Јован -{IV}- Ласкарис (; Никејско царство, 25. децембар 1250 — Византијско царство, ) био је никејски цар од 1258. до 1261. године из породице Ласкариса и син Теодора -{II}- (1254—1258) кога је наследио као седмогодишњак.
Његов отац му је за регента на својој самрти одредио свог пријатеља Георгија Музалона и том приликом је затражио од своје властеле превођене Михајлом (-{VIII}-) Палеологом (1259—1282) да му се на самрти закуну новом цару на верност, као и то да ће испоштовати његову одлуку о избору регента. Међутим већ на деветодневном помену бившем цару који је преминуо 18. августа 1258. године представници властеле су у цркви убили Георгија и његовог брата. За новог регента је тада именован Михајло који се већ 1. јануара 1259. године прогласио за цара савладара, да би након ослобођења Цариграда (25. августа 1261) преузео сву власт и наредио да се Јован ослепи, што је изведено на његов 11. рођендан тако да је он по тадашњим схватањима постао неспособан за управљање државом, чиме је Михајло и званично постао једини цар обновљене Византије.
Њега је због овог чина васељенски патријарх Арсеније Ауторијан (1255—1260, 1261—1267) екскомуницирао. Некадашњи цар је после затворен у једну тврђаву у Битинији у којој је провео остатак свог живота као монах Јоасаф. Цар Јован IV је провео остатак свог живота као монах до крај свог живота 1305. године. Током његовог монашког живота посетио га је син цара Михаила VIII и наследник цар Андроник II, понизно тражећи опроштај за злочин који је починио његов отац. Претпоставља се да је умро око 1305, а после смрти га је Православна црква прогласила за свеца.
Породично стабло
Литература
Спољашње везе
-{„John IV of Byzantium“ (www.1911encyclopedia.org)}-
Категорија:Рођени 1250. Категорија:Умрли 1305. Категорија:Византијски цареви Јован IV Категорија:Православни светитељи