и члан Српске листе, признао је учешће у сукобу, а касније га је ухапсила Влада Србије, али је Врховни суд одбио предлог за одређивање притвора Радоичићу од 30 дана и на крају је пуштен. Као одговор на сукоб, Србија је прогласила национални дан жалости за 27. септембар због погибије људи на северу Косова и Метохије. Приштински званичници су тврдили да су српски учесници у сукобу имали блиске односе са Вучићем и Владом Србије. Европски парламент је усвојио и резолуцију о увођењу мера против Србије уколико се докаже да је директно умешана у сукоб.

Протести 2023.

мини|Демонстранти 19. маја 2023. У мају 2023. догодило се вишеструко убиство у ООШ „Владислав Рибникар” и околини Младеновца и Смедерева. Влада је одговорила усвајањем мера као што су строжи прописи о поседовању оружја и запошљавање 1.200 полицајаца у школама. Бројни грађани су критиковали Владу, посебно због изјаве Бранка Ружића, министра просвете, који је рекао да је у пуцњави „евидентан канцероген, погубан утицај интернета, видео-игрица и западних вредности”, а потом и Брнабићеве, која је на тврдње да је власт могла да заустави пуцњаву рекла да „систем није заказао”.

Покренути су масовни протести под називом Србија против насиља, који су почели 8. маја. Десетине хиљада људи је присуствовало протестима. На протестима нису примећена обележја било које странке, упркос чињеници да их организују Демократска странка (ДС), Не давимо Београд (НДБ), Странка слободе и правде (ССП), Народна странка (Народна) и Заједно. Као одговор на протесте Србија против насиља, Вучић је 26. маја одржао скуп у организацији СНС-а. Један број пољопривредника је такође протестовао од 16. до 20. маја. Протести су континуирано организовани у Београду и другим градовима од маја до новембра 2023.

Као одговор на убиства, а дан пре почетка протеста, Ружић је најавио оставку. Ђорђе Милићевић је именован за вршиоца дужности министра, а крајем јула 2023. наследила га је Славица Ђукић Дејановић. Као један од захтева протеста, организатори су почетком јула 2023. у Народној скупштини покренули предлог за разрешење министра Братислава Гашића, али тај предлог није успео.

Изборни систем

250 посланика Народне скупштине бира се по затвореној листи пропорционалног изборног система из једне изборне јединице у целој земљи. Бирачи са правом гласа гласају за изборне листе на којима се налазе кандидати прихваћених листа. На једној изборној листи може бити присутно највише 250 кандидата. Изборну листу може поднети регистрована политичка странка, коалиција политичких странака или група грађана. Да би се предала изборна листа, мора се прикупити најмање 10.000 важећих потписа, односно 5.000 за странке етничких мањина. Најмање 40 одсто кандидата на изборним листама морају бити жене. Изборну листу подноси њен изабрани представник или представници. Изборна листа би могла да буде одбијена, након чега они који су је поднели могу да отклоне недостатке у року од 48 сати, или бити одбијена ако лице није овлашћено да предлаже кандидате. Назив и датум избора, имена изборних листа и њихових представника, као и подаци о начину гласања налазе се само на гласачком листићу.

Републичка изборна комисија (РИК), локалне изборне комисије и бирачки одбори надгледају изборе. Посланички мандати се додељују по Д’Онтововом систему са изборним цензусом од 3 одсто, који не важи за странке етничких мањина. Мандати се распоређују тако што се укупан број гласова који је добила изборна листа која учествује у расподели мандата подели са сваким бројем од један до 250. Ако две или више изборних листа добију исте количнике на основу којих се расподељује мандат, предност има листа која је добила већи број гласова. Посланички мандати се додељују кандидатима са изборних листа по редоследу, почев од првог кандидата са изборне листе.

Парламентарне изборе расписује председник Србије, који такође треба да саопшти датум одржавања и притом распусти Народну скупштину. Према закону, следећи парламентарни избори требало је да се одрже до 30. априла 2026, уз могућност одржавања ванредних избора. Да би гласало, лице мора да буде држављанин и становник Србије и да има најмање 18 година. Они који живе у иностранству имају могућност да гласају у дипломатским представништвима. Најмање пет дана пре избора грађани се обавештавају о избору: добијају информације о дану и времену одржавања избора и адреси бирачког места на коме могу да гласају. Изборна тишина почиње два дана пре гласања и траје до затварања свих бирачких места. Током изборног дана, бирачи са правом гласа могу да гласају од 7 (-{UTC+1}-) до 20 часова, али ако се бирачко место отвори после 7 часова, гласање се онда продужава за време за које је отварање бирачког места одложено. Бирачи који нису у могућности да гласају на бирачком месту услед тешке болести, старости или инвалидитета треба да обавесте бирачки одбор о жељи да гласају ван бирачког места од 7 до 11 часова.

Датум избора У априлу 2023. лист Данас је објавио да би парламентарни, локални, покрајински и избори за одборнике Скупштине града Београда могли да буду одржани већ у новембру 2023. Након почетка протеста 2023, Вучић је изјавио да би ванредни избори могли бити одржани пре септембра 2023. Месец дана касније, рекао је да је „сада јасно да ћемо имати ванредне парламентарне изборе, само је питање времена када ће они бити одржани”. У јулу 2023. Вучић је на конференцији за новинаре рекао да би ванредни избори „могли да буду у септембру или децембру ако се опозиционе странке договоре. Ако не, имаћемо опште изборе у априлу или мају када су и локални и покрајински избори”. По закону, покрајински избори у Војводини и редовни локални избори могли би да буду одржани до 30. јуна 2024. Месец дана касније, у августу, Вучић је рекао да ће покрајински и локални избори „свакако бити одржани у наредних шест-седам месеци”, као и да ће „највероватније бити одржани и парламентарни избори”.