Психотицизам је једна од три особине које користи психолог Ханс Ајзенк у свом П–Е–Н моделу (психотицизам, екстраверзија и неуротицизам) моделу личности. Психотицизам је диспозиција која укључује недостатак контроле импулса, необично и претерано инклузивно размишљање, као и хладноћу и безличност.
Биолошке основе Верује се да је психотицизам повезан са нивоима допамина. Други биолошки корелати психотицизма укључују ниску условљеност и низак ниво моноамин оксидазе; бета-хидроксилаза, кортизол, норепинефрин у цереброспиналној течности се такође чини релевантним за ниво психотицизма.
Ајзенкова теоријска основа за модел била је теорија Einheitspsychosen (унитарне психозе) немачког психијатра Хајнриха Нојмана из деветнаестог века.
Црта Психотизам је концептуално сличан фактору ограничења у Телегеновом трофакторском моделу личности. Психотицизам се може поделити на уже особине као што су импулсивност и тражење сензација. Оне се заузврат могу даље поделити на још специфичније особине. На пример, импулсивност се може поделити на уску импулсивност (реаговање без размишљања), преузимање ризика, непланирање и живахност. Тражење сензација је такође анализирано у више одвојених аспеката.
Ајзенк је тврдио да може постојати корелација између психотицизма и креативности.. Са психофизиолошке стране, Ајзенк налази да је већа вероватноћа да ће преинклузивни мислилац имати личност која се односи на личност схизофреног или општег психотичног поремећаја. Разлика је у томе што, иако је оцена психотичности креативне особе висока као и код некога коме је дијагностикован психотични поремећај, креативна особа није нужно психотична. Он покушава да подржи свој предлог користећи доказе да постоји истинска веза између лудила и генијалности, да истински креативни људи имају висок резултат психотичности на тестовима личности и да су необични одговори на тесту асоцијације речи добра мера психозе, психотицизма и креативности.
Такође је утврђено да скала психотицизма значајно корелира са другим скалама и особинама антагонизма и тврдоглавости као што су неприхватање културних норми, незрелост и антиауторитативни ставови. Виши резултати на овој црти су такође пријављени међу психопатама и криминалцима. Ово појачава идеју коју је Ајзенк описао као своју скалу психотицизма.
Критика Критичари ове особине сугеришу да је она превише хетерогена да би се могла узети као једна особина. Коста и Мекреј верују да у моделима личности треба разликовати пријазност и савесност (обоје представљају низак ниво психотицизма). Такође је сугерисано да би „психотизам“ могао бити погрешан назив и да би „психопатија“ или „импулзивно несоцијализовано тражење сензација“ биле боље ознаке.
Види још
Великих пет црта личности Екстраверзија Неуротицизам Шизотипија
Референце
Категорија:Особине личности