Кака

Рикардо Изексон дос Сантос Леите (; Бразилија, 22. април 1982), познатији као Кака () или Рикардо Кака (), бивши је бразилски фудбалер, који је играо на позицији офанзивног везног. Захваљујући својим наступима као плејмекер, на свом врхунцу у Милану, у периоду који је био обиљежен његовим креативним пасовима, дриблинзима и головима, од стране многих означен је за једног од најбољих фудбалера своје генерације. Остварио је успјехе и на клупском и на репрезентативном нивоу, а један је од осам фудбалера у историји који су освојили Свјетско првенство, Лигу шампиона и Златну лопту.

Професионалну каријеру почео је 2001. са 18 година, у Сао Паулу, гдје је провео двије године, након чега је прешао у Милан 2003. Играо је финале Лиге шампиона 2004/05, када је Милан изгубио од Ливерпула, након што је водио 3:0 на полувремену. Завршио је као најбољи асистент такмичења и добио је награду за најбољег клупског играча средине терена, од стране УЕФА. Предводио је Милан до освајања Лиге шампиона 2006/07, гдје је завршио као најбољи стријелац такмичења, а због својих игара освојио је Златну лопту испред Кристијана Роналда и Лионела Месија, награде ФИФА фудбалер године, УЕФА клупски фудбалер године, као и награду IFFHS најбољи плејмејкер године. Након шест година у Милану, прешао је у Реал Мадрид 2009. за 67 милиона евра, поставши тако други најскупљи фудбалер свих времена у том тренутку, иза Кристијана Роналда. Након четири године у Реалу, током којих је имао проблема са повредама, 2013. се вратио у Милан, гдје је остао само једну сезону, с затим је прешао у Орландо Сити, али је прву сезону провео на позајмици у Сао Паулу. Године 2015. вратио се у Орландо, гдје је остао двије године, након чега је завршио каријеру 2017.

За репрезентацију Бразила дебитовао је 2002. и уврштен је на списак играча за Свјетско првенство 2002. када је, са Роналдом, Роналдињом и Ривалдом предводио Бразил до пете титуле свјетског првака. Био је члан тима и на првенствима 2006. и 2010, као и на Купу конфедерација 2005. и 2009. када је добио награду за најбољег играча а Бразил је освојио турнир.

Осим индивидуалних награда, у периоду од 2006. до 2009. по три пута је уврштен у најбољих 11 на свијету и у УЕФА тим године, за најбољих 11 у Европи. Године 2010. ушао је у Кућу славних Милана. Као један од најпопуларнијих играча свог доба, постао је први спортиста који је дошао до десет милиона пратилаца на друштвеној мрежи Twitter. Познат је по свом хуманитарном раду, а постао је најмлађи амбасадор Свјетског програма хране Уједињених нација, 2004. Због свог доприноса на терену и ван њега, часопис -{Time}-, уврстио га је на свој списак 100 најутицајнијих људи на свијету, 2008. и 2009.

Дјетињство

Рођен је у Гами, у Савезном дистрикту. Његова мајка — Симоне дос Сантос Леите, била је учитељица у основној школи, а отац — Боско Изексон Переира Леите биo је Грађевински инжењер, а због стабилних финансија породице је могао је да се истовремено фокусира и на школу и на фудбал. Његов млађи брат Родриго, који је познатији као Дигао и његов рођак — Едуардо Делани, такође су били професионални фудбалери. Дигао га је звао „Кака” када су били мали, јер није умио да изговори Рикардо, што је касније узео као надимак када је почињао фудбалску каријеру.

Када је имао седам година са породицом се преселио у Сао Пауло, у држави Сао Пауло. Школа му је омогућила да игра за локални клуб који се звао Алфавил, са којим је играо финале локалног турнира, на којем су га примијетили скаути Сао Паула, који су му понудили мјесто у својој академији за младе. Са 18 година је доживио несрећу на базену, приликом чега је доживио фрактуру кичме која изазива парализу и била је опасна по наставак каријере. Успио је да се опорави, а свој опоравак приписује Богу и од тада даје дио средстава које прима цркви.

