Стојан Живадиновић (Сокобања, 1889 – Београд, 1941) је био српски књижевник најпознатији по трилогији историјских романа о славним јунацима из Првог српског устанка. Неки извори наводе да је умро 1942. године.
Биографија Школовао се у Француској, где је завршио права. Био је такође оперски певач, и новинар, и дипломата Краљевине Југославије од 1924–1941. У својим делима често је описивао свој крај Сокобању, планину Озрен и алексиначку котлину. Његов рад је донедавно био заборављен и скрајнут због цензуре у комунистичкој Југославији, јер је један његов рођак, брат од стрица Ратко Живадиновић, био члан Југословенског народног покрета Збор.
Завичајни музеј Сокобања се налази у кући која је конфискована његовој породици, и у њој се иронично сада налази његова спомен соба. У Сокобањи данас постоји Удружење књижевника Стојан Живадиновић. Гојко Тешић је у публикацији "Утуљена баштина" о забрањеним писцима, сазнао да је Стојан био добитник награде Српске краљевске академије за збирку "Испод Озрена", и да је био превођен на немачки, француски и мађарски језик, али је због свог стрица касније забрањен и дела су му пала у заборав.
Његов роман "Змија у недрима" из 1940. године је једна од последњих књига које је објавио Геца Кон, и у питању је дело психолошке и криминалистичке литературе. Роман говори о седамнаестогодишњем младићу Стевану који се са студија враћа у родни крај како би открио ко му је убио родитеље.
Дела
До последње даха - роман (1923) Испод Озрена - приповетке (1923) Догађаји и људи - приповетке (1924) Госпођа загонетка - приповетке (1924) Писмо Милану Ракићу (рукопис) (1927) Карађорђе - роман (1930) први део трилогије У ђавољим канџама (1931) Хајдук Вељко - роман (1932) други део трилогије Вујица Вулићевић - роман (1933) трећи део трилогије Бетовен (1937) Приповетке (1937) Тридесет година ћутања (1937) Змија у недрима (1940) О раду (1941)
Референце
Категорија:Рођени 1889. Категорија:Умрли 1941. Категорија:Сокобањци Категорија:Српски књижевници Категорија:Цензура у Југославији