Клупска каријера Сао Пауло

Каријеру је почео у Сао Паулу, са осам година. Први уговор потписао је са 15 година и предводио је млади тим Сао Паула до освајања такмичења Копа де Жувенил. За први тим је дебитовао 1. фебруара 2001. и током сезоне је постигао 12 голова на 27 наступа, а Сао Пауло је по први пут освојио првенство Рио—Сао Пауло. У финалу такмичења, Кака је ушао са клупе у другом полувремену и постигао је два гола за два минута у побједи од 2 : 1 против Ботафога.. Rsssf.

Наредне сезоне је постигао 10 голова на 22 утакмице и привукао је пажњу великог броја европских клубова. За Сао Пауло је укупно одиграо 58 утакмица и постигао је 23 гола.

Милан thumb|upright|left|Кака у дресу Милана 2007.

Након интересовања бројних клубова, на љето 2003. прешао је у Милан, који је претходно освојио Лигу шампиона 2002/03.. за 8,5 милиона евра, што је предсједник клуба Силвио Берлускони, касније описао као „кикирики”, алудирајући на то да је било јефтино. Након мјесец дана у клубу ушао је у стартну поставу, гдје је на позицији офанзивног везног замијенио Руија Косту у првом тиму, иза нападача Јон дала Томасона, Филипа Инзагија и Андрија Шевченка. У Серији А дебитовао је у првом колу у сезони 2003/04. на утакмици против Анконе, коју је Милан добио 2 : 0. Први гол у лиги дао је у побједи од 3 : 1 на гостовању против Интера. Сезону је завршио са 10 постигнутих голова на 30 утакмица, а такође, је имао неколико асистенција, као што је асистенција за Шевченка у побједи од 1 : 0 против Роме, којом је Милан стекао девет бодова испред Роме и касније освојио титулу. Осим Серије А, Милан је освојио и УЕФА суперкуп, а завршио је на другом мјесту у Суперкупу Италије и Интерконтинеталном купу. У Купу Италије, Милан је испао у полуфиналу од Лација, док је у Лиги шампиона испао у четвртфиналу од Депортиво Ла Коруње. У првој утакмици четвртфинала, Кака је постигао два гола у побједи од 4 : 1, док је у реваншу, Ла Коруња побиједила 4 : 0 и прошла у полуфинале. Добио је награду за фудбалера године у Италији, а био је номинован за Златну лопту, гдје је завршио на 15 мјесту, док је награду добио Шевченко, био је номинован и за награду ФИФА фудбалер године, гдје је завршио на деветом мјесту, а освојио је Роналдињо.

У сезони 2004/05. Милан је углавном играо са петорицом играча на средини терена и са једним нападачем, што је углавном био Шевченко. На средини, уз Каку су обично играли Ђенаро Гатузо, Кларенс Седорф, Масимо Амброзини и Андреа Пирло, који је играо на позицији плејмејкера и креирао шансе за саиграче. Милан је почео сезону освајањем Суперкупа Италије, побиједивши Лацио 3 : 0. У Серији А, постигао је седам голова на 36 утакмица, а Милан је завршио на другом мјесту, иза Јувентуса. У Купу Италије, испао је у четвртфиналу од Удинезеа, након пораза 4 : 1 у гостима. У Лиги шампиона је постигао два гола и остварио пет асистенција, а Милан је дошао до финала, гдје је играо против Ливерпула у Истанбулу и водио је 3 : 0 на полувремену. Кака је изборио слободни ударац у првом минуту, након којег је Паоло Малдини дао водећи гол; касније је започео акцију из које је Ернан Креспо постигао други гол, након чега је асистирао Креспу за 3 : 0. У другом полувремену, Ливерпул је за шест минута постигао три гола и изједначио, након чега је побиједио 3 : 2 на пенале. Кака и Томасон су погодили из пенала за Милан, док су Сержињо, Пирло и Шевченко промашили.McCarra, Kevin (26 May 2005) . Меч је касније назван „Истанбулско чудо” и „утакмица деценије”, а означен је као једно од најбољих финала Лиге шампиона икада.. ESPN. Освојио је награду УЕФА за најбољег клупског плејмејкера године, а поново је био номинован за Златну лопту, гдје је завршио на деветом мјесту; био је номинован и за награду ФИФА фудбалер године, гдје је завршио на осмом мјесту.

thumb|upright|right|Кака даје дрес предсједнику Бразила Лули 2007.

У сезони 2005/06. постигао је први хет трик у домаћим такмичењима, у побједи од 4 : 1 против Кјева, 9. априла 2006; Серђо Пелисје је дао водећи гол за Кјево, Алесандро Неста је изједначио, а Кака је сва три гола постигао у другом полувремену. У полуфиналу Лиге шампиона, Милан је испао од Барселоне; у првој утакмици на Сан Сиру, Барселона је побиједила 1 : 0 голом Лудовика Жилија, док је реванш утакмица завршена 0 : 0 и Барселона је прошла у финале. У Купу, Милан је поново испао у четвртфиналу, од Палерма, након пораза 3 : 0 на гостовању. Кака је постигао 17 голова у Серији А, гдје је Милан завршио на другом мјесту, поново иза Јувентуса, али је након афере Калчополи, деградиран на треће мјесто, због одузимања 30 бодова. Трећу годину заредом је био номинован за Златну лопту, али је завршио на 11 мјесту. Био је номинован и за награду ФИФА фудбалер године трећи пут заредом, а у избору је завршио на седмом мјесту. Изабран је у УЕФА идеални тим сезоне и у -{FIFPro}- најбољих 11 на свијету по први пут у каријери.

Након одласка Шевченка у Челси на почетку сезоне 2006/07. постао је главни играч у нападу, играјући на позицији између нападача и везних играча, на позицији офанзивног везног, а понекад и на позицији нападача или другог нападача, иза Инзагија. На дан 2. новембра 2006. постигао је први хет трик у Лиги шампиона, у побједи од 4 : 1 против Андерлехта у групној фази. Постигао је гол у осмини финала, за побједу од 1 : 0 против Селтика и пролаз Милана, након чега је постигао три гола у двомечу против Манчестер јунајтеда у полуфиналу. На првој утакмици, постигао је оба гола у поразу 3 : 2 на Олд Трафорду, након чега је постигао гол у побједи од 3 : 0 на Сан Сиру.

thumb|left|Кака са саиграчима прославља освајање Лиге шампиона 2007.

У финалу, Милан је побиједио Ливерпул 2 : 1, са два гола Инзагија. Код првог гола, изборио је слободни ударац, из којега је Пирло асистирао Инзагију, након чега је Кака асистирао Инзагију за 2 : 0. Сезону је завршио као најбољи стријелац Лиге шампиона, са десет голова. На дан 30. августа, проглашен је за најбољег европског играча и за најбољег нападача, а сврстан је и у УЕФА тим године, по други пут. Завршио је као други најбољи асистент у Лиги шампиона, са пет асистенција и добио је награду за -{IFFHS}- најбољег плејмејкера на свијету.

Сезону 2007/08. Милан је почео освајањем УЕФА суперкупа, побједом од 3 : 1 против Севиље, а Кака је постигао трећи гол. При резултату 2 : 1, након што су голове постигли Инзаги и Марек Јанкуловски, оборен је у шеснаестерцу; шутирао је пенал, али је одбранио голман Севиље — Андрес Палоп, који је одбио лопту до њега и Кака је дао гол главом. На дан 30. септембра, играо је 200 утакмицу за Милан, у ремију 1 : 1 против Катаније, гдје је постигао гол из пенала. На дан 5. октобра, изабран је за -{FIFPro}- фудбалера године и изабран је у -{FIFPro}- најбољих 11 по други пут у каријери. На дан 2. децембра 2007. добио је Златну лопту, поставши осми играч Милана који је добио награду, а освојио је испред Кристијана Роналда и Лионела Месија.

На дан 16. децембра, Милан је освојио Свјетско клупско првенство, побједом од 4 : 2 против Боке јуниорс у финалу; асистирао је Инзагију код два гола, првог и последњег на утакмици и добио је награду за најбољег играча такмичења. На дан 17. децембра, добио је награду за ФИФА фудбалера године, са 1,047 гласова, испред Месија са 504 и Кристијана Роналда са 426.

175px|thumb|Кака на утакмици против Торина, 19. априла 2009.